Početna Sadržaj Upozorenja GVARANI

GVARANI

6018
2
SHARE

GVARANI

Gvarani su starosedioci Južne Amerike.
Živeli su na području današnjeg Paragvaja.
Od 1515 godine počinje nasilno naseljavanje Španaca i Portugalaca.
Domoroci su ubijani da bi se napravile kolonije.
Pljačkalo se za potrebe moćne imperije.

Negde oko 1603 godine jezuiti dolaze među Gvarane i počinje njihov istorijski projekat.
Suština tog projekta je bila da se stvori Božija jezuitska država u Paragvaju.
Država zasnovana na društvenoj svojini i zajednica koja je pripremljena za uspostavljanje carstva jednakosti na zemlji.
Jezuitski misionari su bili uvereni da to nije utopija i da se taj projekat može ostvariti.

U osnovi ideje je bila želja da se izgradi prva komunistička država na zemlji, koja treba da pokaže da je moguće da zaživi idealna država kojoj čovečanstvo treba da teži.
Eksperiment je dobio veliki publicitet i hrišćanski mislioci i naučnici su veličali značaj te jezuitske socijalno-političke zajednice.
Bilo je onih apologeta koji su to uzdizali do toga da su tu jezuitsku tvorevinu nazvali muzička država.
Misionari su u pridobijanju Gvarana koristili muziku, jer su tako hteli da ih bezazlenim i blagim načinom privuku da prihvate principe autentične jevanđeljske čistote.
Namera im je bila da pokažu da može da nastane zajednica bazirana na praktičnoj primeni potpune jednakosti svih članova zajednice i zbog toga su onemogućavali svaku ekonomsku nejednakost.

Želeli su i kaznenu politiku u toj hrišćanskoj zajednici da vode u znaku principa milosrđa i humanosti.

Sve su to bile njihove namere.
Delovalo je isuviše lepo da bi bilo istinito.
Jezuiti su se hvalili da su uspeli u svojim namerama.
Hrišćanski sveštenici su propagirali da su jezuiti prvi uspeli da stvore jdnakost u državi.
Rimski papa je bio prezadovoljan i katoličanstvo je dobilo novi podsticaj za svoje veliko širenje na novom kontinentu.

Šta je zaista bila istina o toj jezuitskoj muzičkoj državi i ostvarenom bratstvu i jednakosti u praksi?
Državi koja je trajala 150 godina?

Istina je da je španski kralj Filip II bio u velikim finansijskim problemima i da je pristao da dozvoli jezuitskim misionarima da naprave svoj društveni eksperiment, ali pod uslovom da mu obezbede porez po glavi stanovnika nove države.
Tako je nastao danak u novcu.
Kasnije, kada je nastala jezuitska država, kralj je tražio i danak u krvi.
Gvarani su morali da se bore i ginu za špansku krunu.
Filip V posle bitke kod San Sakramenta sa ostalim kolonizatorima, nazvao je domorodačke trupe vojnom prestražom Španije.

Danak u novcu je opteretio dodatno Gvarane, koji su morali više da rade kako bi mogli da plaćaju troškove španskog kralja.
Danak u krvi je direkto domoroce odvodio u smrt. Ginuli su za osvajačke interese španskog dvora.

Idiličnu sliku o ovoj državi kvare i sledeći podaci.

Domorocima je bilo strogo zabranjeno da imaju bilo kakve kontakte sa strancima.
Nisu smeli da se bave trgovinom, nego je to bila privilegija jezuitskih misionara.

Šatobrijan, koji je bio naklonjen državi Božijoj, iznosi podatke da se kaznena politika prema prestupnica vodila tako što su ih bičevali.
To već pokazuje da nije bilo idile u ovom toliko hvaljenom hrišćanskom projektu.

Odnosi u državi nisu bili odnosi bratske jednakosti.
Neka braća su bila jednakija od drugih.
Tako su misionari darovima kupovali saveze sa plemenskim poglavicama.
Indijanci su imali plemenske poglavice, koje su jezuiti uzdigli u posebnu kastu.
Ta kasta je imala sve privilegije, koji nije imao ostali narod.
Recimo, plemenska kasta nije plaćala porez i nije morala da radi.

