Početna Sadržaj Osvetljenja GADAFI

GADAFI

684
0
SHARE

TAJNI MONETARNI RAT -GADAFI PROTIV ROTŠILDA?
  KADA “LUDAK” UMISLI DA JE VLASTELIN I STVARNO STVORI DRŽAVU
>  Kako je Libija pod vođstvom Moamera el Gadafija “tiranina i ludaka”,
>  kako ga vide na Zapadu, postala  najbogatija afrička država potpuno
>  suverena i spremna da uvede novu monetu u trgovini sa naftom- islamski
>  zlatni dinar i beskametne kredite. To bi značilo da Zapad više neće
>  moći da kupuje naftu od afričkih zemalja spekulativnim novcem.

>  Voda, zemlja, ljudi i zlato – osnovne su strateške sirovine na kojima
>  počiva egzistencija svake suverene države. Voda je energent života,
>  zemlja je stanište, zaklon i hrana, ljudi su stvaralačka energija, a
>  zlato je osnova za trgovinu odnosno cirkulaciju stvaralačke energije. Ako
>  nedostaje samo jedan od ova četiri stuba, suverene države ne može biti,
>  a narod koji nema sopstvenu državu je ili roblje ili narod lopova, koji
>  mora čitavog života da živi među drugima krade ili prosi. Poznati vam
>  je bar jedan takav narod.
>  Na žalost, i danas se u školama uči da je robovlasničko društvo odavno
>  rasformirano, što je apsolutno netačno. Današenje takozvano
>  „slobodarsko“ i „demokratsko“ društvo samo je iluzija stvorena odlukom
>  jednog vlastelinskog kartela da se skloni iz javnog života i da robovi me
>  gledaju u kakvoj raskoši i sasipništvu žive.
>  Ali, za razliku od feudalnih vlastelina koji su bili vladari određenih
>  zemljišnih poseda, moderna vlastela je sebi vladarski tron obezbedlila
>  spekulativnom trgovinom- tj. zamenom zlata za papirne priznanice, i nije
>  vezana ni za jednu zemlju. Njhova teritorija su sve zemlja i svi posedi na
>  kojima trguju, a to je praktično čitav svet. Svet bez granica i
>  globalistička ideologija je njihova izmišljotina. Ovaj trgovački kartel
>  formiran od venecijanskih srednjevekovnih trgovaca  uspeo je u periodu od
>  nekoliko stotina godina da najmoćnijim ekonomijama sveta nametne kao
>  legalno sredstvo plaćanja svoje papirne priznanice, odnosno novac koji oni
>  emituju i iza koga odavno ne stoji ni zlato niti bilo koje druge vrednosti.
>  Prodajom ove izmišljene vrednosti (spekulativnog novca) oni su milijarde
>  ljudi širom sveta teško zadužili i praktično porobili.


>  Da su SAD najveća robovlasnička plantaža očigledno je iz činjenice da
>  je zemlja na ivici bankrota, jer ima takozvani nacionalni dug preko 14
>  triliona dolara i nije u stanju da plaća robu koju uglavnom uvozi iz
>  drugih zemalja. Iako imaju i sirovine i tehnologije i radnu snagu i
>  konstantno poslednjih šezdeset godina ratuju po čitavom svetu, od toga
>  nisu ostvarile nikakvu dobit. Sva dobit je otišla privatnim korporacijama.

