GNJECAVO
Branko Dragaš, 11.04.2014
Naučio sam od pokojnog filosofa i akademika Mihaila Đurića izraz – gnjecav čovek. Znate li ko je gnjecav čovek? To je ona vrsta ljudi koji nemaju stvoj stav, nemaju mišljenje, prilagođavaju se moćnima, klimaju glavom na sve što ti moćni ili bogati kažu, puze pred njima, ali su okrutni prema svojim podanicima. Gnjecav čovek se rukuje sa vama tako da imate osećaj da u ruci držite sluzavu, ustajalu i mrtvu jegulju. Gnjecav čovek je pouzdani glasač nasilnih, okrutnih i genocidnih totalitarnih režima.
Skorojevići i makograđani su gnjacavi ljudi. Poznato je da se nacizam i fašizam rodio upravo na toj njihovoj gnjecavosti. To je prirodno. Njihova gnjecavost traži čvrstinu, surovost, disciplini, kaznu i isključivost. Njihova gnjecavost se hrani čvrstinom režima. Što je totalitarni režim brutalniji, oni su ispunjeniji. Klinički slučaj nekrofilne gnjecavosti je Adolf Hitler. Što se više raspadao kao ličnost, to je više nevinih ljudi stradalo u naloženim pećima koncentrcionih logora.
Zapanjujuće je da na trgu u Berlinu tristotine hiljada ljudi u uniformi stoji mirno, da se niko ne pomera, ne zakašlje, ne nasmeje, da svi dišu jednim nacističkim plučima i jednim dahom za svog voljenog Mesiju, Vođu, koji je gnjecav čovek, ljiga, kome se stomak nadima, pušta smrdljive gasove, kome iz usta vonja smrt, kome su zubi pokvareni, koji zaudara na pokvarena jaja, koji, dok govori pred očaranom masom, doživljava erekciju, ekstazu samozadovoljstva i koji, umesto što milione ljudi tera u sigurnu smrt, treba da se smesti u ludnicu i prepusti stručnjacima da se brinu o njemu.
Moram da priznam, meni je uvek ta scena bila fascinantna. Veliki nemački narod je dozvolio da ga vodi takav šizofreni paranoik. Smrdljivi Lucifer.
Znate, kada za nas Srbe kažu, naročito posle ovakvih održanih izbora, da smo mi stoka, rulja, da imamo rajetinski mentalitet, da nas treba tući i kažnjavati, jer jedino to razumemo, onda je moj odgovor svima koji tako govore o svom narodu, da je bolje da smo takvi, nego da disciplinovano stojimo u redu za smrt, da primamo naredbe za istrebljavanje drugih naroda, da pravimo koncentracione logore, gasne komore i da verujemo da smo izabrani da satremo sve one koji ne pripadaju nama, arijevskoj rasi.
Veličina našeg naroda je upravo u njegovoj naivnosti, vrcavosti i nevinosti. Ne mogu da zamislim tristahiljada vojnika, muškaraca, Srba, koji stoje mirno na jednom mestu i slušaju Vođu, danas recimo gnjecavog Vučiča, da dišu kako on diše, da mu se klanjaju, dok im on baljezga o evropskim integracijama, o arapskim parama, Beogradu u vodi ili sličnim propagandnim budalaštinama dr. Etkera, da svi misle kao jedan Nemac i da disiplinovano izvršavaju zločinačke naloge neprikosnovenog Vođe. To kod nas , gospodo drugovi, zaista nije moguće. Budite iskreni i to bar priznajte sami sebi. Onako, tiho. Samo da vi čujete.