Pored ove plemenske kaste, postojala je kasta nedodirljivih koju su sačinjavali jezuiti.
Plemenski zakoni se nisu odnosili na njih.
Niko od Indijanaca nije mogao da postane sveštenik.
Zar niko od Indijanaca za 150 godina postojanja te države nije mogao da postane sveštenik?
Jezuitu su bili nemilosrdni. Rasistički isključivi.
Njihova vojna organizacija nije dozvoljavala da se Indijanci uzdignu do svešteničke kaste.

U skladu sa svojim svešteničkim redom, principima kako taj red funkcioniše, najbolje je da pogledate Zakletvu jezuita, misionari su se prema Gvaranima odnosili kao nezreloj, maloletnoj deci, varvarima, kojima je potreban civilizovani tutor u vidu privilegovanog, kastinskog sloja, koji će totalitarno upravljati navodnom Božijom državom, služeči se metodama sveopšetg denunciranja i surovog kažnjavanja.

Prosto je neverovatno kako su jezuiti razvili taj metod potkazivanja i špijuniranja.
Podsticli su decu da prijavljuju svoje roditelje i tako kod dece razvijali tu gnusnu osobinu potkazivanja.
Danas to isto rade briselske birokrate svojim eurostandardima za zaštitu prava deteta.

Kako takva totalitarna i žbirovska zajednica može da se nazove Božijom državom?
Glupost!
Iskonska osobina Gvarana je bila da su decu svoju toliko voleli i ljubav im pokazivali da ih nikada nisu ne samo fizički, nego ni rečima kažnjavali.
Gvarani su bili kao deca povodljivi i lakovertni.

Gvarani su živeli dobro i skladno i bez jezuita.
U životnom obilju,kojeg su imali, njima nije trebalo da toliko naporno rade da bi španski kralj uzimao od njih plodove njihovog rada.
Danak koji su plaćali svojim poglavicama je bio mnogo manji nego danak koji su sada morali da plaćaju poglavicama, jezuitima i španskom kralju.
Danak u novcu se značajno uvećao i oni su morali mnogo da rade.
Rad je postao prisila.

Indijanci su imali svoju zajednicu i svoj mir.
Svoju hiljadugodišnju kulturu i tradiciju.
To su sve narušili jezuitski misonari, jer su razrušili takvu bratsku zajednicu i izgradili su totalitarnu državu.
Koju su proglasili za državom jevanđelja i milosrđa.

U međusobnim državnim obračunima između Španije i Portugalije stradali su Gvarani.
Prvo se 1750 potpisuje ugovor da Španija ovu teritoriju ustupa Portugalcima.
Onda počinje rušenje jezuitske države.
Na kraju, izbija gvaranski rat 1754-1756.
Udruženi Španci i Portugalci ubijaju 1,5 miliona domorodaca.

Krstaši ubijaju 1,5 miliona Indijanaca!

Užas!

Nikada krstaši nisu odgovarali za taj svoj zločin.

Gvaranska zajednica je uništena.
Jezuiti su proterani.
Kolonozatori su nastavili sa pljačkanjem.
Indijanci su se vratili svom drevnom načinu života.
Povukli su se u svoje prašume.
I pobegli od krvnika Evropljana.

Da li su Srbi novi Gvarani?
Gde mi da se povučemo?
U koje šume da se sakrijemo?
Kako da se spasimo satrapa iz Brisela?

Beograd, 28.12.2015

http://www.vesti.rs/…/Jezuitski-socijalisti-i-unistavanje-p…

SHARE

2 KOMENTARI

  1. NISU SRBI NOVI GAVRANI IMA JEDNA IZREKA KADA TI POMINJES SUMU A KORISTILI SU JE PARTIZANI „pusku pa u FRUSKU“ KADA SU DIZALI USTANAK PROTIV OKUPATORA; DAKLE MORAMO SE DIZATI NA USTANAK PROTIV DOMACEG OKUPATORA KOJI NAM JE UVEO STRANE OKUPATORE U DRZAVU NEMA KUKAKANJA AKO TREBA I TAKO

  2. Srbi nisu Gavrani,nema slicnosti,kroz nasu istoriju(dokazano)stradamo iskljucivo zbog pogresnih odluka nasih politicara korumpiranih.Smatram da Srbija nikad nece biti suverena drzava,razlog je sto mnogo volimo pare na guzove i strance,to nam je u genima.Obrati paznju na pitanje; kako su Tusrci uspeli da vladaju toliko godina(600)na ovim prostorima?Zeleo sam da kazem da mi nismo Gavrani,mi licimo mnogo vise na guske ili curke…..