>  SAD su inače početkom sedamdestih godina već jednom bankrotirale, kada
>  nisu bile u mogućnosti da uzetu robu plaćaju svojim zlatnim dolarom. Od
>  tada je dolar postao vezan za naftu, a “američko” zlato koje je nakon
>  Drugog svetskog rata preliveno tu iz čitavog sveta, posebno od poražene
>  Nemačke, postepeno je odlazilo u švajcarske banke gde ga sada
>  kontroliše, čuva i prodaje kome hoće –  katolička crkva. Ova ustanova
>  je neformalno najveći posednik i diler zlata u svetu.
>  Ova globalna pljačka i stavljanje pod kontrolu malog broja ljudi -zlata,
>  prirodnih resursa, nauke i visokih tehnologija, u poslednjih stotinu godina
>  uzela je takve razmere, da već i prosečno inteligentni ljudi shvataju da
>  su samo obično roblje koje se zamajava kojekakvim medijskim i političkim
>  pričama o “ljudskim pravima“, „slobodama“ i „demokratiji”. Tako se i
>  SAD kao najveća robovlasnička kolonija medijski prikazuje kao
>  „najdemokratskija zemlja na svetu“, na nekakvim izmišljenim rang listama.
>  „Demokratija“ je praktično postala paravan za najveću pljačku i teror,
>  dok se narod hipnotiše raznim političkim komedijašima i manekenima koji
>  mu drže nekakve političke govore pune isprazne retorike. Većina njih ,
>  evidentno je, ima problem sa elementarnim logičkim zaključivanjem i živi
>  u iluziji o sopstvenoj moći.
>  Ogromna Rusija nije imala nikog drugog da je predstavlja u svetu do ovog
>  malog čoveka levo, dok ogromnu Ameriku predstavlja potomak afričkih
>  robova koji ne može da dokaže da je rodjen makar na Havajima. Nije li to
>  čudno?
>  Svi oni koji zalutaju u ove političke vode i pokažu malo više
>  inteligencije i smisla za kvalitetnije i racionalnije vodjenje nacionalnih
>  ekonomija, postaju smetnja i preko noći dobijaju naziv “diktatora i
>  tiranina”. Lihvarskoj vlasteli sa političkom centralom u Londonu su
>  potrebni glupi i poslušni pljačkaši sopstvenog naroda.

>  LIHVARI SU UNIŠTILI  TURSKI KALIFAT
>  Kada je srednjevekovni Turski kalifat koji je postojao u južnoj i
>  istočnoj evropi izgubio dominantnu ulogu u svetskoj trgovini, centar
>  trgovačke  moći se preselio u London, krajem 17 veka. Čitava Evropa,
>  SAD, Indija, Japan i Afrika postali su nakon toga robovske države kojima
>  su upravljali katolički iluzionisti puneći zlatom džepove i trezore
>  londonskom trgovačkom kartelu. Zato je danas čitav svet u teškim
>  dugovima.


>  Otkrićem nafte na Srednjem istoku evropski lihvari su videli odličan
>  biznis. Veštim podmićivanjem lokalnih efendija bankari su ušli s a njima
>  u partnerski biznis sa naftom (ali i bračne veze), i to tako da su
>  najlakovernijim efendijskim porodicama garantovali moć, nezavisnot, crtali
>  im granice i darivali ih kraljevskim titulama, obećavajući im velike
>  investicije i veliki preporod zemlje.


>  Glava pogate porodice iz plemena Sanusi, Muhamed Idriz 1951. sklopio je,
>  naivno kao i mnogi u Arabiji i Persiji, jedan  takav dil. Uz podršku SAD i
>  Britanije on je dobio “nezavisnost” i kraljevsku krunu  na prostoru
>  današnje Libije, koja je nakon Drugog svetskog rata i poraza Italije, bila
>  vlasnik ove kolonije. Oko 150 plemena koja su ovde živela niko vekovima
>  nije mogao da ujedini, ni Turci, ni Italijani, ni Britanci, ni Sanusi. A
>  bankarima je bilo neophodno da za biznis sa naftom imaju stabilnog
>  veleposednika koji će im biti veran poslovni partner. Tako je ova
>  zvanična  “nezavisnot” Libije i davanje moći Idrizu omogućilo
>  londonskim trgovcima da obilato uz podršku lakovernog kralja koriste
>  libijsku naftu. I zaista ogromna nalazišta nafte počela su da se sve
>  više otkrivaju. Ali, libijski narod od toga nije imao vajde.


>  Medjusobna borba evrospke vlastele za što veće parče kolača vodila je
>  nizu državnih udara u kolonijama, nastojanjima da se orode sa lokalnim
>  kaljevima i dr. U jednom takvom vojnom udaru 1969. svrgnut je kralj Idris i
>  na čelo Libije je došao mladi  pukovnik Gadafi. I danas je na čelu
>  Libije, iako odavno nema nikakvih formalnih funkcija. On je jednostavno
>  vlastelin države Libije – vođa revolucije.


