Početna Sadržaj Privatizacija Hoće li novac postati glavni urednik?

Hoće li novac postati glavni urednik?

575
0
SHARE

U redakcijama lokalnih medija ozbiljno se strahuje da bi promena njihove vlasničke strukture uništila sistem javnog informisanja u Srbiji

Kragujevac – Da li će tekuća privatizacija lokalnih medija označiti početak kraja sistema javnog informisanja u Srbiji, ili će promena vlasničke strukture opštinskih i gradskih glasila doprineti boljoj obaveštenosti građana u sredinama u kojima deluju, bila je tema okruglog stola u Kragujevcu pod nazivom Regionalni javni servis ili privatizacija koji je okupio predstavnike elektronskih medija iz Niša, Kragujevca, Subotice i Novog Pazara.

Ako je suditi prema unisonoj (pro)ceni direktora i urednika Radio televizije Kragujevac (RTK), TV Niša, Radio Subotice i TV Novi Pazar – elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave – od predstojeće privatizacije tih i ostalih medijskih kuća tog tipa ne treba očekivati ništa dobro. Naprotiv, promena vlasničke strukture lokalnih elektronskih medija, prema važećim zakonskim odredbama, najozbiljnije preti da se, upozoreno je, umesto proklamovanih i željenih ciljeva (efikasnije poslovanje, optimalizacija boja zaposlenih i bolje informisanje građana), izrodi u suštu suprotnost i brojne lokalne zajednice u unutrašnjosti Srbije ostavi bez pravovremenog i objektivnog informisanja o aktuelnim političkim, privrednim, komunalnim i drugim zbivanjima u tim zajednicama. Predstavnici Radio Subotice i TV Novi Pazar pri tom su naglasili da bi ovakvi efekti privatizacije lokalnih elektronskih medija posebno loše posledice ostavili u multietničkim zajednicama, odnosno u Vojvodini i Sandžaku.

Strahovanja da će privatizacija tih lokalnih medija uništiti sistem javnog informisanja u Srbiji i time žitelje lokalnih zajednica u svim delovima Srbije izvan Beograda uvesti u novu vrstu medijskog mraka, zasnovana su na saznanjima o efektima dosadašnje privatizacije društvenih firmi u njihovim sredinama. Medijski poslenici strahuju od privatizacije i zbog važećih zakonskih odredaba koje ne prave nikakvu razliku između promene vlasničke strukture u medijskim kućama i ustanovama kulture, s jedne, i društvenih firmi za proizvodnju konzervi, na primer, s druge strane. Ne kriju ni bojazan da bi u i njihove firme kroz postupak privatizacije mogao da uđe „prljav novac“.

– Privatizacija gradskih i opštinskih medija nije nikakav garant da će te medijske kuće, posle promene vlasničke strukture, biti profesionalnije i objektivnije. Verovatnije je da će biti obrnuto. Zbog čega? Zato što u srpskoj privatizaciji ima mnogo prljavog novca, a takav novac u medijima vodi u prljavu uređivačku politiku. Novac, u stvari, neretko postaje glavni urednik u privatizovanim medijima, smatra, primerice, direktor TV Niš Slaviša Popović. Pomoćnica direktora RTK Jovanka Marović, pak, tvrdi da se podrška lokalnih samouprava elektronskim medijima u njihovim sredinama u javnosti i neosnovano tumači kao prevashodna želja lokalnih samouprava da kontrolišu medije. – Naša iskustva u Kragujevcu nisu takva, a ako želimo da imamo informativni, obrazovni i dokumentarni program koji zadovoljava potrebe sredine u kojoj delujemo, onda moramo da imamo i podršku lokalne samouprave – ističe Marović.

