Početna Sadržaj Osvetljenja GDE JE KRAJ ZADUŽIVANJU SRBIJE?

GDE JE KRAJ ZADUŽIVANJU SRBIJE?

710
0
SHARE

   NOVA PREVARA

Branko Dragaš, 17.05.2011


Evropska investiciona banka / EIB/ je odobrila novi kredit Srbiji u iznosu od 750 milčiona evra.Tako se nastavlja naše zaduživanje. Narkomani na vlasti uzimaju novu dozu kredita da bi dobili nove izbore.Veliki ekspert za prodaju magle , ministar Božidar Đelić , oduševljen je što smo dobili kredit po – najbojim uslovima na svetu.Istakao je da su kamate više nego povoljne, da se kreću između 4- 5% godišnje,da je kredit na 12 godina, ali da je poček četri godine. Bio je oduševljen kao da su nam poklonili taj novac i  kao da novac ne moramo  nikada da  vratimo.
Posebno je interesantno za koje namene smo uzeli kredit.Prema rečima Đelića i ministra Ćirića najveći deo kredita je uzet 500 miliona evra za ulaganje u zajedničku kompaniju FIAT SRBIJA, dok je preostalih 250 miliona kredita namenjeno razvoju malih i srednjih preduzeća. Posebno je istaknuto da će se 30 miliona evra usmeriti na pomoć medijima.
Šta ovo znači?
Mišljenja sam da se režim uveliko sprema za izbore.Uzeli su ovaj kredit da bi napravili novu veliku prevaru i tako,po ko zna koji put, obmanuli građane Srbije na novim parlamentarnim izborima. Država Srbija se zadužuje za 500 miliona evra da bi uložila u mešovitu firmu sa Fiatom.Postavlja se logično pitanje- ako se država toliko zadužuje da bi napravila  fabriku automobila, šta će nam onda Fijat? Šta Fijat ulaže? Koliko je do sada Fijat uložio? Poznajem jako dobro poslovne ljude Italije,dve decenije radim sa njima i volim da mi budu poslovni partneri u kompaniji, jer su vrlo korekti i poslovni kada imaju nasuprot sebe jakog partnera koga respektuju.Međutim, ako italijanski poslovni ljudi imaju nasuprot sebe diletante koji ništa ne znaju o biznisu i koji su, pored ostalog, foliranti na državnim funkcijama, onda je to idealna prilika koju oni ne propuštaju da ošišaju ovce.Logika je potpuno ispravna.Ovce su za šišanje.Nažalost, osiromašeni poreski obveznici Srbije moraće da plate ovo italijansko šišanje. Ministri će uzeti svoje provizije i vratiće se u inostransvo, kao bivši guverner Jelašić, da bi dobili unosna mesta u multinacionalnim kompanijama,kao zahvalnost za dobro obavljen posao u Srbiji.

