BELA CRKVA: Nakon aukcijske prodaje i pune četiri godine borbe da se ospori prodaja MK „Žarko Zlatar” otvoren je stečajni postupak protiv ovog preduzeća ili, kako se sada zov, „Stenaweld” AD. „Mali akcionari ovog preduzeća bi po Zakonu trebalo da ostanu bez svojih akcija, ali to ovde neće biti slučaj, jer ih nikada nisu ni imali” čulo se na tribini koju je pod nazivom „Belocrkvanske privatizacije” u sali Centra za kulturu Bela Crkva održao vlasnik Nezavisne TNT televizije Stefan Cvetković.
Kako je Cvetković rekao, proverom u sudskom registru utvrđeno je da je Nebojša Dragojević, upisan kao vlasnik 100 posto akcija ovog preduzeća, a malih akcionara nema ni u centralnom registru hartija od vrednosti. Kako je bilo moguće zaobići male akcionare ovog preduzeća, za sada je nejasno, ali će i ovo verovatno biti priča za istražne i pravosudne organe. Međutim, za bivše i sadašnje zaposlene još sve može biti dobro, jer pravo na akcije mogu ostvariti u nekom od javnih preduzeća čija se privatizacija očekuje – naglasio je Cvetković.
Istragom koju je samostalno sproveo, Cvetković je dalje utvrdio da lice koje je na aukciji kupilo UTP „Bela Crkva” ne ispunjava ugovorne obaveze, odnosno plaćena je samo prva rata i Agencija za privatizaciju bi već trebalo da reaguje raskidom Ugovora, jer druga rata nije uplaćena, a trebalo bi već da se plati i treća.
– Kod prve rate za privatizaciju ostala je i kupovina AD „Mlin”, u konzorcijumskim nesuglasicama zaglavila se i prodaja belocrkvanske Pekare. Iako za Mlin pune četiri godine nije državi plaćen ni dinar, prvo ga je jedan član konzorcijuma koristio kao svoj, a sada to čini drugi – rekao je Cvetković.
Najzad, prošlog meseca Trgovinski sud je raskinuo Ugovor o prodaji i država je ponovo većinski vlasnik „Mlina”, mali paket akcija je u vlasništvu članova konzorcijuma, a slobodnih akcija ovog preduzeća na tržištu više nema. Kakva će biti njegova dalja sudbina pokazaće dani koji dolaze. O privatizaciji „Šljunkare” AD se najmanje i pričalo i pisalo, ali to na žalost ne znači da nije bilo problema i da ih tek neće biti. I ovaj, nekada belocrkvanski gigant, kupljen je bez para, zadužen i kako se nezvanično saznaje i preprodat. Ko su novi vlasnici, za sada ostaje tajna. Proteklih godina šljunak je kopan i gde je smelo i gde nije, a koliko god da je iskopano i odvezeno, Bela Crkva ni zaposleni u ovom preduzeću od toga nisu imali ništa. Ostale su čak i neplaćene obaveze za PIO i socijalno i zdravstveno osiguranje, čulo se na tribini. O marifetlucima prilikom prodaje DP „Ekonomija” i PIK „Južni Banat” dosta se pisalo i pričalo, a slučaj prodaje „Ekonomije” se našao i pred Trgovinskim sudom u Pančevu.
Dokumentacijom koju su mali akcionari privatizovanih preduzeća, kao i sam Cvetković pribavili, dokazivana je rasprodaja belocrkvanskih preduzeća, kao i učešće državnih organa, a pre svih Agencije za privatizaciju u ovim radnjama. Razmatrajući postupak prodaje, a dalja dešavanja u ovim preduzećima Cvetković je dokazivao da je u svim prodajama bilo prisutno, kako je sam rekao, strančarenje, a pri tom je mislio na uticajne ljude u politici, koju su omogućili sebi i svom okruženju da do velikog bogatstva dođu, otimajući ga od radnika.
Na kraju ovakvih tribina, prisutni obično budu ljuti, ali i očajni, smatrajući da se situacija ne može menjati. Mećutim, Cvetković je insistirao da se akcionari udruže i bore za svoja prava, a akcije koje poseduju da ne prodaju.
M. Vitomirov
Dnevnik 17.10.2007
