Početna Sadržaj Osvetljenja Groteska je u Tadićevoj Srbiji opet pobedila

Groteska je u Tadićevoj Srbiji opet pobedila

677
0
SHARE

Pojam "Groteska“ je vezan ne samo za nešto fantastično ili neobuzdano i veselo, već i za zlokobno i grešno u svetu različitom od nama poznatog. Šlegel govori o groteski u drami  : „O na stvara pogled na haos koji je u isto vreme i stravičan i smešan . Čovek mora da bude matematičar i pesnik u isto vreme , da bi se izborio sa ovim neobičnim događajem . Zato se koristi groteska u dva smisla  : da opiše konkretne situacije i da da ton čitavom delu , u skladu sa užasnim , neshvatljivim , neočekivanim , bizarnim , fantastičnim i mračnim događajima “ .

Jesmo li mi obični ljudi mutirali u bića čija duša više ne teži za sveopštom pravdom , već za najminimalnijom socijalnom egzistencijom i pri tome se zadovoljavamo informacijama iz medija koje svaki oblik događanja grotesktno dovode do izobličenja , a svaki smisao do besmisla ?

Do prve groteske dolazi se dobijanjem odgovora na često postavljano pitanje ; Ko zapravo danas u Srbiji predstavlja avangardu ? Srbijom u crnim audijima i BM W- ima krstare naparfemisani tipovi obrijanih glava za koje ne važi nijedan zakon . Avangarda u Srbiji danas su tajkuni- mafijaši , trgovci narkoticima , gorivom i oružjem koji nastoje i često uspevaju da kontrolišu političare , crkvu, sport pa čak i kulturu , jer je ova prva tajkunska generacija po definiciji jedino sklona kiču. Oni se sada brzo presvlače odbacujući brendirane farmerice i majce, zlatne lance sa krstovima i torbice „pederuše“ i uskaču u markirana klasična odela, navikavaju se na Roleks-e i kravate. Utapaju se u masu zvanu „poslovni svet“ i postaju nevidljivi za pravo i pravdu.

Druga groteska je najavljena borba protiv korupcije. Otrovni sokovi korupcije učinili su da sadašnja vlast trune sama po sebi. Ko danas t raži uzroke svih problema u korupciji nije pošten i svesno prikriva činjenicu da je k orupcija p osledica , a nikako uzrok problema . Etimološki , reč korupcija nema nikakve veze sa današnjom bezobzirnom krađom i legalizovanim lopovlukom u Srbiji – za koje više odgovara ju reči " visoki banditizam ". Reč korupcija ( corrumpere ) opisuje nečiju moralnu ili versku pokvarenost , a ovde se radi o bezobzirnoj pljački , otimačini i banditizmu .

  Da li je korupcija kada neko dobije posao koristeći vezu i vezice? Da li je korupcija kada visoki državni funkcioner svojim neznanjem , spletkarenjem i primitivizmom pravi meteorsku karijeru ? Prema takvom tumečenju korupcije pola državne administracije treba ostati bez posla ili stati pred istražnog sudiju . A šta ako je i sudija korumpiran ? Protiv korupcije se danas zdušno bore visoko pozicionirani ljudi iz pravosuđa i policije – dok istovremeno njihove supruge i rodbina rade u toj istoj državnoj administraciji . Zaključak je da n epotizam i primitivizam takođe u laze u definiciju korupcije .  

Najvećim delom " borba protiv korupcije " je groteska , ili još bolje , nova vrsta veoma rafinisane demagogije . Današnja službena borba vlasti protiv korupcije je režirana predstava , koja je namenjena više za oči Evropske unije i naivni narod nego za otklanjanje uzroka korupcije . Jer ukloniti uzroke korupcije za vlast znači odricanje od najefikasnijeg metoda kontrole svih i svakoga pojedinačno jer su svesni činjenice da takvo kriminalno, kriminogeno i polu-kriminalno ponašanje, bilo u obliku nepotizma, fingiranog rada i izmišljenih radnih mesta, masa Srba smatra nečim najnormalnijim. Nešto što je ne samo pravno dozvoljeno , nego što čak jača pravnu državu !

U Srbiji je najnormalnije da visoki državni službenik zbrine svoju porodicu a političar čak unučad i praunučad. Ako to kojim slučajem odbije, onda će ga radna sredina, porodica, ili elita u koju zalazi na to prisiliti.

U Srbiji, danas možemo izdvojiti tri uzroka korupcije; istorijski, biološki i ideološki. Prvi uzrok vezan je za nedostatak građanskog identiteta . Porodica i familija će odmah prezreti svakog ambiciozn og Srbin a, koji se uspe dokopati neke važne pozicije u nekom upravnom odboru ili u nekom ministarstvu , ukoliko odmah ne zaposli svoje članove porodice, rođake i pajtaše . Njegova pozicija podrazumeva zbrinjavanje rodbine i poznanika – ali i otplatu dugova svima koji su mu tu poziciju omogućili . Pojam političke lojalnosti potpuno je stran srpskom duhu , što se danas vidi u državnom aparatu .

Drugi najvažniji razlog korupcije je socio – biološka katastrofa Srba vezana za period od 1912., do 2000., godine , koja je dovela do negativne društvene selekcije . U periodu od 1912., do 1945., godine uništen je genetski fond Srba , tako da je razumevanje časti i lojalnosti kod Srba znatno pao . Kobna 1945., godina doslovce je uništila građansku Srbiju i dovela na vlast masu poltrona i polu – kriminalaca . To je po Milovanu Đilasu primitivna " nova klasa " koja je 1944., odnosno 1945., godine skočila iz opanaka u cipele . Oktobra 2000. godine vlast je osvojena uz pomoć kriminalaca koji tu pomoć do današnjih dana nemilosrdno naplaćuju osiromašenom srpskom radniku kroz privatizaciju državnih i društvenih preduzeća .

D anas liberalno – leve partije svoje programe temelje na pojmu " civilno g društv a" ( civitas = grad ) . Gramatički i etimološki, civilno društvo je isto što i "buržoasko" društvo ( Burg = grad ) – društvo koje su velikim delom upravo njihovi komunistički očevi i dedovi fizički uništili.

Treći i najgori uzrok korupcije je neoliberalni kapitalizam, koji je danas postao vrsta sekularne religije na Balkanu. Kapitalizam je sam po sebi morbidan sistem, jer slično komunizmu, svodi čoveka na potrošni materijal. Kapitalizam i komunizam poseduju jedno te isto eksploatatorsko buće koje se ogleda u istom ogledau. Danas narodi na Balkanu ne idu u nešto novo, nego u staro, što su već upoznali u monarhističkoj Jugoslaviji. Prostačka i primitivna prvobitna akumulacija kapitala, koja je danas zahvatila sve pore srpskog društva, neminovno će, ako se ovako nastavi, dovesti do socijalnih pobuna. Zaklonjen iza svog još goreg „dijalektičkog" komunističkog negativca, kapitalistički Zapad je uspešno sakrio svoje izrabljivačke temelje koji su stravično brzo izronili po čitavoj Srbiji posle oseke komunističkog mora. Slabašna srpska demokratija samo potvrđuje da je bogat Srbin uvek u pravu a siromašan nikada ne može niti će biti u pravu. Za siromašne Srbe su i pravo i pravda nedostižne pravno-moralne kategorije.

Autor:

Zoran Tasić

Groteska (итал. grottesco од grotta – pećina) je karikaturalno-fantastična i iskrivljena slika stvarnosti, koja ne izaziva komična, već zastrašujuća osećanja.

SHARE