>  Koliko je “lud” Moemer el Gadafi (kako ga Zapad stalno prikazuje), vidi
>  se iz toga da je veoma brzo ujednio sva plemena, posebno dve velike
>  libijske etničke grupe zbog kojih je Libija uvek morala da bude podeljena
>  na dva administrativna dela. Gadafi je napravio jaku unitarnu državu.
>  Naftne ugovore sa stranim kompanijama je napravio tako da je najveći deo
>  novca od nafte ostajao Libiji i to na korist narodu, tako što je glavna
>  naftna kompanija bila 100 posto u vlasništvu države. Proizvodnju nafte
>  sveo je na samo jedan dolar po barelu, dok je kod drugih zemalja cena išla
>  i preko 100 dolara.


>  Ogromnu zaradu od nafte Gadafi je koristio za kupovinu oružja i formiranje
>  vojske, što su i drugi radili i u čemu im je Zapad obilato pomagao
>  uzimajući im tako dobar deo novca od prodate nafte.
>  Dok je Izrael još bio u povoju, kao hram u koji danas dolaze svi svetski
>  političari kako bi izrazili svoju privrženost evropskoj oligarhiji i
>  njenom naftnom i bankarskom biznisu, tu prikrivenu ulogu je nakon Drugog
>  svetskog rata imala SFR Jugoslavija. Tu su dolazili svi “afrički
>  revolucionari” kojima je bilo potrebno da kupe oružije, dobiju keš
>  novac za svoju “narodnu revoluciju”, obuku, edukaciju itd. Jugoslavija
>  je formalno bila nesvrstana, slobodarska i ateistička zemlja, i to je
>  islamskim narodima Trećeg sveta stvaralo iluziju da nisu više pod
>  okupacijom Zapada i lihvarske mašinerije sa centralom u Londonu.


>  Tito je zvanično bio sin slovenskog balkanskog naroda (niko nije znao
>  njegovu pravu biografiju i povezanost sa Rotšildima i Habsburgovcima,
>  odnosno nemačkim lihvarima) i zato je bio rado vidjen gost u Trećem svetu
>  i postao je „vodja nesvrstanih“. Sa takvom prikrivenom misijom razvijana je
>  u jugoslovenska privreda (koja je dobijala unosne poslove u tim zemljama) i
>  u kojoj je polovina državnog budžeta uvek bila negde van zemlje i samo
>  nekoliko najupućenijih službenika tajne službe je znalo za tokove tog
>  novca. Tako je Jugoslavija bila pravi trojanski konj za porobljavanje
>  Trećeg sveta.


>  I mladi Gadafi je tu bio uvek dobrodošao i rado vidjen gost. Ali, je
>  očito bio inteligentniji i hrabriji od ostalih. Znao je da vojska ne može
>  da funkcioniše ako zemlja nema jaku privredu, a privrede nema bez
>  nezavisnog izora vode. Voda je energent broj jedan. U stvari ono što
>  oslobađja energiju iz nafte je voda. A Libija dovoljno vode nije imala. I
>  to je bio problem svih arapskih zemalja. I zapad je to znao i zato im
>  oružije i prodavao.
>  Ali, priroda funkcioniše malo drugačije od onog kako bi hteli lihvari. U
>  stvari gde ima nafte ima i vode jer se i jedno i drugo stvara duboko u
>  unutrašnjosti zemljine kore. Čitava planeta se praktično stalno puni
>  vodom, ali ona ne izlazi uvek na površinu (što zavisi i od telurskih
>  struja) već može ostati milionima godina zarobljena duboko pod stenama.
>  Takva vodena skladišta duboko pod zemljom se nazivaju akviferi. Da Libija
>  sa skoro dve trećine svoje teritorije leži na ogromnim akviferima,
>  otkriveno je još 1959. u potrazi za naftom.

