Početna Sadržaj Reagovanja GEBELS

GEBELS

865
0
SHARE

GEBELS

Branko Dragaš, 06.11.2013

Neverni Toma, ktitor, vladar i falsifikator diploma, ustavokršitelj i Vojvoda od zarđale kašike izjavio je jednom engleskom listu, na optužbe da je bio ratni huškač, profiter, dobio je  od države ogroman stan u vreme NATO bombardovanja, dok je danas eutista i pacifista, opravdavajući svoj salto mortale u politici, da je to normalno i da se samo budale ne menjaju. Budale se samo pridržavaju moralnih principa i ostaju verni svojim političkim idejama.

Savremeni političari nemaju problema sa tim. Oni mogu da se prostituišu i prave koalicije, jer nije bitna politička ideje za koju si se zalagao, važno je samo da si na vlasti. Ko je na vlasti, on je uspešana i priznat. Ko nije na vlasti, taj je budala. Ko marljivo uči i polaže ispite, taj je budala, jer ne treba da učite, nego treba da se bavite politikom, tako se bez učenja dolazi do diploma.

Savremeni političari su razvili komercijalna shvatanje politike.  Sve  je dozvoljeno i  samo budale to ne prihvataju.

Da li je to baš  tako ?

Mogao bih da uzmem bezbroj primera velikih ljudi, državnika, istorijskih ličnosti, koji su se bavili politikom i obeležili svoje doba, sve od egipatskog faraona Ehnatona i grčkog državnika Perikla, pa  do mudrog i skromnog, nepotkupljivog vojvode Živojina Mišića, koji je umro na drvenom krevetu, zaveštavajući pokolenju svoje istorijsko delo.

Međutim, odlučio sam se za jedan drastičan primer. Namerno sam uzeo slučaj zlikovca i monstruma. Političara koji je bio ideolog nacizma i koji je desetine miliona ljudi poslao u smrt. Njegov životni kraj je vrlo interesantan za ovu priču Nevernog Tome o budalama koji se ne menjaju.

Reč je, dakle, o – Jozefu Gebelsu ( 1897 – 01.05.1945).
Hitlerovom  ministru narodnog prosvećenja i propagande.Patuljku i šepavcu. Doktoru filosofije i književnosti. Neprijatelji su se  divili njegovoj inteligenciji i lukavosti. Neuspelom romanopiscu i dramaturgu. Bankarskom činovniku i službeniku na berzi. Oratoru. Ciniku. Vođi propagande nacističke stranke. Glavnom čoveku zaduženom za moral. Poborniku totalnog rata. Kancelaru na jedan dan.

Njegov primer uzdvajam da bih dokazao pogrešnost teze Nevernog Tome.

Gebeles je , nekoliko sati nakon Hitlerovog samoubistva ili begstva, uzmite verziju u koju verujete, napisao svoju jedinu službeni zapis kao kancelar :

Фирер ми је дао наредбе, да у случају слома одбране Престолнице Рајха, напустим Берлин и будем водећа фигура владе коју је он именовао. Први пут у мом животу, морам да категорички одбијем Фирерову наредбу. Моја жена и моја деца се слажу са овим. У противном бих се осећао као (…) нечасни бедник остатак мога живота, изгубивши самопоштовање као и поштовање свог народа, које ми је неопходно за будућу дужност особе која управља будућношћу Немачког Народа и Немачког Рајха.

Pismo je dao generalu Hansu Krebsu koji ga je morao, noseći belu zastavu, da odnese ruruskom generalu Vasiliju Čujkovu.

Gebels je odlučno odbio predlog viceadmirala Vosa  da pobegne, zajedno sa porodocom, i da pokuša da se spasi iz razrušenog Berlina. Ostao je da zatvori nacistički krug zla.

U dogovoru sa suprugom Magdom, Gebels je usmrtio čitavu svoju porodicu. Šestoro dece, pet kćerki i sina, suprugu i sebe. Način kako je to urađeno je istorijski nevažan. Gebels, zlikovac, monstrum, serijski ubica i ideolog zla, smatrao je da je sramno da on i njegova porodica napuste Berlin i da moraju da plate životima cenu njegovog političkog angažmana. Tako su stradala nevina mala deca.

Šta nam ovaj istorijskli slučaj govori?
I najveći nacistički krvnici imaju osećaj srama i dostojanstva. To danas nemaju srpski politički ološ. Oni smatraju da im je sve dozvoljeno i da mogu da menjaju političke ideje kao prljave čarape, da morala nema u politci i da je jedina politička ideologija njihov lični materijalni interes.

Za Nevernog Tomu, Malog Slobu i Acu Prvog Dramosera je potpuno normalno da čitavu deceniju budu šovinisti i da nanesu nesagledivu tragediju državi i svojoj naciji, da bi poslednjih pet godina, koje su tako pompenzno, brozovski proslavili, postali eutisti i izdajnici svoje države i naroda. To je, dakle, normalno.

Nije normalno biti čestit i karakteran. Moralni su budale. Ne znaju da se prilagode i menjaju. Tako se društvo razara. Rastače. Uništava. I sve obesmišljava.

Nema političkog ozdravljenja društva bez kažnjavanja političara zbog promašene politike. Oni mogu, ako su samosvesni, kada dožive politički poraz za svoju promašenu politiku, da napuste politiku trajno, da odu u manastir da iskaju grehe ili da se ubiju. Sve zavisi od toga na kom nivo su svesti.

Videli smo da je Gebels bio odlučan i nemilosrdan. Propala je njegova politička ideja i on je kaznio svoju porodicu i sebe. Njegovo nacističko ludilo se pokazalo u ubijanju svoje nevine  dece. Deca nisu kriva za Gebelsovu političku ideologiju. Nažalost, takvi sumanuti zlikovci ne znaju da se kontrolišu i kažnjavaju svoje najbliže, duboko verujući da su i oni deo njegove žrtve. Na nacionalni oltar mora da se prinese kolektivna žrtva porodice kako bi se sačuvalo nacionalno osećanje za buduće generacije.

Srpski političari nemaju taj problem.
Oni ništa ne prinose na žrtvu. Oni preziru žrtvu. Oni ni ne pomišljaju da se povuku. Ne pomišljaju da ućute. Ne pomišljaju da se sklone iz javnosti. Srpski političari, nakon gubitka vlasti, nastavljaju svoju političku kampanju. Kao da se ništa nije desilo. Kao da nisu pokrali i uništili državu. Kao da su dobrovoljno sišli sa vlasti i sada malo odmaraju dok se ponovo ne vrate na vlast. Najsvežiji primer je blentavi Boris Tadić, koji se priprema za povratak. Putuje po svetu, baljezga gluposti, studentima na Kopaoniku drži svoje političke floskule i lobira da se, posle završetka rasprodaje Kosmeta i javnih preduzeća od strane izdajica, na velika vrata vrati u politiku.

Takvi političari su  naše zlo.
Pošto nemaju nikakve moralne granice i pošto su spremni da služe Đavolu samo da budu na vlasti, jedini način je da se razvlaste i da više nikada ne dobiju mogućnost da se bave politikom. Kritička javnost treba da ih rasčereči na moralnom stubu srama. Zakoni treba da im oduzmu opljačkanu imovinu države i građana. Zakoni moraju da ih trajno izbace iz politike.

To treba da urade građani, koje danas Neverni Toma naziva budalama. Budale su svi oni koji glasaju za takve političke skotove. Budale su svi oni koji ih slušaju i koji im veruju.

Ne glasajte, bre, više za političare!

Beograd, 06.11.2013

SHARE