Suočeni s dilemom – privatizacija prema važećim zakonskim normama koja je, i inače, jedna od (naj)slabijih karika srpske tranzicije, ili transformacije u regionalne javne servise, čelnici medija u regionalnim centrima kakvi su Niš i Kragujevac i multietničkih lokalnih zajednica, poput Subotice i Novog Pazara, zalažu se za ovo drugo. Zbog toga su i najavili pokretanje zvanične inicijative za izmene i dopune Zakona o privatizaciji medija kojima bi bilo omogućeno transformisanje dela lokalnih elektronskih medija u regionalne javne servise. U prilog ovoj inicijativi navode da postojeći Nacionalni javni servis (RTS) ne može da zadovolji potrebe građana u unutrašnjosti Srbije vezane za informisanje o aktuelnostima u lokalnim zajednicama.

U velikoj neizvesnosti od predstojeće promene vlasničke strukture su i zaposleni u lokalnim štampanim medijima. Aukcijska prodaja kragujevačke Svetlosti (i još tri lokalna lista u unutrašnjosti Srbije) zakazana je za kraj marta, a u kragujevačkom nedeljniku tvrde da će ove novine potencijalnim kupcima, ukoliko ih ima, biti ponuđene po bagatelno niskoj početnoj ceni, te da su, u međuvremenu, dodatno pogoršani i ostali privatizacioni „uslovi“.

– Početna cena 70 odsto kapitala naše firme procenjena je na oko dva miliona dinara, ili 25.000 evra, što je bagatela. Uz to, iz Agencije za privatizaciju nedavno su nas obavestili i da se gotovo drastično menjaju obaveze vlasnika kako prema medijskoj kući koju je kupio, tako i prema zaposlenima u njoj. Tako više ne važi obaveza novog vlasnika da delatnost medijske firme ne sme da menja u roku od pet godina od momenta kupovine. Sada je taj rok za menjanje delatnosti skraćen na dve godine, a može da bude i kraći ukoliko se novac za kupovinu medija odmah položi na račun Agencije. Ovo, naravno, znači da novi gazda može da ugasi firmu za nekoliko meseci. Promenjen je, odnosno skraćen, i rok u kojem novi gazda ne sme da otpušta zaposlene u medijskoj kući. Dosad to nije mogao da učini u roku od dve godine, a sada zaposlene može da otpusti godinu dana po kupovini firme. Promenjen je i stav o tzv. „kvalifikovanom“, odnosno kupcu iz branše, pa medije sada može da kupuje ko god hoće – kaže za Danas glavni i odgovorni urednik Svetlosti Miroslav Jovanović.

Alatnica i kovačnica

Glavni i odgovorni urednik Svetlosti Miroslav Jovanović ističe da zaposleni u većini lokalnih medija u Srbiji smatraju da je važeći model privatizacije neprimeren za medijske kuće. – Mi smo odavde iz Kragujevca javno upozoravali nadležne da model privatizacije medija nije dobar, te da ga treba menjati pošto medijske kuće ne mogu da se privatizuju kao kovačnica ili alatnica. Za ta naša upozorenja, međutim, nije bilo razumevanja u Vladi Srbije, pa privatizacija medija ide kuda ide – kaže Jovanović, napominjući da ima razumevanja za inicijativu da se pojedini elektronski mediji u unutrašnjosti transformišu u regionalne javne servise, ali da se boji da je ta ideja donekle zakasnela. – U visokocentralizovanoj državi kakva je Srbija nije bilo razumevanja ni za potrebe građana u unutrašnjosti kada je informisanje u pitanju – kaže Jovanović.

Poslovni prostor jeftiniji od garsonjere

Kragujevački nedeljnik Svetlost će na aukciji zakazanoj za kraj marta biti ponuđen po početnoj ceni od oko 25.000 evra. Redakcija tog nedeljnika koristi 440 kvadratnih metara poslovnog prostora u strogom centru Kragujevca, odnosno u gradskoj ekstra zoni. Za 25.000 evra u tom delu Kragujevca, tvrde u agencijama za promet nepokretnosti, ne može da se kupi ni garsonjera.

Zoran Radovanović
Danas petak, 23. februar 2007.

SHARE