ГЕНЕРАЦИЈО МОЈА

ГЕНЕРАЦИЈО  МОЈА

 

 

Е, генерацијо моја!

 

Ви који сте рођени педесетих и шездесетих година прошлог века.

Ви који сте живели, како кажете, у златним седамдесетим годинама.

Ви који нисте имали храбрости да се побуните.

Ви који сте били и остали вечити комформисти.

Ви којима је живот прошао кроз канализацију.

Ви који сте остали неостварени и неисказани.

Ви који данас држите придике младој генерацији.

Ви који осуђујете младу генерацију што се не побуне.

Ви који терате младу генерацију да побегне из унесрећене Србији.

 

Генерацијо моја,

Вама хоћу да пишем.

 

Ви сте криви што смо данас пропали.

Ви сте криви што сто нам нација нестаје.

Ви сте криви што нам је држава окупирана.

 

Криви сте јер сте били себични.

Криви сте јер сте били размажени

Криви сте јер сте били фолиранти.

Криви сте јер сте остали незрели.

 

Генерацијо моја,

Вама говорим да сви чујете.

 

Оптужујем вас што сте ћутали.

Оптужујем вас што сте сагнули главе.

Оптужијем вас што сте гледали само своје дупе.

Оптужујем вас што сте пристали на манипулацију.

 

Нисте смели да се побуните против амбициозних родитеља.

Нисте смели да се побуните против покварених рођака.

Нисте смели да се побуните против поткупљивих наставника.

Нисте смели професорима да кажете да предају глупости.

Нисте смели на факултету да тражите да вам предају стручњаци.

Нисте смели у војсци да одбијете наредбе комунистичких официра.

Нисте смели на послу да се супроставите комунистичком шефу.

Нисте смели да устанете против лопова, превараната и шибицара.

Нисте смели да се борите против комунизма, националсоцијализма и неолибералног фашизма.

 

Ваша парола је увек била : „ Баш ме брига! Гледам своје дупе!“

 

Купили су вашу покорност за фармерице из Трста.

За летовање у Макарској.

За зимовање у Закопанима.

За нови спачек.

За велику свадбу.

За сигуран, добро плаћен, државни посао на коме се ништа не ради.

 

Бринули сте где ћете  да дочекате Нову годину.

Ко ће да вам дође на журку.

У коју ћете дискотеку да изађете суботом увече.

Ко ће први да има Левисице 501.

Ко ће први да има Вијетнамку.

Ко ће да обуче мајицу Бенетон.

Да ли ће Звезда да победи Партизана.

Да ли  ћете умети да играте као Џон Траволта.

Када ће да дође Бони М у Београд.

 

Иживљавали сте се у комунистичком Прагу  за 10 долара дневно.

Спрдали сте се у Софији, Будимпешти и Букурешту.

Карали сте Рускиње за нове најлон чарапе.

Летовали сте на Ибици и Сардинији, нисте Грчку познавали.

Ишли сте у Рим да се обучете и зајебавате.

Летели сте преко баре јер вам је Европа била досадна.

 

Мислили сте да ће то вечно да траје.

Ваше златно доба из седамдесетих година.

И да ћете вечно да останете млади.

Безбрижни и опуштени.

А онда је дошло отрежњење.

Болно и крваво.

Рат, убијања, истребљавања и исељавања.

Кризе, незапосленост и беспарица.

Дошао је рачун на наплату.

Увећан за затезне камате.

 

Тада сте схватили да сте сјебани.

Али то нисте смели да признате вашој деци.

Која никада нису доживела ту вашу златну младост.

Која су рођена и живе у ратовима, кризама и исељавањима.

Која морају да робују на монополским тржиштима.

За све то сте само ви криви.

Због вашег усраног комформизма.

 

Данас тражите од младих оно што ви нисте смели да урадите.

Тражите да се побуне, јер сте ви били кукавице.

Тражите да се боре, јер сте ви били мекушци.

Тражите да се жртвују, јер сте ви били пичкице.

Тражите да нешто ураде за вас, док сте ви радили само за своје дупе.

