HELIKOPTER
Uvek su me nervirale američke metafore.
Glupe i proste.
Koje voli da primenjuje američka elita.
Koja je , takođe, glupa i prosta.
To je ona čuvena fora da li je čaša do pola puna ili do pola prazna.
Ili kako se obogatiti za jedan dan.
Ili gutanje žaba.
Ili o društvu kao hotelu.
Danas smo se ponovo uvererili da neoliberalne fore nisu mrtve.
Ponovo nam lansiraju nadaleko čuvene Fridmanove budalaštine.
Evropski političari su oduševljeni.
ECB smatra da je to dobra ideja i da treba da se razmisli o njenoj primeni.
Neoliberalni guru današnje finansijske propasti sveta, čuveni finansijski gangster iz Čikaga, profesor Fridman, nobelovac i ljubimac Familije, koji je uveo doktrinu šok terapije u ekonnomske sisteme primitivnih naroda, radi njihovog neokolonijalnog porobljavanja, svojevremeno je govorio, tražeći rešenja za pokretanje privrednog rasta, izlaska iz deflacione spirale i početka novog zapošljavanja, svih onih država koje su u krizi, recesiji ili u velikim ekonomskim problemima , da je najbolje da se stave štampane novčanice u helikopter i da se bace da svi građani mogu da uzmu taj novac kako bi mogli da povećaju potrošnju, koja će povećati privredni rast, koji će povećati zaposlenost i koji će omogućiti brzi izlazak iz recesije.
Svi su bili oduševljeni mudrošću čikaškog profesora i , evo, danas, posle deset godina od njegove smrti, posle potpunog kraha neoliberalizma, posle tragedije koju su doživele države i narodi, posle svih dokaza da je to bio jedan potpuno pogrešan, štetan, nakaradan i razbojnički model, sve u interesu jačanja svetskih elita da budu još bogatije, dok su siromašni postali sve siromašniji, danas, ponovo, po ko zna koji put, kao da se ništa nije u svetu dogodilo, neoliberalni talibani nas bombarduju iz vazduha glupostima uvaženog svetskog prevaranta i nitkova profesora Fridmana.
Zamislimo, za trenutak, to bacanje para iz helikoptera.
Pare u helikopter bi donela centralna banka iz neke nove emisije.
Štampanje papira bez pokrića bi se, dakle, povećalo.
FED-u i ECB -u to nije nikakav problem, oni to rade svaki dan.
Štampaju falš pare.
Helikopter bi bio sigurno vojni ili policijski.
Fridman je poznat da voli vojne hunte i policijske režime, jer se tako, kako je govorio, lakše i brže može vršiti ekonomska šok terapija.
Kada se pare bace , recimo, nad nekim gradom, onda bi nastao pravi lom i stampedo u tom gradu.
Sve aktivnosti u tom gradu bi stale.
Svi građani bi jurili da uhvate što više lažnih para.
Nastale bi opšta tuča i ubistva zbog štampanih para.
Svako bi hteo da prikupi što više bačenog novca.
Tako bi se jači i snažniji,mišićaviji ljudi, koji nemaju nikavih predrasuda niti morala, dokopali najveće količine novca.
Nešto bi sami prikupili, ali veliki deo novca bi oteli od onih koji su slabiji.
Zar ova metafora ne pokazuje samu suštinu neoliberalne dogme?
Snažniji, suroviji i bezobrazniji bi došli do velikog novca i trošili bi ga za svoje potrebe.
Tako bi rasla tražnja za luksuznim proizvodima, dok bi stagnirala proizvodnja za široke narodne mase.
Ne bi se povećala zaposlenost, nego bi se ona dodatno smanjivala.
Efekat bacanja novca bi bio potvrda da je neoliberalizam nastavio da raslojava društvo na sve bogatiju, privilegovanu kastu i sve siromašnije, pauperizovane građane.
Ogolio sam ovu metaforu namerno.
Tako se jasnije vidi njena glupost.
Nisam, naravno, ulazio u ostale protivrečnosti metafore.
Recimo, zašto da se upotrebljava mali helikopter umesto velikog bombardera?
Bacanje lažnog novca iz vazduha je štetno isto kao bacanje bombi sa osiromašenim uranijumom NATO zlikovaca na nevine građane Srbije.
