Dokaz da i dalje živimo u totalitarnom društvu je održan skup na temu „Mediji i ekonomska kriza- od brojki do informacija“ na kome su govorili Guverner i Državni sekretar. Guverner je, prema pisanju medija, istakao da je u vremenima turbulencije i negativnih očekivanja objektivno i profesionalno izveštavanje daleko važnije nego u takozvanim normalnim vremenima.
Ova birokratska frazetina, glupa i neotesana samo po sebi, potpuno je ista kao komesarske fraze ideološke komisije CK SKJ, koje su brinule da socijalistički radni narod i omladina ne budu zavedeni negativnim očekivanjima u vremenima turbulencije, kada je samoupravni socijalistički sistem već bio u raspadu samo to nisu videli ostrašćene birokrate iz Velikog Brata.
Sve je, nažalost, ostalo isto. Ista briga režima za objektivno i profesionalno izveštavanje da bi se izbegla negativna očekivanja. Ista briga za medije. Isticanje težine trenutka. Neizvesna budućnost. Kontrola objektivnog izveštavanja. Nadziranje profesionalnog izveštavanja. Sve je, dakle, to već viđeno u vremenima totalitarizma i sve se to. nažalost, opet dosadno ponavlja, ali sada pod plaštom demokratije i evroatlanskih integracija.
Ništa se nije promenilo. Ista birokratija uništava dosledno svoje podanike, ali svako pod svojom ideologijom. Komesar birokrata je to radio da bi zaštitio vlast radničke klase, nacionalista birokrata je branio interes srpske nacije u nestajanju, dok neoliberalni birokrata brani interese korumpirane političke oligarhije i kriminalizovanih tajkuna.
Ono što je zaista novo i do sada nezabeleženo, da se u to ideološko ispiranje mozga medijima umešao, plašeći se negativnih turbulencija i očekivanih vremena, lično Guverner. To nijedan guverner do sada nije radio. To nijedan guverner sveta do sada nije uradio. Za uređeni građanski svet, gde vlada demokratija i sloboda medija, gde se poštuju insitucije, gde se zna ko o čemu i gde može javno da govori, nastup Guvernera bi se smatrao nevaspitanim, drskim i bezobraznim pritiskom režima na slobodu medija i na pretnju javnom mnjenju.
Zakon je tačno odredio šta Guverner može da radi. Zakon je ograničio guvernerovu vlast. Guverner je najkonzervativnija funkcija u društvu. Guverner nije estradna zvezda. Guverner se ne pojavljuje svakodnevno u svim tiražima i svim televizijskim emisijama. Guverner nastupa retko i govori samo u okviru njegovih nadležnosti. Što manje Guverner nastupa u javnosti i tumači svoje odluke, to je država razvijenija i bogatija. Znači, sve ide u dobrom pravcu i nema potrebe da se Guverner previše eksponira u javnosti. Guverner jednom godišnje nastupa u parlamentu i govori o kreditno-monetarnoj politici u narednoj godini. Kada Guverner govori u parlamentu, svi poslanici, senatori, kongresmeni, deputati i čitava izvršna vlast sluša stručno izlaganje guvernera. Vlasnici kompanija i banaka, poslovodstva korporacija, menadžeri, vlasnici malih i srednjih preduzeća, brokeri, dileri, portfolio menadžeri, konsultanti, analitičari, računovođe, revizori kao i čitava stručna javnost pažljivo sluša izlaganje Guvernera. Sluša, zapisuje i ponavlja. Plaše se da nešto važno ne propuste.
Kada Guverner govori u parlamentu vlada potpuna tišina. Čuje se samo strujanje vazduha u stropovima parlamentarnih zdanja. Kada Guvener govori nema replike, dobacivanja, sprdanja i svađanja. Kada Guverner govori nema stranačkog prepucavanja i nadmudrivanja. Kada Guverner govori nema opstrukcije. Svi slušaju Guvernerovo izlaganje da bi odredili svoju poslovnu politiku ili političko delovanje u narednoj godini.
Guverne je oličenje znanja, iskustva, stručnosti i moralnih principa. Guvernerov nastup je produkt rada najstručnijih, najsposobijih i najumnijih ekonomskih glava u državi i niko nema hrabrosti da se suprostavi autoritetu struke. Guverner objedinjava pamet najvećih ekonomskih umova u državi i stvara sintetizovanu kreditno-monetarnu politiku koja mora biti u interesu privrede, građana i same države.
Tako rade pravi Guverneri.
Ali, naš Guverner nije takav. On je zaista poseban.
Nedavno je Guverner bio gost u jednočasovnoj emisiji gde je govorio o sebi. Videli smo njegove slike kada je bio beba, iz škole, sa fakulteta i čuli smo kako se upoznao sa svojom ženom u vozu, na relaciji Budimpešta-Beograd, kako su se venčali i kako okopava svoje dvorište u vili na Ukletom brdu. Tako je govorio Guverner.
Međutim, postavlja se jednostavno i logično pitanje : Šta to nas briga? Šta siromašnog i opljačkanog građanina Srbije briga kako je Guverner odrastao, gde se ljubio prvi put i kako okopava cveće u svojoj poklonjenoj vili? Da li će ta saznanja poboljšati životni standard tog nesretnika koji je ostao bez posla? Da li će povećati penzije onom napaćenom penzioneru koji živi bednije od Guvernerovog kućnog ljubimca? Građane Srbije ne zanima lični život Guvernera. To je njegova privatna stvar i on to, da ima pameti i kućnog vaspitanja, nikada ne bi iznosio pred javnost. To ne priliči Guverneru. To ne radi nijedan guverner u svetu. Njihovo zanimanje je vezano za diskretno odsustvovanje iz javnog života.
Ali naš Guverner se ne obazire na sve ove svetske standarde. On se raskokodakao Balkanskom ulicom i od njegovog brabonjanja po javnosti ne može više da se živi. Sada je postao i komesar za medije. Sada će preduzeti sve da pokori stručnu javnost. Koja ga nervira jer otkriva njegove špekulacije na repo operacijama. Koja otkriva kolike gubitke pravi Centralna banka
I to Guvernera nervira. Hteo bi da se sve to prikrije i da niko o tome ne govori. Otuda toliko njegovo interesovanje za rad medija. Otuda tolika njegova mržnja prema svima nama koji suprotno mislimo i koji smatramo da je Guverner u službi špekulanata, a ne države i njenih građana.
Uprkos protivljenju Guvernera, tek počinje u Srbiji borba za istinsku demokratiju u kojoj nikada više referenti bez iskustva neće moći da postanu guverneri.
