Početna Tekstovi ГАС

ГАС

664
0

 

ГАС

 

 

Ратови увек имају у својој позадини економске интересе.

Који се, гледано на први поглед, никада не виде.

Политичари, својим брбљањем и брљотинама, вешто прикривају те економске интересе.

Али,  економски интереси често знају да буду апсурдни.

Могу да замуте друштвене интересе Заједнице и да доведу до трагдије.

Једно је сасвим увек сигурно, људске жртве су  сталне, велике и  ненадокнадиве.

 

Погледајмо случај рата у Украјини.

 

Запад је запленио 300 милијарди евра руских девизних резерви и увео  је економске санкције Русији.

Али,  правих економских санкција, заправо, ни нема.

Све време рата Запад купује руски гас, нафту, уранијум и ретке метале.

То им омогућава да некако држе привреду у благој рецесији, да не би потпуно пропали до банкрота.

И да држе поробљене грађане Запада у уверењу да се ништа страшно не дешава и да нема економске кризе, јер се велике паре и даље штампају и убацују у оболели финансијски систем.

Тако се избегава Револуција на улицама банкротиране Европе.

Која срља у НАТО рат са Русијом, спроводећи  агресивну политику америчког корпоративног фашизма и уцењених и корумпираних ЕУ политичара медиокритета.

 

Значи, ЕУ политичари добијају сировине из Русије, првенствено гас, испоруке LNG су све веће, упркос рату, па је Русија постала први снабдевач ЕУ.

Доказе можете да пронађете на свим ЕУ пословним сајтовима.

Добијени гас омогућава ЕУ политичарима да остану на власти и да држе преплашене грађане ЕУ под контролом.

Али, гас, истовремено, омогућава ЕУ компанијама да раде и да запошљавају те зомбиране грађане, који примају плату и нису у протестима на улици.

Зомбирани грађани, потрошачки медиокритети, раде у компанијама које праве наоружање.

То наоружање политичари ЕУ испоручује нацистима у Украјини.

Тим наоружањем нацисти Украјине убијају руске војнике.

 

ЕУ политичари су ратни хушкачи и бесни пси рата.

Њима одговара рат у Украјини.

И може рат да се води, што се њих тиче,  до последњег Украјинца.

Само лоботомирани Украјинци ту превару и навлакушу не виде.

 

Зашто Русија не заустави све испоруке сировина Западу?

 

То питање, ни после 861 ратна дана, нико не поставља.

Зашто?

Размислите.

 

Шта би се догодило да Русија заустави све испоруке сировина ЕУ?

После неколико недеља, компаније би стале. Не би могле да производе.

После месец дана, отпустили би раднике, јер немају посла.

Компаније не би могле да покрију толике настале трошкове енергије и плате радника.

Милиони незапослених би се нашли на улици, без примања, притиснути великом инфлацијом и великим доспелим кредитима.

Милиони незапослених би морали да изађу на улице, да се боре за  опстанак својих породица.

Милиони незапослених радника и чланови њихових породица би се на улицама супроставили политичком олошу и финансијској олигархији.

Који их краду, манипулишу и гурају у нове ратове, само да би задржали освојену политичку моћ и отети капитал.

 

Тако би државе ЕУ ушле у  социјалну Револуцију.

Коју толико вешто избегавају, купујући време штампањем лажног новца.

 

Избијањем Револуције у ЕУ, престало би одмах наоружавање Украјине.

Грађане ЕУ не занима рат у Украјини, већ њихове економске муке.

Када престане наоружавање Украјине, нацистички режим Кловна би био уништен.

Украјина би капитулирала.

Престао би рат и непотребно гињење невиних Украјинаца и Руса.

Истог народа.

Које су Крсташи намерно гурнули у страдање, јер мрзе и једне и друге.

Мрзе проклете Словене.

 

Погледајмо сада апсурдност економских интереса из перспективе Русије.

 

Кремљ продаје руске сировине да не би доживео економски колапс и да би могао да финансира рат.

Погрешна политика додворавања олигарсима и Путиново не познавање економије, довели су Русију у тешку ситуацију да зависе од извоза сировина.

Проф. Валентин Катасонов је направио рачуницу да је у време комунистичког бирократе Брежњава стопа привредног раста била дупло већа, него за време Путинове владавине.

То је круцијални доказ Путинове промашене економске политике.

О томе сам отворено и критички писао још од 2.000.године.

Све до данас.

 

Имао сам у Москви и Петербургу велике сукобе са острашћеним руским неолибералима, који су експоненти финансијске олигархије са Вол Стрита.

Они све раде да униште Русију.

Знам многе од њих и могу да потврдим да они патолошки мрзе Русе.

Слични су србским аутошовинистима.

 

Зашто се ти неолиберални скотови још увек налазе у врху економске и финансијске моћи у Русији, није ми јасно.

Не разумем Путинову заслепљеност тим пропалим неолибералним гмазовима у Централној банци, министарству финансија, економије и државним институтима.

Русија мора да се реши неолиберала, ако хоће да избегне Револуцију.

Рат ће, пре или касније, морати да стане.

Тада на ред долазе економска и социјална питања, која нису решена.

 

Значи, погрешна економска политика је довела Русију у стање да зависи од извоза сировина.

Буџет се највећим делом пуни из те ставке.

Извозећи сировину, Русија омогућава пропалим Крсташима да опстану.

Који онда праве оружје за убијање Руса.

Круг економске апсурности се затворио.

 

Закључак : економски интереси су важни, ако не угрожавају интересе Заједнице.

 

Епилог : рат је већ однео МИЛИОН жртава.

Страдају невини људи. Словени.  Наша браћа у несрећи.

 

Београд, 7533.г. жетвар