Evropske države neće rešiti svoje društvene i ekonomske probleme ovom , dokazano glupom, Fridmanovom metaforoma.
Neće rešiti kao što se teška bolest ne može izlečiti ako se pacijent zaspe velikom količinom aspirina.
Aspirin ne može da izleči tešku bolest u organizama, jer je organizam ozbilno oboleo.
Mora nešto drugo dobar doktor da preduzme.
Društveni sistem na Zapadu je opasno oboleo i mora urgentno da se leči.
Tu društvenu bolest i propast Zapada nagovestio je pre sto godina Špengler.
Danas živimo u raspadu tog društvenog sistema.
Ako želimo da izlečimo oboleli društveni sistem, koji se već raspada i čije posledice raspada će biti jako opasne za siromašni deo čovečanstva, onda moramo, nema drugog načina, da promenimo sistem.
Bez promene društvenog sistema nema nam spasa.
Potrošačko-komercijalnu civilizaciju mora da zameni neko novo humanističko društvo, koje će u središte svih društvenih vrednosti staviti Boga i moralne vrednosti, dok će čovek, vekovima varan da je on centar sveta, morati da služi tim novim vrednostima u društvu.
To je, prema mome mišljenju, jedini način da se izbavimo iz sadašnje nevolje.
Što više ljudi na planeti bude to što pre shvatilo, manje žrtava će biti u tom prelasku na humanističko društveno uređenje.
U bolesnom društvenom sistemu sve je bolesno.
Finansijski sistem razvijenog sveta je, takođe, oboleo.
Mislim da to više ne moram da objašnjavam.
Kada sam pre više od dve decenije prvi počeo na našim prostorima da pišem i govorim o tome, mali broj ljudi je to razumeo i još manji broj je u to verovao.
Bila je uspostavljena opasna neoliberalna dogma i ja sam širio zaraznu jeres.
Zato sam permanentno zabranjivan da nastupam u javnosti, sve iz straha da moje ideje mogu da budu brzo prihvaćene od građana i to neoliberalni fundamentalisti, koji se deklarativno zalažu za slobode govora i iznošenja različitog mišljenja, nisu mogli da dozvole.
Danas prisustvujemo raspadu jedne fašističke ideologije.
Sve veći broj ljudi razume šta se dešava i podržava nove ideje.
Teško oboleli finansijski sistem Zapada ne može da izleči štampanjem evra i dolara bez pokrića, jer to samo uvećava problem, umesto da ga rešava.
Ne može se gasiti požar bacanjem benzina iz kanadera u letu .
Eto, malo i ja da odgovorim metaforom svetskog priznatog nobelovca.
Malo da budem u Fridman trendu.
Problem je mnogo dublji i složeniji.
Zadire u društveni sistem koji je generator krize.
Zadire u ekonomski sistem, koji stvara, na jednoj strani, malu, odabranu kastu privilegovanih, koji kontrolišu sve finansije planete, dok, na drugoj strani, nastaje ogromna, obespravljena masa siromašnih, koji se bore za elementarnu egzistenicju i koji nemaju nikakvu životnu perspektivu u takvom neslobodnom, nepravednom i totalitarnom sistemu.
Šta je rešenje?
Mora da se sruši – TOTALITARIZAM!
To je uzrok svih savremenih svetskih problema.
Rušenje totalitarizma je jedini spas za porobljeno čovečanstvo.
Sve je vrlo jednostavno.
Ne treba trošiti vreme na čitanju ili slušanju propalih neoliberalnih dogmi.
Pitanja su vrlo jednostvana.
Da li ste za rušenje totalitarizma ili niste?
Da li radite za totalitarni sistem ili ne radite?
Sve ostalo je gubljenje vremena.
Nema kompromisa sa totalitarizmom.
Ne možete da služite totalitarizmu i da se borite za Republiku, Demokratiju i Slobodu.
Zato je ovakva parlamentarna predstavnička lakrdija prevaziđena.
Evropa mora da se oslobodi EU.
Briselkih fašista koji uništavaju Evropu.
ECB koja štampa lažni evro.
I taj lažni evro hoće da bacaju iz helikoptera.
Kako bi lokalni požar pretvorili u svetsku, vatrenu buktinju.
Kako danas stvari stoje, Evropa se budi.
Ustaju porobljeni narodi.
Ustaju jer nemaju drugog izbora.
Beograd, 19.05.2016