Posle izvršene petooktobarske kontrarevolucije predvodio sam tim stručnjaka koji je imao dobru volju da predloži premijeru Đinđiću rešenje problema u Zastavi. Na osnovu tadašnjeg ispitivanja tržišta automobila u Srbiji i regionu, na osnovu tehničkog-tehnološkog-finansijskog i kadrovskog stanja u fabrici Zastava, predložio sam Đinđiću da on i ja odemo, preko posrednika, mojih bankara iz Italije, do samog gospodina Anjelija i da mu ponudimo da njegov Fiat odmah preuzme Zastavu,da dugove konvertujemo u kapital, da se uvede nova linija proizvodnje sa platformom za četri tipa automomila,da ostane u novoj, revitalizovanoj fabrici da radi 5,5 hiljada radnika , svi ostali bi išli na državni program zapošljavanja na drugim poslovima,da otpočne proizvodnja kola za srednju klasu koja će koštati između 3.999 i 7.999 evra, da država zadrži manjinski paket akcija, da Fiat uloži sveukupno 400 miliona evra kroz opremu i obrtna sredstva, da država obezbedi, preko državne banke, kredite na 10 godina za kupovinu novih,domaćih automobila,jer 1,6 miliona starih automobila bilo prosečno staro 15 godina,da kamatna stopa za te kredite u evrima ne bude veća od 5% godišnje,da se prve godine napravi 50.000 automobila, druge, 100.000 a tek treće 200.000, da se pripreme tržišta za izvoz i da 2003 Zastava postane regionalni lider u proizvodnju malolitražnih automobila.To su bili moji predlozi Đinđiću. On ovo nije razumeo.Verovao je diletantu Đeliću, koji ga je ubedio da će strateški partner biti Pežo i da će on, kao francuski đak dovesti Pežo u Srbiju.
To je bila neviđena glupost. I to sam Đinđiću otvoreno rekao.Razgovarati sa Pežoom o Zastavi a da pre toga nismo obavili nikakve razgovore sa najvećim industrijalcem Evrope i legendom modernog kapitalizma, gospodinom Anjelijem,to nije moglo da donese nikakav uspeh. To je elementarno nepoznavanje  funkcionisanja savremenog sveta kapitalizma.Mada je Đelić zaista došao iz Francuske da bi postao ministar u Srbiji, on je,nažalost, bio potpuno marginalan i nevažan lik, referent i birokrata, koji ništa nije znao o privredi  i poslovnom svetu,koji ni misaono nije mogao da dobaci dalje od kauča svoje tetke i koji nije znao da pet porodica vlada autoindistrijom sveta, da oni imaju akcije u svim kompanijama i da legenda industrijskog razvoja Evrope neće dozvoliti da ga namagarči sitni prevarant iz Pirota. Naravno, Đinđić nije poslušao moje savete  Sve se završilo mojim razlazom sa njim u februaru 2001 godine.
Mišljenja sam da je tada bila idelna prilika da se spasi i revitalizuje Zastava na tržišnim osnovama, da se stvori jedna moderna fabrika,koju bi opsluživali oko 100.000 zaposlenih u kooperantskim firmama, da smo mogli da postanemo lider u regionu,Istočnoj Evropi i Africi za proizvodnju malolitražnih i jeftinih automobila.Bio sam spreman da odem sa premijerom Đinđićem na zatvoren sastanak sa gospodinom Anjelijem i da mu, u ime svih nas mladih preduzetnika,industrijalaca i bankara Srbije,koji moramo da učimo zanat od njega,poljubim ruku. To je moj stručni tim znao i verovali smo da će nas Đinđić razumeti  i podržati.Nažalost, on to ništa nije razumeo.Tada je bio opijen osvojenom vlašćuiI nije mogao racionalno da prosuđuje, što su iskoristili  poltroni oko njega da ga prevare.
Danas je nepovratno izgubljeno to dragoceno vreme.Danas oživljavati na ovakav način Zastavu je potpuna ludost.Ne samo da je suludo potrošeno iz državne kase za kupovinu socijalnog mira, svih ovih deset godina lažnih reformi, preko 500 miliona evra,što je bilo više nego dovoljno da 2001 napravimo potpuno novu fabriku i da vratimo sve dugove stare fabrike,nego se danas zadužujemo novih 500 milion evra i plaćamo za period korišćenja kredita još 300 miliona evra kamate,što ukupno iznosi 800 miliona evra.Ako toj cifri dodamo i onih  bačenih 500 miliona evra, koji su potrošeni za kupovinu socijalnog mira, i još oko 200 miliona evra drugih troškova države i samoga grada Kragujevca,koji je danas zadužen 36 miliona evra i nalazi se pred bankrotstvom, onda je to ukupna cifra od oko 1,5 milijarde evra. Za taj novac mogli smo da zaposlimo 300.000 novih radnika u Srbiji i da za toliko smanjimo nezaposlenost ili da prepolovimo broj zaposlenih na državnim jaslama,stvarajući tako efikasnu I jeftinu državnu nadgradnju.

