МАРТИН РЕЈДИ
„ ХАБЗБУРЗИ – ВЛАДАРИ СВЕТА“
Како је настала династија Хабзбурга, која је владала скоро хиљаду година?
Увек је интересантно да сазнамо како настају моћне династије.
Исто као што је интересантно да сазнамо како настаје први капитал богаташа.
За кога, ти исти богаташи и њихови плаћени трабанти, говоре како се за први милион никада не пита.
Зашто се не би питало? Шта се онда крије?
Крије се истина о настанку тог првог капитала, јер се раскринкава мит о поштено стеченом богатству.
На самом почетку књиге, аутор пише да „ књиге о раној историји Хабзбурга често подсећају на криминалистичке романе“ / стр.30/
Прве Хабзбурге срећемо у X столећу у области војводства Швабија, регија Аргау у Швајцарској, која је припадала Светом римском царству.
Први Хазбург је био гроф Ланцелин / 948- 990/, син Гунтрама Богатог / 920-973/, грофа у Брајсгау, кога је краљ Отон Велики казнио због издаје одузео му део земље, али је све то вратио унук Радбот / 985 -1045/, који је саградио, близу реке Ар 1020.г. Хабзбуршки замак и основао 1027.г.опатију Мурију.
Касније су монаси опатије Мурија 1114.г. писали, знајући да је Радботов син бискуп Вернер Побожни / 1025 – 1096/ кривотворио повељу о оснивању опатије и приказао да је он, шест деценија раније, основао манастир, његова мајка Ида се нигде не помиње, што су потврдили веће кардинала у Риму и цар Светог римског царства Хајнрих V,па су монаси одлучили, уплашени да им Хабзбурзи не преотму опатиски иметак, да напишу истину о оснивачима.
Какви су били, дакле, први Хабзбурзи?
Ево сведочанства монаха манастира Мури.
„ …оснивачка породица је описана банда лопова и пљачкаша, који су земљу манастиру поклонили да би умирили савест….први Хабзбурзи су били пљачкашке главешине, који су јахали широм земље убијајући и харајући.“
/ стр.32/
Како би заштитили себе и свој опљачкани капитал Радбот је сазидао први замак Хабзург.
Значи, уздизање првих Хабзбурга је било убијањем, пљачкањем, отимањем и кривотворењем.
Њихова земља је обухватала трговачке путеве између северне Италије и Француске, на којима су они подигли царинске постаје, посебно на мостовима у Бадену и Бругу, па је највећи износ њихових прихода долазио из наплате царина.
Али, аутор истиче да „ првобитни успон њихове моћи почива на генеалошкој истрајности….Хабзбури су били врло успешни у опстајању. Из поколења у поколење рађали су мушке наследнике….Дуговечност је доносила прилике да се присвоји богатство кратковекијих породица с којима су се Хабзбурзи повезивали браковима.“ / стр 39/
Невероватно је како су имали среће да присвајају имања богатих племићких породица, које нису имале потомке, па су то Хабзбурбовци вешто користили да увећавају своја богатства и да шире своју моћ.
Тако се гроф Рудолф фон Хабзбург / 1218-1291/ окористио падом моћне породице Хоенштауфен и отео је њихова имања. Био је, према сопственом признању, незајажљив, грамзив и немилосрдан ратник, који је 1270. побио неке витезове у Стразбуру и Базелу, покупио све прикупљене порезе, износ је био невиђено велик, разорио замкове, манастире, спалио села, усеве и сравнио са земљом све што му се на путу нашло, пљачкајући и односећи све што је нашао.
Изабран је у Ахену 29.септембра 1273. године и крунисан је краљевом круном.
Приморао је најмоћнијег великаша Светог римског царства, чешког краља Отокара II Пшемисла, Златног краља, да падне на колена, док је он, желећи да га понизи, седео на столици у најјефтинијем оделу.
Узео му је чешко краљевство као свој феуд и Аустрију је доделио себи у посед.
Али, моћној и богатој породици је недостајало славно порекло, како би се наметнула у Европи.
О томе се побринуо Рудолф Хабзбуршки / 1339 – 1365/, који је наложио својим писарима да скроје пет лажних повеља, које ће да поставе Хабзбурге као челнике великаше Светог римског царства, повезујући њихову баштину са Аустријом и Римом.
„ Рудолфово дело је било најамбициознија кривотворина у средњевековној Европи још од Константинове даровнице из VIII столећа, која је наименовала папу за врховног владара свеколиког хришћанског света. Било је притом и боље изведено.“ / стр.58/
Преварант Фридрих / 1415 – 1493/ отишао је у фалсификовању историје много даље и измислио је грбове свих владара Аустије уназад до доба пре Христа, повезивао је да потичу од цара Јулија Цезара, док је његов син Максимилијан, ширечи своје поседе, сина Филипа и кћерку Маргериту венчао 1497.године са изданцима шпанске краљевске лозе.
„ Ратовима, браковима и чистом срећом Максимилијан је претворио Хабсбурге из осредње средњоевропске династиј еу челну силу Европе, одмах до Француске.“ / стр.89/
Карло V / 1500-1558/ постао је владар света и красила га је изобличена и продужена доња вилица, што ће постати знамење Ханбзбурговаца.
Инцестуозни бракови, како би се сачувало богатсво и моћ породице, довели су до учесталих физичких деформитета и дегенерације породице.
„ Од 73 брака склопљених међу двема гранама породице између 1450. и 1750.године, четири су била између стрица и братанице или ујака и сестричине, једанаест их је било међу рођацима у првом колену, четири међу сродницима у првом колену, али из двеју генерација, осам међу рођацима у другом колену и преостали мешу удаљеном родбином.“
/ стр.128/
То је довело : „ да су због родбинских укрштања међу њима учестали и физички деформитети и ментална обољења. Избачена доња вилица и оборена доња усна..постали су пренаглашени преко границе деформитета.“
Све остало је позната историја.
Прочитајте и подсетите се, ако сте заборавили.
Они који ништа не знају, нека науче.
Мени је интересантно било како су Хабсбурговци завршили.
Метафора је поучна.
Наследнику Франца Јосифа / 1830 -1916/, његовом синовцу Карлу, последњем цару Аустро-Угарске, дошао је у дворац Шенбрун 11.новембра 1918.године вођа аустријских социјалиста Карл Ренер и отпратио га из дворца речима:
„ Хер Хабзбург чека вас такси!“
Београд, 7533.г. лажитрава