>  SAHARA LEŽI NA VODI
>  Voda u akviferima je veoma čista, jer je prošla prirodan put filtracije
>  kroz kamen i potrebno je samo iskopati dublje ukoliko je neka prirodna
>  žila negde ne izvuče na površinu.
>  Po proceni stručnjaka ovi akviferi u Sahari sadrže  10 do 12 hiljada
>  kubnih kilometara vode i ona se nalazi 600 metara duboko pod zemljom.
>  Akviferi s e nalaze i u Čadu, Sudanu, Nigeru, kao i Egiptu. Potrebno je
>  samo iskopati bunare i cevovodom  transportovati vodu gde treba. Priča o
>  tome kako će se u budućnosti voditi ratovi zbog vode je delimično
>  tačna, jer će se voditi za njenu kontrolu, a ne zato što je neće biti u
>  prirodi. Ne zaboravite da priroda stalno stvara i naftu i vodu i sve
>  ostalo. Ali, medjunarodni trgovci žele da oni drže i prodaju sve , pa i
>  vodu i kiseonik.

>  Problem kod Libije je bio u tome što se ovi akviferi nalazili tačno ispod
>  pustinjskog dela zemlje na jugu, dok  95 posto stanovništva Libije (od
>  ukupno 6,5 miliona) živi u priobalnom delu. Iskopati velike bunare do
>  akvifera i onda preseliti šest miliona ljudi  u pustinju jednostavno je
>  bilo neizvodljivo. A Libiji je voda preko potrebna, jer ima veoma male
>  obradive površine zemlje, oko 1 posto od čitave teritorije i hranu mora
>  da uvozi.
>  I “ludak “ Gadafi je odlučio da vodu iz ovih akfera jednostavno dovede
>  do gradova i velikih naselja. A to je značilo postaviti u pustinji cevovod
>  od nekoliko hiljada kilometara, tačnije preko 3900 kilometara. To je više
>  nego što je cela zapadna Evropa.  Ali, kad je neko “lud” i shvata da
>  mu novac od nafte i oružije ništa ne znače ako nema vodu, ako nema svoju
>  poljoprivredu, ako ne može da razvija sopstvenu industriju, da održava
>  sopstveni narod onda on mora to svoje “ludilo”  da primeni. I Gadafi je
>  pokrenuo veliki projekat izgradanje bunara i cevovoda koji će
>  transportovati vodu preko pustinje. Pojekat je nazvan Velika veštačka
>  reka (Great man-made river project).


>  O kakvom se magalomanskom i “ludačkom” projektu radi govore sledeći
>  podaci. Projekat je zamišljen da se radi 26 godina u četiri faze. Dve su
>  već završene,a treća faza je spajanje ove dve.  Libija namerava da na
>  ovaj način dobije 160 000 hektara obradivog zemljišta. Oko 70 posto vode
>  iz akvfera je namenjeno za poljoprivredu ,  a ostatak će ići u gradove.
>  Za industriju , prema planu vlade, nije namnjeno ništa. Suviše kvalitetna
>  voda za industriju.


>  Čitav cevovod je građen od velikih cilindara napravljenih novom
>  tehnologijom natezanja betona koji se transportuju hiljadama kilometara
>  putevima kroz pustinju koji su za to izgrađeni. Oko 3700 kilometara puta
>  je napravljeno.
>  Faza jedan ima ukupno 1600 kilometara cevovoda, a faza dva ima dužinu od
>  2155 kilometara.  Bili su u fazi spajanja kada je počelo bombardovanje
>  Libije.


>  Cilindri su smešteni u rovove šest metara pod zemljom. Svaki betonski
>  cilindar teži 75 do 85 tona. Cevovod je satavljen od delova od kojih svaki
>  ima unikatni broj i predviđeni su da traju najmanje 50 godina. Po
>  specifičnom unikatnom boju odmah se identifikuje kad je i gde proizveden.


>  Za njihovo podizanje i stavljanje u rov korišćeni su  kranovi od 450 tona
>  koji s e kreću po specijalno izgradjenim šinama. Žica koja je ugrađena
>  u betonske cilindre pre natezanja premašuje dužinu od 6 miliona
>  kilometara. Približno 500 000 prenapregnutih betonskih cilindarara
>  cevovoda  je već proizvedeno. Iz rovova za cevi iskopano je 250 miliona
>  kubnih metara, a težina cementa upotrebljenog se meri milionima tona. I
>  sve je to rađeno u pustinji. (Uporedite ovo sa običnim putevima i
>  obilaznicama koje srpska vlada nije u stanju godinama da izgradi u sred
>  Evrope uz umerenu klimu i obilje vode).


