Početna Tekstovi ХИМНА

ХИМНА

2657
0
SHARE

ХИМНА

 

Рођак ме убеђује да је страшно што већина Срба не зна речи своје химне.

И што већина Срба не истакне српску заставу када је неки национални празник.

Сматра да је то основ за чување националног идентитета.

Кога сами уништавамо на сваком месту.

Ми, Срби, смо за све то криви.

 

Потпуно разумем његову љутњу.

Али, мени више смета политички тоталитарни систем који нас уништава.

Велеиздајници и лопови на власти.

Људи који беже из сиромашне Србије.

Већина младхи која  хоће да напусти Србију.

Уништена домаћа производња.

Огромна незапосленост.

Велики спољни дуг.

Урушено здравство и расточено школство.

Поражена војска.

Корумпирано правосуђе.

Цензура медија.

Немање никакве државни визији нити  националне стратегије за будућност.

Беда, апатија, равнодушност и сиромаштво на сваком кораку.

 

То ми, морам признати, више смета.

Па тек онда, химна и застава.

И прљаве градске улице.

И нељубазни државни чиновници.

 

Све то је само последица политичког тоталитарног система.

Који је окупирао Србију.

И који намерно, према упутствима наших вековних непријатеља, уништавају Србију.

Треба,дакле, да излечимо узроке, уместо што хоћемо да променимо последице.

Узроци се лече рушењем тоталитарног политичког система.

Систем морамо из корена да променимо.

У томе је суштина нашег националног спаса.

Све после тога ће бити решено у ходу.

 

Ево износим један поучан пример.

 

Током служења Југословенске народне армије –ЈНА, највише ме је нервирало инсистирање официра на формалностима Правила Службе / ПС /.

То је за те комунистичке официре било најважније.

Све мора да буде по ПС.

Закопчано дугме, очишћене чизме, огледалце, чешаљ, игла, конац и резервно дугме, капа на глави, поздрављање, обраћање официрима и часови морално политичке наставе.

То је било пресудно важно за старешине.

 

То што се војска угојила и по двадесет килограма, што нема кондиције да под пуном ратном опремом претрчи двеста метара, што на борбени положај излази са закашњењем од пет сати, што не зна добро да рукује личним оружјем, што топовима не може да погоди мету на пола километра, што су официри незналице и кукавице, испразног комунистичког мозга, то што ће се та ЈНА распасти чим се запуца, све то, господо другови није важно.

 

Кога бриге за то?

 

У свим извештајима вишој команди се фризирају резултати о борбеној спремности војника.

На основу тога се добијају унапређења и чинови.

Добијају се повећања плата, одликовања, значке и плакате.

Носе се високо подигнуте заставе.

Пева се из све снаге химна.

Маршира се у паради одсечним стројевим кораком.

 

Све је било лаж и фикција.

Тако се држава и распала.

ЈНА је била трула творевина.

Ситем који је морао да банкротира.

 

Када направимо нови политички систем, који се заснива на економској ефикасности привреде,  када будемо више извозили него што увозимо, када не буде незапослености, када  БДП буде 380 милијарди евра, када просечна плата буде 3.400 евра и просечна пензија 2.200 евра, када здравство и просвета буду беспрекорно  функционисали, када судови буду доносили пресуде у року од месец дана, када будемо имали 100.000 војника у Српској Армији / СА и 1.500.000 обучених у Територијалној Одбрани /ТО/, када државна управа буде компјутеризована и рационализована,када буде општа слобода медија и када имамо непосредну демократију у друштву, е, тада ће, драги пријатељи,рођаци, кумови и комшије за мене бити важно да сви грађани знају државну химну и да на свим кућама висе државне заставе.

 

Задовољни грађани ће сами да стављају заставе и да певају химну.

Химну слободи и љубави!

 

Београд, 7527.године, коледар, дан четрнаести

 

 

 

 

SHARE