Таражите да млади беже из Србије,  а ви нисте смели да напустите остареле родитеље.

 

Генерацијо моја,

 

Престаните да се понашате као политички идиоти.

Престаните да забадате главу у канализациону цев.

Престаните да глумите и да се пренемажете.

Тргните се!

Пробудите!

Устаните!

Изађите из  проклете апатије и безнађа!

Одрастите, напокон!

Постаните зрели људи!

Одговорни за будућност наше деце.

Уозбиљите се!

Није време за кукање, пренемагање и спрдање.

Умрли су ваши родитељи.

Немате више на кога да се извлачите.

Ви сте сада једини одговорни.

Ви и нико други.

 

Генерацијо моја,

 

Дошло је наше историјско време.

Време за наплату генерацијског дуга.

Морамо да вратимо оно што смо унапред потрошили.

Немамо право да трошимо будућност наших поколења.

Немамо права да будемо себични, лењи, апатични и заједљиви.

Време да се искупите за све промашаје и глупости.

Време да осмислите ваше животе.

Ми смо сада најстарија генерација.

Ми смо сада одговорни за судбину нашег поколења.

 

Шта требамо да радимо?

 

Ми морамо да станемо у прве борбене редове за одбрану државе и нације.

За одбрану будућности наше деце и унука.

Нашег поколења.

Ми данас морамо да се испрсимо и поведемо напред.

Наша генерација мора да сруши са власти политички олош, тајкуне и криминалце.

Ми морамо да срушимо политички тоталитарни систем који нас уништава.

Ми морамо да подигнемо заставе Слободе, Демократије и Републике.

Ми морамо да подигнемо упаљене бакље и да позовемо  опљачкане, поробљене, преварене и покорене на устанак.

Ми морамо да станемо испред ове програмиране несреће.

Ми морамо да станемо испред наше деце и унука.

Ми морамо да ослободимо Србију окупације.

То је наш једини животни задатак.

 

Генерацијо моја,

 

Нема веће дужности од ове наше историјске борбе за будућност државе и нације.

Нема светлије дужности од тога да нашем поколењу вратимо Слободу.

 

Немојте да се извлачите на старост.

Некада сте се извлачили на младост.

То вам сада неће проћи.

Онај Књиговођа одозго нас све гледа и оцењује.

 

Позивам вас да се удружимо.

Позивам вас да се организујемо.

Позивам вас да се усправимо.

Позивам вас да се побунимо.

 

Устани брате Србине и сестро Српкињо!

Устаните поробљени грађани Србије!

Устани  генерацијо!

Куцнуо је час да преузмемо своју историјску дужност.

Куцнуо је час да вратимо оно што смо држави и нацији дужни.

 

Наша генерација мора у прве борбене редове за спас државе и нација.

Наша генерација мора да заштити нова поколења.

Ако наши непријатељи направе рат на Балкану, наша генерација мора да иде на прве линије и да гине.

Нећемо дозволити да иду наша деца и наши унуци.

Нећемо дозволити да гине наша неискусна младост.

Нећемо дозволити да направе нови Сремски фронт за нашу младост.

Наша генерација је дужна да врати дуг нашим прецима.

Онима који су одбранили 7527. древних година.

Онима који су нам донели државу и слободу да говоримо и пишемо српским језиком.

 

Генерацијо моја,

 

Из земље Србије и расејања.

Сви ви који волите нашу Србије.

Сви ви који желите добро Србији.

Устанимо против окупације Србије!

 

Нећемо да бежимо из Србије.

Нећемо да децу шаљемо у свет.

Позивам све вас из расејања.

Позивам вас да се вратите.

И да се заједно боримо за спас Србије.

 

Генерацијо моја,

 

Пишем свима вама који  волите Србију.

Свима вама који верујете у нашу борбу.

Свима који се нису предали, продали и разочарали.

Ви сте данас Првопозивци.

Ви сте дана Прозвани.

Ви сте данас Мобилизовани.

Остало нам је довољно времена за Последњу борбу.

Нека узвишени духом буду уписани у вечну Књигу живота.

 

Београд, 7527. године, студен, дан шеснаести