Posle oktobarskog prevrata mislili smo da se neæemo više baviti Glavnim faktorom mira na Balkanu. Njegovo vreme je nepovratno prošlo a zadatak istorièara i psihoanalitièara je da naprave detaljnu analizu naše propasti. Ali, nažalost, mada uhapšen, Glavni faktor nas i dalje ucenjuje. Nece da nas ostavi na miru. Ne zbog toga što je on nešto važno preduzeo, veæ zbog nesposobnosti nove vlasti da mu sude. Punih devet meseci od izvedenih, navodno, demokratskih promena u Srbiji, je prošlo, ali ništa se valjano nije izmenilo. Stari sistem upravljanja državom je ostao, samo su se novi, namazaniji glumci pojavili u komediji.
Medutim, graðanima Srbije nije do zabave. Prema istraživanjima 74% gradana živi na 2$ dnevno, što je ispod nivoa razvoja i mnogih afrièkih zemalja. Opljaèkani i razoèarani ljudi nemaju vremena da slušaju i gledaju kako nova vlast lièno uživa u plodovima oktobarske graðanske pobune. Gradani traže konkretna rešenja. Ne mogu više i ne trebaju nikome da daju blanko kredit. Neka se svaka vlast dokaže na delu. Merimo im rezultate! Nova vlast nema èime da se pohvali. Nema dela. Danas se u Srbiji još gore živi nego za vreme sankcija. Proizvodnja je za nekoliko procenata ispod pošlogodišnje. Životni standard je realno pao za 6% . Glavni faktor likuje, prema istraživanjima 89% gradana je nezadovoljno privrednom situacijom. Ni on se nije nadao da æe nova vlast biti tako nesposobna. Prevazišli su sva njegova oèekivanja. Mnogi od njegovih saradnika, koji su još uvek na slobodi, nadaju se brzom politickom preokretu. Oèekuju da ce im se glasaèi vratiti. Greše.
Nikada se više neæe povratiti vreme Glavnog faktora. U narednim godinama u Srbiji æe biti dosta izbora, sve dok se ne proèisti politièka scena i na tržištu ostanu najbolji. Nema više despotije. Umrla je 5. oktobra. Umrla je sa strahom obiènih gradana.
Vreme je da na svako poène da radi svoj posao. Ekonomija mora da upravlja politikom. Sve prièe su vec isprièane. Moramo da poènemo da radimo. Ne možemo se veèno sa moænijima nadmudrivati. Izgubiæemo vreme i ništa neæemo postiæi.
Okrenimo se sebi i sopstvenoj nevolji.
Šta je nova vlast odmah trebala da uradi?
Odmah posle oktobarskog prevrata morali su da uhapse Despota i njegovu svitu. Optužnica je jednostavna – izdaja države ! Morali su ga okriviti za: razbijanje savezne države, pozivanje na ratne sukobe, izdaju nacionalnih interesa, ekonomsko uništenje zemlje, pljaèku, kriminalizaciju društva i satanizaciju jednog naroda. Onda bi održali javno sudenje, gde bi bili pozvani svi svetski mediji da direktno izveštavaju i prenose. Nemamo èega da se stidimo. Hoæemo svima da pokažemo da smo zreo narod. Sami æemo suditi zloèincima jer ne želimo da se genocidnim optuži citav narod. Državni tužilac bi za svedoke optužnice pozvao: majke koje su izgubile sinove u ratu, oceve cije su cerke silovane, ranjenike, ratne invalide, prognane, starce iz izbeglièkih prihvatilišta, radnike bez posla, nezaposlene, opljaèkane penizonere, opljaèkane štediše, struènjake koji su otišli u inostranstvo, 74% siromašnih gradana što žive sa 2$ dnevno i sve one koji su izgubili najlepše godine sopstvenog života. Svi æe oni Despotu u lice da kažu zbog èega ga okrivljuju. Neka jednom u životu èuje i vidi žive ljude oko sebe. Ljude koji æe mu pokazati drugu stranu njegove despotne vladavine.
Neka mu onda sude.
Kazna mora da ga stigne. Kazna za sve zloèine.
Samo tako æemo spreèiti da nam se zlo više nikad ne povrati. Da više nikad ne poverujemo vulgarnim demagozima.
E, to srpski narod oèekuje od nove vlasti. Zasecanje truleži da bi se zdravo biæe spasilo. Bolno æe biti, ali to je jedini put. Nema izbavljenja bez proèišæenja. Neka se sudi svima onima koji su uèestvovali u režiranju naše tragedije.
Kada mu presude, onda neka ga isporuèe Hagu. On je njihov glavni faktor mira. On je godinama sedeo i dogovarao se sa administracijom Imperije. Neka svima objasni: šta su se dogovorili? Zašto rat nisu spreèavali? Zašto su dozvolili NATO bombardovanje? Ko je èije interese sprovodio?
Nije krivica samo na nama. Istorija ce suditi i Imperiji. Zloèini ne zastarevaju, niti se zaboravljaju. Istina se ne može sakriti.
Do tada, moramo se boriti za opstanak države. Moramo, jer rezervne nemamo. Nemamo više kuda da odemo. Život je moguæ i u našoj Srbiji. Život pravedan i bogat. I to hoæemo. Odmah. Bez oklevanja i otezanja. Hoæemo vlast koja nam to može doneti. Hocemo da nam stvore tržišni ambijent u kome možemo da radimo i da se bogatimo.
Znamo da radimo! Hoæemo da radimo! Ne trebaju nam tuðe pare na poklon. One su uvek najskuplje.
Sramota je da naš najveæi izvozni proizvod bude Despot.
Pokolenja æe nas preklinjati.
Te pare nisu nam potrebne. Zloèinom se ne moze trgovati. Ni oseæajima. Vreme je da se ispravimo.
Oktobar nije daleko.
http://www.kontekst.org.yu