>  Libija sada već  izvlači 2.5 miliona kubnih metara vode dnevno uz
>  očekivanje da će to ubrzo narasti na 6.5 miliona dnevno. Stručnjaci ovo
>  slikovito prikazuju  kao stalno kretanje  2,5 miliona folksvagenovih
>  “buba” 3200 kilometara svakog dana. Ako  jedan auto prosečno nosi
>  kubni metar vode, to je oko 1100 litara vode.


>  Oko 1300 bunara će biti izbušeno koji bi trebalo da daju 6,5 miliona
>  kubnih metara vode dnevno. Na ovaj način bi se vodom snabdevali Bengazi,
>  Tripoli, Brega, Sirta i ogromne poljoprivredne površine. Količina vode u
>  akveferima je procenjena na količinu vode u Nilu koja protekne za 200
>  godina. Pojedini stučnjaci sa Zapada, medjutim, procenjuju da će se ovaj
>  prirodni rezervoar iscrpeti za 50 godina, dok drugi smatraju da će voda
>  trajati preko 4000 godina.


>  Iz bunara se voda ubacuje u rezervoare i svaki rezervoar ima prečnik od
>  jednog kilometra i jasno su vidljivi iz Nasinih satelita, baš kao što se
>  iz satelita vidi kako oko rezervoara i duž cevovoda sve više niču zelene
>  površine. Sa ozelenjavanjem nastaju male poljoprivrdedne farme koje će s
>  e onda sve više širiti.


>  Cilj Libije je vremenom potpuno zadovolji svoje potrebe za usevima, a
>  Libijci onda planiraju da sa proizvodnjom uđu i na Evropsko tržište. Ovo
>  se porodici Rotšild koja ima investiciju u Indiji  da Evropu snabdeva
>  voćem i povrćem siguno neće dopasti. S obzirom da se radio o vodi koja
>  je stara i veoma mineralizovana, ovako uzgojeni usevi i voće imaće
>  sigurno odličan kvalitet.


>  Oko 130 000 hektara pustinje će biti navodnjavano ovom vodom. Libija
>  trenutno uvozi pšenocu, ovas, kukuruz , ječam. Blizu Bengazija su već
>  nikli vinogradi. Libijskim seljacima će ova voda biti veoma pristupačna,
>  jer će država cenu subvencionisati.


>  Libijci su u početku morali da angažuju mnoge strane komanije i to iz
>  Južne Koreje, Turske, Nemačke, Japana, Filipina, a pozvana je na saradnju
>  i Britanija. Na snimcima postorenja vidi se da su sve tehničke instalacije
>  na engleskom, ali je uglavnom primenjena nemačka tehnologija.  Oko 70
>  procenata poslova na izgradnji cevovoda sada rade sami Libijci i sve je
>  manje stranaca, tako da planiraju da svoje iskustvo i tehnologiju, do sada
>  neprimenjenu, izvoze i u druge afričke zemlje koje takođe leže na
>  akviferima. Ova tehnologija omogućava da se voda nigde ne gubi i ne
>  isparava.
>  Čitava  insvesticija trebalo bi da košta oko  33 milijardi dolara, ali
>  će verovatno biti skuplje. Ako ikada bude završena. Finansiranje je do
>  sada vršeno isključivo državnim beskamatnim kreditom koji je dala
>  libijska centralna banka. A ova banka je sto posto u vlasništvu države
>  Libije. MMF i Svetska banka su zaobidjeni. Možete već da zamislite kako
>  su to Rotšildi i ekipa teško prihvatili. Toliko teško da se o ovom
>  libijskom geostrateškom projektu na Zapadu jedva zna. Mediji su ga
>  jednostavno ignorisali.