Danas smo izgubili tržište za proizvodnju našeg automobila. Pokušaj da se izađe na to tržište na ovakav način je katastrofalno loš.Ministar Ćirić je suviše mlad I neiskusan da bi nam bio autoritet kada kaže da će se već naredne godine u fabrici proizvoditi 200.000 automobila.To su predizborni trikovi njegovog partijskog šefa Dinkića i te izgovorene cifre samo pokazuje kakvi diletanti vode privredu Srbije.
Italijani su pravi šmekeri.Ovce im same dolaze na šišanje i oni samo vešto lobiraju u Briselu.Tako rade i na drugim tržištima.Znam to dobro jer sa njima radim na tim tržištima.Pošto nemaju novca, jer se čitava Italija nalazi pred bankrotstvom sa dugom koji se procenjuje na 1.500 milijardi evra, onda je njima jedino ostalo da tuđim novcem, zadužujući druge države, prave biznis I šire svoje tržište.
Posao veka sa Fiatom je, dakle, prevara. Treba ga odmah obustaviti.Treba nezavismna grupa stručnjaka da napravi detaljnu analizu čitavog ovog projekta, nazvan pompezno posao veka, treba napraviti tačnu računicu i izaći pred građane Srbije sa pravim ciframa. Tada će tek svima biti jasno o čemu se tu radi.
Umesto 500 miliona evra za Fiat, država treba da uzme ovaj novac i da uloži u proizvodnju hrane.Evo jedne kratke računice. Nezasejano je ostalo 800.000 ha obradivog zemljišta u Srbiji, da bi se sve to zasijalo i kvalitetno obradilo treba nam 500 evra po ha za sve troškove, što ukupno iznosi 400 miliona evra.Ako povećamo prinose na proseke EU i tako dobijemo realan prinos od 7t/ha, onda je to ukupno 5.600.000 t pšenice.Uzeo sam za anlizu pšenicu zbog lakšeg računanja I zbog toga što će biti velika potražnja za pšenicom na svetskom tržištu. Ako prodamo 5,6 miliona t pšenice po prosečnoj ceni od 250 evra, ali će ta cena biti i veća, onda ćemo dobiti bruto iznos od 1.400.000.000 evra.Ako od tog bruto iznosa odbijemo 400 miliona evra koje smo uložili i taj novac vratimo EIB za 15 meseci,sve sa kamatom, onda nam ostaje čista zarada od 1.000.000.000 evra.
Tu zaradu treba staviti u kapital Razvojne banke,koju će država da osnuje i koja će da finansira novu setvu iz sopstvenog kapitala. E,tako se.gospodo drugovi, pokreće zamajac privrednog razvoja.Tako se otvaraju nove kombinacije koje dovode do brzog privrednog razvoja sa stopama i do 15% godišnje.Građani i država radom postaju sve bogatiji i zarađuju na tržištu bolji život, umesto što ih zadužuju i pretvaraju u  robove svojih poverilaca.
Ako je sve ovo tako jasno i jednostavno, zašto se to onda ne sprovodi u praksi?
Vrlo jednostvan je odgovor – takva ekonomska politika ne odgovara političkim prevarantima,tajkunima,kriminalcima i stranim špekulantima,jer takva ekonomska politika njih razvlašćuje, ukida im politički monopol i izvodi ih na slobodno tržište da pokažu u otvorenoj konkurenciji svu svoju nesposobnost. Oni to neće da prihvate. Rotšildi su svojevremeno govorili da je najveće zlo-konkurencija! Političkom ološu ostaje da se krije iza praznih floskula o evropskim I evroatlantskim integracijama da bi izbegli konkurenciju pametnih,radnih,poštenih i uglednih ljudi.

Šta će se onda dogoditi?
Politički ološ će zadužiti državu sa novim kreditom. U predizbornoj kampanji imaćemo ponovo istu priču o čudu u Kragujevcu. Da li će ta nova prevara ponovo da  upali? Mislim da hoće. Građani će ponovo poverovati u ovu prevaru.Dodatnih 250 miliona evra će biti ubačeno u mala i srednja preduzeća koja su bliska režimu. Tako dobijamo novu armiju glasača za režim.Između nemanja posla, bankrotstva i svih neprijatnosti koje nosi sa sobom činjenica da nemate para,preduzetnici će uzimati ove kredite i prodavaće dušu Đavolu, duboko verujući da  to rade poslednji put. Ako toj armiji glasača režima dodamo i onih 600.000 koji primaju nezarađene plate iz državne kase,koja je pod kontrolom režima, onda dobijamo realnu sliku šta će se događati na predstojećim izborima.
Da li je ovaj scenario izvestan?
Mislim da jeste.
Dokaz?
Eto, tih 30 miliona evra za pomoć medijima.Kojim medijima? Pa, svi mediji su pod kontrolom režima.Spadam u grupu najzabranjenijih srpskih intelektualaca.Mediji se plaše da objave  intervju samnom. Tajni servis tajkunske Srbije služi svakom režimu.Znam mnogo pametnog sveta koji,takođe, imaju medijsku blokadu.
Kome će otići ovih 30 miliona evra?
Režimskim medijima za predizbornu kampanju. Kampanju u kojoj će se veličati uspesi režima. Deo novca će da ide i za potkupljivanje birača.Režim mora da igra na sve ili ništa.Oni znaju kada padnu sa vlasti da će biti sudski procesuirani i da će im se nacionalizovati imovina.Zato režim mora da igra hazarderski.Kampanja u kojoj se već sada  nalazi Tadić najbolje pokazuje kako će teći predizborna utakmica.
Problem je što mi nemamo opoziciju.Lažna opozicija služi režimu za pokriće nove velike prevare.Lažnoj opoziciji je dobro.Rešili su sve svoje životne probleme i politikom se bave iz dosade. I  žele da se osvete režimu.Njihov opozicioni san je da oni postanu režim. I da se ništa više ne menja.
Srbiji treba novi građanski i narodni pokret za promene.Pokret koji će izaći sa novim ekonomskim programom i novim ljudima.U tom ekonomskom programu, pored ostalog mora da stoji, da se Srbija više neće zaduživati.  ZABRANJUJE SE ZADUŽIVANJE DRŽAVE ! To je početak našeg spasa.

SHARE