GEMO znaèi genetski modifikovane biljke. Taènije, narodski reèeno, veštaèka hrana. Posle svih nesreæa, epidemija, ratova i ekoloških katastrofa, koje su zadesile èoveèanstvo i prirodu, izgleda da smo kao vrsta potpuno poludeli. Nije nam bilo dovoljno što sistematski zagaðujemo i uništavamo prirodno okruženje, veæ smo otišli korak dalje u kolektivnom samoubistvu. Nauènici nam pomažu da što brže izvršimo taj zloèin nad sobom. Posle veštaèkih energetskih napitaka, koja se prave u hemijskim laboratorijima, dobijamo sve više genetskih poljoprivrednih proizvoda u ishrani, a najavljuju da æe uskoro poèeti i prodaja mesa od kloniranih životinja. Znam da se uveliko priprema kloniranje ljudi, mada, iskreno govoreæi, kada posmatram šta svetski politièari rade i slušam šta prièaju, raèunajuæi i ove naše malograðane na vlasti, plašim se da je proces kloniranja uveliko otpoèeo. Ne samo da svi iste laži šire, nego su svi isti kao da su klonirani. Na delu je, dakle, pravi rat izmeðu robotske i ljudske civilizacije.
Kakav æe biti ishod tog sukoba ostaje tek da se vidi, ali za sada su u prednosti, ipak, roboti. Borba baš nije ni ravnopravna, uprkos velikom pozivanju na slobode, prava i graðanske institucije, jer je Imperija u rastrojstvu najveæim delom veæ robotizovana. Planeta je ugrožena.
Sama èinjenica da 5 odsto stanovništva Imperije koriste 50 odsto neobnovljenih izvora energije i sirovina èitave planete, da su istovremeno i najveæi zagaðivaèi na svetu, preko 50 odsto svih otpadnih materija potièu iz SAD-a, mora da nas prilièno zabrine.
Kuda to ide èoveèanstvo? Hoæemo li se svi pogušiti u sopstvenom otpadu samo da bi multimilijarderi sa Vol strita mogli da ukradu od ostatka siromašnih još koju milijardu? Gde je izlaz? Kako pomoæi zamorenoj civilizaciji?
Danas mora svaki odgovorni pojedinac da se ukljuèi u nametnutu borbu za život na strani ljudske civilizacije i prirode. Zbog toga smo i mi morali da odbijemo 20.000 t genetski modifikovane soje koja stiže na ime pomoæi u našu zemlju. Takva pomoæ nam nije potrebna. To je mamac. Hoæe da nas ubrzano robotizuju. Kada ni suludim i zloèinaèkim NATO bombama nisu uspeli da nas unište, sada nam šalju opasne darove. Žalosno je što iz vrha nove vlasti blagonaklono gledaju na ovakve poklone. To je još jedan u nizu dokaza da je nova vlast marionetska i da ne radi kako u interesu svog naroda, tako ni u interesu ljudskog roda.
Naravno, ne sporim da oligarhija Imperije može da truje i uništava sopstvene podanike, ukoliko njihovi potrošaèi pristaju da konzumiraju takvu hranu, ali ne mogu to da prihvatim kao opšte pravo ili moralni èin. Pogotovo ne mogu da prihvatim da takvu hranu mi uvozimo, samo zbog toga da bi neki zamlata na vlasti uzeo proviziju. Ljudski je da se odupremo tom trovanju. Ne pristajemo da budemo zombiji. Svaki graðanin mora da zna šta jede i njegovo je pravo da bira. O ukusima neæemo raspravljati.
Oni koji su putovali po svetu dobro znaju da genetski oblikovana hrana nema ukusa. Stranci su oduševljeni ukusom naše hrane. Zašto da pokvarimo taj ukus? Zašto da im nudimo ono što oni u svojim zemljama imaju u izobilju? Pravi je trenutak da pronaðemo novu strategiju u poljoprivredi.
Biæu iskren i napisaæu ono što æe mnogima biti èudno. Ne vidim buduænost naše poljoprivrede u velikoj serijskoj proizvodnji hrane. Razvijene zemlje veæ imaju tolike viškova hrane koje u nedostatku ljudske solidarnosti, robotski uništavaju da ne bi obesmislili serijsku proizvodnju. Roboti mogu uspešno da proizvode, ali postoji opasnost da se pokvare zatrpani zalihama. Sumnja i njih može da pokvari.
Proizvoditi danas pšenicu i kukuruz na skoro 2 mil ha sa prinosom koji je gotovo za upola manji nego u razvijenim zamljama, izvoziti viškove i praviti na izvozu ogromne gubitke, pogrešno je i skupo za našu državu. Pšenicu i kukuruz treba da proizvodimo samo za naše potrebe, poveæamo prinose, dok skoro 1 mil ha zemljišta æe se osloboditi za uzgoj povræa i voæa. Proizvedeno voæe i povræe treba tako finalizirati i upakovati da odgovara ukusima potrošaèa u razvijenim zemljama. Ali, kojih potrošaèa?
Važno je da hranimo bogataše i njihove porodice organskom hranom. Oni imaju novca da sebi priušte hranu organskog porekla. Pošto je danas u svetu u trendu OTOREXIA, odnosno pomama bogatog sveta za zdravom hranom, onda je to velika šansa za našu poljoprivredu. Nije cilj da proizvodimo hranu za niže klase, jer takve jeftine, nezdrave i neukusne hrane na tržištu ima u izobilju, veæ da izvozimo hranu organskog porekla koja æe biti uraðena po tehnologiji naših baka. Dosta takve hrane æe se raditi i ruèno, ali zato æe njena cena biti najveæa na tržištu. Ko æe to da plati? Ne brinite. Mislite li da æe jedna, recimo, Madona, pitati za cenu zdrave hrane koju bude davala svojoj deci? Budite sigurni da neæe. A takvih kupaca ima dovoljno da uspemo.
Mnogi poslovni prijatelji mi traže da im pošaljemo: ajvar, kajmak, turšiju, peèene paprike, kiseli kupus, pasulj i druge robe sa naših pijaca. Možemo li da napravimo našu robnu marku? Škotska izvozi 4 mld funti viskija. Zašto da ne otvorimo lance srpskih restorana po svetu u kojima æe se prodavati naša hrana. A meso? Nekada smo izvozili mesa godišnje u vrednosti 450 mil $, danas svega 30 mil $.
Bog nam je dao plodnu i zdravu zemlju, šteta je da to, napokon, valjano ne iskoristimo. Vrednih ljudi ima, uprkos mišljenju reformatora da smo svi lenji i pokvareni. Pokvarena je nova vlast kad to tvrdi. Sistem treba promeniti. Ne trebaju nam demagozi. Najbolji neka nas vode. Pravi je trenutak da napravimo radikalan zaokret. To vreme sigurno dolazi. A vama savetujem da ne jedete genetsku hranu. Postite. Poðite na sela i okopavajte napuštene bašte. Biæete zdravi i normalni. To je put da porazimo klonirane robote. Oni ne razumeju o èemu pišem. Zbog toga se obraæama vama – ljudima! Vi ste poslednja nada.
Beograd, 19.09.2002. god