>  Kamen temeljac ovog projekta je postavljen izgradnjom velikog vodenog
>  skladišta kod Brege 1984. Sada vam je jasno zašto su se tzv.
>  „pobunjenici“ (naoružani Otporaši koje finansira Sorošov fond za
>  “Otvoreno društvo” tj. fond za trgovačku zemlju bez granica) navadili
>  na ovu luku i zašto je Gadafijeva narodna vojska to sve to morala da
>  minira.
>  I kada ove izdajnike i ostale plaćenike koje plaćaju Rotšildi preko svog
>  agenta Soroša i političkih marioneta u Lononu, Parizu, Vašingtonu itd.
>  (koji troše za ovo i novac iz državnih budžeta zapadnih zemalja)  ubije
>  neka mina ili bomba, svi udarni mediji na Zapadu izveštavaju da Gadafi
>  “tiranin” ubija sopstveni narod. U stvari pobunjenici preko nekakvog
>  Nacionalnog Tranzicionog Saveta (!) žele da uspostave novu vlast koju će
>  onda prihvatiti (i dati joj legitimitet ) „demokratski svet“ preko
>  marionetske institucije nazvane UN (kojom upravlja trgovački kartel iz
>  Londona poznat pod imenom „KRUNA“) i oni će onda da privatizuju ovaj
>  veliki vodeni cevovod za interese možda francuskih korporacija  od kojih
>  tri najveće (Veolia , Suez Ondeo i Saur)  danas drže 40 posto svetskog
>  tržišta u poslovima sa vodom. Da li je zato Sarkozi bio najgrlatiji u
>  ovoj borbi za  „oslobadjanje“ Libije jer nije za francuske firme, prilikom
>  nedavne posete Gadafiju, dobio dovoljno veliko parče „vodenog kolača“ ?
>  Zato ovaj cevovod još nije bombardovan. U stvari, on je po izveštajima
>  koje je jedino objavila ruska Pravda na engleskom u jednom delu ipak
>  razoren. Ali, stvana šteta je za sada nepoznata. Kakvo obrazloženje za
>  ovakvo razaranje vodenih resursa može da ima NATO? Nikakvo, naravno. I
>  zato je to na Zapadu opet tajna i razmere ovog potpuno nehumanog NATO
>  pohoda za sada nisu poznate. Ovaj vodeni cevovod ide paralalno sa gasovodom
>  i naftovodom i Libija je već do sada pretrpela katastrofalnu
>  infrastrukturnu štetu. Razaranje libijske ekonomije zapravo jeste glavni
>  cilj NATO intervencije.
>  A zašto?