Nije moguće, braćo i sestre, jer smo suviše individualni, slobodni, nepokoreni i imamo drevno paganstvo u sebi, koga hriščanstvo nije moglo da uništi. Nije moguće jer se mi sprdamo sami sa sobom, podsmevamo se i izvrgavamo ruglu, tako da bi se ta nacistička parada ponosa u Beogradu završila podrigivanjem, puštanjem vetrova, mljackanjem, žvakanjem ostatka doručka, pijenjem rakije iz zajedničke flaše, piva iz konzervi,lupanjem zauški, štipanjem, bolnim udaranjem po genitalijama, stavljanjem miša u gaće ili omiljenom zabavom JNA vojnika, koja mi nikada nije bila jasna, ali koja se masovno upražnjavala, nabijanjem prstenca, srednji prst se snažno nabije u zadnjicu druga, preko pantalona, ne znam kako se to tumači danas kod savremenih psihologa, nekim homoseksualnim avangardizmom erotiziranih JNA vojnika, ili, pak, ona njihova čuvena igra zvana – prc – kada obore jednog vojnika pa njih deset skoči na njega u ritualnom seksualnom pokušaju parenja. Te scene naskakanja muškaraca na gomilu upražnjavaju najviše fudbaleri posle postignutog gola. Zašto? Koja je poruka? Da li time slave plodnost? Čin oplodnje? Osvajanje moći? Ne mogu još da dokučim.
Uglavnom, bilo kako bilo, sve što bi se dešavalo u tom vojničkom stroju mi je ljudskije, prihvatljivije, smislenije, bezazlenije, nego taj zlokobni muk i hladnokrvnost disciplinovanih arijevaca, koji se spremaju da sve druge niže vrste spale u naloženim pećnicama Aušvica i Dahaua.
Mi nismo baždareni da slušamo Vođu. Mi nikoga drugoga ne slušamo nego sami sebe. To nas ograničava da napravimo uređenu društvenu zajednicu, ali to nas, istovremeno, štiti od toga da postanemo svetski zlikovci.
Pokušaji pravih zlikovaca da nas, Srbe, proglase za genocidan narod, kako bi prikrili svoj genocid nad nama ili drugim nižim rasama, osuđen je na potpunu propast, jer mi to zaista nismo. Vreme je pokazalo svu laž agresivne medijske kampanje u kojoj su Srbi bili Indijanci u holivudskom kaubojskom filmu. Zločine koji su počinili ludaci naše nacionalnosti u poslednjem ratu su zločini poremećenih ljudi i te krvnike treba streljati za to što su uradili. Ali, to nije bio genocid, kako to hoće da nas optuže srpski političari i tako nametnutom krivicom narod drže u stanju večite unutrašnje okupacije i straha od neke navodno zaslužene kazne od strane umišljene međunarodne zajednice, koja je marketingom o pojedinačnim zločinima naših krvnika amnestirala samu sebe.
Sve ovo je važno znati. Naročito mlade generacije moraju da znaju istinu. Mlade generacije koje su rođene u vrtlogu lažnih optužbi da smo mi , Srbi, genocidan narod.Srpski ucenjeni političari su pristali na tu opasnu laž.
Nismo genocidan narod!
Mi nismo gnjecav narod. Sve nam možete da pripišete, ali nismo glupi i nismo zlikovci. Mi nikada ne bismo bombama sa osiromašenim uranijumom bombardovali druge narode. To rade samo NATO zlikovci.
Ako sam i to dokazao i uverio vas da treba da budete ponosni što pripadate drevnom narodu, onda moram da objasnim da nismo ni glup narod.
Vidim da posle ovih izbora ima mnogo jeda na naš narod. To je pogrešno. Evo, ja sam učestvovao sa mojim prijateljima na ovim izborima, pokušali smo da ponudimo alternativu političarima, ali to nije prošlo. Zašto? Zato što je narod glup? Ne. Nije prošlo zato što su uslovi na izborima bili nedemokratski, vladao je strah, ucene, pretnje i potkupljivanje birača od strane režima. Jednom reči, uslovi su bili nelegalni.
Jedan minut dnevno na televiziji nije dovoljno da ljudi prepoznaju našu ideju. Potrebno je strpljivo raditi dalje na našoj ideji. Narod je glasao za Vođu jer je uplašen i povodljiv. Prebacili su odgovornost na nekoga drugoga. Ali, to nije glupost. To je kretanje linijom manjeg otpora.
Kazna stiže.
Vrlo brzo.
I otrežnjenje.
Gnjecavo stanje u društvu je posledica totalitarnog političkog sistema. Ali, to nije imanentno našem mentalitetu. Pokušaj da nam se menja svest i mentalitet je lobotomiranje Srba. Najvažnije je da se tome odupremo.
Ne smemo da se utopimo u gnjecavoj baruštini osrednjosti i banalnosti.
Rukujte se čvrsto i otresito.
Beograd, 11.04.2014
