Nedelju dana traje pravi rat na ulicama Atine. Policijske snage, iscrpljene svakodnevim tučama sa mladim ljudima na ulici, istrošile su sve suzavce iz magacina. Ekonom nije planirao da će sukobi tako dugo trajati i da će biti tako žestoki. Ali, pokazalo seda je prednost članstvo u EU. Policija drugih zemalja EU, prvenstveno Francuske i Nemačke, pomogla je svojim kolegama u Grčkoj i poslala im je urgentno 4.600 suzavaca.
Procena stručnjaka je da će toliki broj suzavaca biti sasvim dovoljan da se odbrani sistem koji je upao u ekonomsku krizu. Ako pretpostavimo, uzimamo konzervativnu metodu proračuna, da se svakoga dana baci 50 suzavaca, onda se demonstranti mogu držati pod kontrolom punih tri meseca.
Policijski statezi nisu makroekonomisti, ali oni smatraju da je tri meseca odbrane od demonstarcija sasvim dovoljno da se prevaziđe ekonomska kriza, da se svi problemi u društvu reše, da banke nastave da dele hipotekarne kredite po niskim kamatnim stopama, da cene nekretnina iz dana u dan rastu, da berza hartija od vrednosti raste, da banke nastave da bombarduju građane novim kreditnim paketima i da standard raste, uprkos tome što zlobnici propovedaju o svetskom ekonomskom slomu.
Policijski stratezi ne razumeju toliki bes hiljada mladih ljudi na ulici. Nije im jasno ni zašto granski sindikati spremaju generalni štrajk, kada je situacija, nakon tragične pogibije dečaka, došla do usijanja. Policijske stratege brine da li će imati dovoljno suzavaca da zaštite sistem koji je stvorio ekonomsku krizu u državi.
Poseban problem im predstavlja saznanje da su otpočele demonstracije i u drugim državama EU, što znači, ako i tamo dođe do velike pobune nezadovoljnih građana, neće biti dovoljno suzavaca za čitavo tržište EU, pa će se morati uvoziti suzavci. Pretpostavljaju da će uvoz biti iz Kine. Tamo nema nikakvih nemira. Uprkos krizi, tamo je sve pod kontrolom. Njima suzavci ni ne trebaju, oni mnogo efikasnije i trajnije rešavaju kriminal na ulicama.
Mladi ljudi na ulicama ne pristaju na optužbe da su kriminalci. Ne pristaju da ih režim idološki
etiketira da su anarhisti. Mladi ljudi su nezadovoljni jer ne vide izlaz iz ekonomske krize. Jedan student je to najbolje opisao. Godinama sam , kaže on, marljivo učio da bih završio fakultet i pobegao iz zemlje u kojoj vladaju tajkuni i korumpirani političari, koji samo misle kako da obezbede sebe, i godinama sam sanjao američki san. A onda, odjednom, sve je puklo kao mehur od sapunice. Amerika je upala u krizu i moji drugovi, koji su pre nekoliko godina otišli, sada se vraćaju jer posla više nema u SAD.
Šta da radi ovaj mladi Grk? Isto pitanje mogu da postave svi mladi ljudi iz sveta. Šta da rade kada je samo u novembru 530.000 zaposlenih u SAD ostalo bez posla? Gde da idu? Gde da pobegnu?
Svetska ekonomska kriza je na samom početku. Od nje se ne može pobeći. Umesto da se beži ili zatvaraju oči, izjava srpskog guvernera da građani mirno spavaju, moramo se suočiti sa krizom.
Problem se ne može rešiti na ulici. Ali ulica jeste mesto da se izvrši pritisak na institucije sistema. Ova kriza je nastala iz institucija sistema. Ona je ugrađena u neoliberalni kazino kapitalizam. I ona mora sistemski da se menja.
Ulica samo potpomaže ubrzavanje vrenja. Ulica uvek progovori kad institucije zaćute. Suzavcima se ne može rešiti ekonomska kriza. Suzavci će samo izazvati bes nezaposlenih i siromašnih. Grčke suze donose katarzu.
Dim od bačenih suzavaca se širi Evropom. Građani se umiriti ne mogu.
