Početna Sadržaj Osvetljenja DŽejkob Hejlbrun: Grčka formula

DŽejkob Hejlbrun: Grčka formula

844
0
SHARE

Nazovimo to grčkom finansijskom formulom. To je formula koja omogućava uglačanu, varljivu spoljašnjost, pretvaranje starog u novo, blata u zlato. Najbolja stvar u vezi sa njom je da, barem na neko vreme, možete obmanjivati druge da su vaše malaksale snage zapravo mladalačka kondicija.
Ovako nešto desilo se u Grčkoj, koja je za kratko vreme prešla put od sposobnosti da prikrije svoje fiskalne trikove do toga da postane prosjak Evropske unije. Amerikanci su uprli oči u Grčku, pitajući se da li će njena sudbina postati i njihova: starenje stanovništva, niska produktivnost i privredni rast, korumpirana vlada, prenaduvana ovlašćenja i politička paraliza – i na kraju bankrot. Predsednička komisija danas u Beloj kući počinje ispitivanje načina smanjenja deficita, koji, prema Kongresnoj Kancelariji za budžet, može dostići 90 odsto ekonomije do 2020. godine. Prema kopredsedniku komisije Alanu K. Simpsonu, "Grčka tone zbog duga i deficita, Španija je sledeća, sledi Portugalija. Kako vam se dopada da budete SAD kad Kina bude rekla, ’Ne trebaju nam obveznice, mi želimo novac’?" Današnji Washington Post  citira senatora DŽada Grega koji kaže, "Posle zaustavljanja terorista sa oružjem za masovno uništenje, ovo je najvažniji problem sa kojim se suočava naša nacija. "
Ali, ni za jednu drugu zemlju pretnja grčke dužničke bombe ne predstavlja veću opasnost nego za Nemačku. Za Hrišćansko-demokratsku kancelarku Angelu Merkel, koja je u koaliciji sa liberalnim Slobodnim demokratama, grčki apel za finansijsku pomoć nije mogao doći u gorem trenutku. Devetog maja održaće se izbori u pokrajini Severna Rajna Vestfalija. Glasači u Nemačkoj su protestvovali protiv zajmova obećanih Grčkoj i mogli bi da zadaju razorni udarac koaliciji koju predvodi Merkelova. Slobodni demokrati, koji su klasična liberalna stranka i propovedaju slobodno-tržišnu ekonomiju, ostali su neodređeni po pitanju pomoći Grčkoj, temi koja je zatrovala politiku u Nemačkoj. Ekonomski portparol FDP Jirgen Kopelin kaže da odgovor na zahtev Grčke za pomoć treba da bude ’ne’, sem ukoliko Grčka ne bi uvela prave fiskalne rezove. On takođe smatra da Grčka treba da napusti evro zonu sve dok ne napravi zadovoljavajući plan štednje. Sa svoje strane, Angela Merkel kaže da neće potpisati predlog za spasavanje Grčke u vrednosti od 60 milijardi dolara, osim ako Grci ne nametnu drastično smanjenje potrošnje.
Sve u svemu, grčka kriza je razobličila mnogo toga. Jedna od tih stvari je to što je pokazala granice evropskog jedinstva. Kada bejaše ružičasto doba, Nemci su bez premišljanja razglabali o važnosti jedinstva. Više ne. Nemačka brani svoje nacionalne interese, ne želeći da ih sahrani u Evropi. U tom smislu, Merkelova bi mogla da na kraju postane grobar evropskog projekta. Ironija je u tome što je ona sama bila štićenik Helmuta Kola, poslednjeg velikog nemačkog zastupnika ujedinjenja Evrope.
Druga stvar koju je grčka kriza razotkrila je trošnost evropskih ekonomija. Nemačka je dugo bila privredni motor Evrope. Sada se plaši da grčki privredni usud ne postane i njena sudbina. U izuzetno prosvetljujućem eseju od 27. aprila u Der Tagesspiegel-u, akademik Gunar Hajnzon ističe da je i Nemačka u ozbiljnoj nevolji – ona postaje sve „starija, manja, nekvalifikovanija i zaduženija“. Tačno je da se nastavljaju uspesi Nemačke u inovacijama i rastu izvoza. Ali vreme nije na njenoj strani. Stara dama Evropa, moglo bi se čak reći, sve je starija. I implikacije toga na perjanicu evropskog jedinstva, evro, su jasne.
Za Sjedinjene Države događaji u Evropi bi trebalo da budu otrežnjujući šok. Još uvek ima vremena za dovođenje svoje fiskalne kuće u red. Ali je takođe slučaj da će ekonomski rast biti od suštinske važnosti da bi se izbegla dužnička klopka. Imigracija, inovacije i fleksibilna poreska politika su ključni za izbegavanje sudbine koja je zadesila sve sklerotičniju Evropu. Amerika se oduvek divila Grčkoj kao drevnom modelu demokratije. Ali sada Grčka formula pruža jasnu i opipljivu lekciju o tome čega se treba kloniti. Amerika bi, moglo bi se reći, trebalo da još jednom oseti dug prema Grčkoj.
DŽejkob Hejlbrun je viši urednik u The National Interest.
(Prevod Vasilije Mišković)

petak, 30. april 2010.  
(The National Interest, 27.4.2010)

SHARE