>  „MALI“ SUKOB MEDJU POSLOVNIM PRIJATELJIMA
>  Poznavaoci Gadafijevog biznisa znaju da je on bio veoma vešt političar
>  (čitaj trgovac jer to je politika) i veoma aktivan i u onome što se zove
>  korupcija lakomih državnika. To je, takodje, mogao naučiti od J. B. Tita
>  (koji je preko svojih tajnih službi takođe potplaćivao mnoge afričke,
>  latinoameričke „revolucionare“), ali i od Rotšilda, sa kojima je Gadafi
>  takođe bio u biznisu i evidentno je bio uvaženi poslovni partner
>  londonskog trgovačkog transnacionanog kartela. I jednog sina je školovao
>  u Londonu. Ako je finansirao predizbornu kampanju Sarkozija (kako to tvrdi
>  njegov sin Saif), to je od njega kartel možda i tražio kao prilog za
>  „našu stvar“ tj. „našeg čoveka“ na funkciji francuskog predsednika.
>  Koliko je i na koji način Gadafi finansirao Barluskonija, Buša, Blera
>  (koji mu je bio neka vrsta „poslovnog kurira“) može se samo nagađati.
>  Gadafijev sin Mutasim u evropskom odelu sa Hilari Klinton 2009. Obratite
>  pažnju na njegovo gospodarsko držanje sa rukama na leđima. Da li su u
>  SAD pokušali da ga zavrbuju da svrgne svog oca jer razne obaveštajne
>  službe godinama upravo nastoje da porodicu Gadafi razjedine? On je danas
>  ipak u Libiji kao savetnik za nacionalnu bezbednost.
>  Sin Saif Gadafi je londonski djak (ekonomskog instituta kome je donirao
>  veliki novac. i sad se institut od toga ogradjuje). Najviše javno istupa i
>  navodno je vidjen za naslednika čelne pozicije u porodici Gadafi. Saif bi
>  da ga prihvate u Londonu kao čoveka promene koji neće ići očevim
>  „diktatorskim“ stopama već će uvesti demokratiju. Ali, NEKOME u Londonu
>  ovo više deluje kao smicalica Gadafijevih kako bi i dalje ostali na
>  vlasti. Moamer ima sedam sinova i jednu kćer.
>  Moamer El Gadafi je očito čovek koji je znao da je državna politika
>  trgovačka igra u kojoj pobedjuje onaj koji je najbolji prevarant i koji
>  zna da se u toj igri sve podmazuje sa parama. A pare je Gadafi imao u
>  izobilju pa je time i ušao u visoke poslovne vlastelinske krugove. Pored
>  toga podatak da su mu baka i majka Jevrejke (što tvrde neki izraelski
>  izvori) , govori da je imao sve predispozicije da bude poslovni partner
>  globalne oligarhije. O tome gde je sve investirao novac od nafte, običnim
>  ljudima je nepoznato. Ali, investicije su ogromne širom sveta (posebno u
>  Italiji), kao i bankarski računi. Na žalost Gadafi je samo prevideo jedno
>  od zlatnih pravila pravih vladara: nikada ne investiraj tamo gde nemaš
>  kontrolu nad vojskom i obaveštajnom službom.
>  Ali, poslovni partneri mogu da uđu u sukob interesa.Kada se vlastelini
>  sukobe, narodi i države se uvode u ratove.U slučaju Libije zato razlog za
>  njeno bombardovanje i gnev (koji potiče iz Londona) može se naslutiti iz
>  namere Gadafija da ovom trgovačkom i lihvarskom kartelu na čelu sa
>  Rotšildima zada težak udarac.

>  GADAFI JE ŽELIO AFRIČKI MONETARNI FOND I NOVU MONETU
>  Naime, ogrommnim novcem koji je Libija zaradila od nafte vođa revolucije
>  je decenijama marljivo  kupovao i zlato. Koliko tačno ima zlata u Libiji
>  niko ne zna, ali MMF procenjuje da imaju oko 4,6 miliona unci, a to je
>  blizu 144 tone.  To na tržištu trenutno vredi preko 6 milijardi dolara. I
>  Libija ga najvećim delom čuva u svojim sefovima u Libiji, a ne u
>  Švajcarskoj, kao što moraju ostale porobljene i vazalne zemlje. Samo
>  dvadeset zemalja u svetu ima veće zlatne rezerve. Britanija , na primer
>  ima duplo više, ali i deset puta veći broj stanovnika. I Alžir ima
>  ogromne količine zlata. Sa tim zlatom koje su vodeće afričke države
>  nagomilale, Gadafi je predložio stvaranje Afričkog monetarnog fonda (u
>  koji MMF neće moći da pristupi) koji bi onda mogao da emituje sopstvenu
>  afričku monetu u čijoj osnovi bi bio – zlatni islamski dinar. Reč dinar
>  znači  zlato.


>  I afrička nafta bi se onda prodavala samo za ovu monetu. I svi koji žele
>  afričku naftu morali bi prvo da kupe ovaj novac. I spekulativnim naftnim
>  dolarima i evrima bi bio kraj. Baš kao i londonskim lihvarima. I
>  Gadafijevi bi preuzeli bankarski tron Rotšildima. U islamu je lihvarenje,
>  odnosno prodaja novca sa interesom zabranjena. I u Libiji je najstrože
>  zabranjeno davati kredit sa kamatom. Islamski dinar bi zato bio veoma
>  stabilna moneta, a beskamatni krediti bi bili veoma podsticajni. I sve
>  više poslovnih ljudi u svetu to podržava i više veruje islamskim
>  bankama, jer to nisu banke za golu pljačku već za stvarni razvoj biznisa.

>  Inače, Kina je postala strateški partner Libije broj jedan i to je
>  Gadafijevo ogromno tržište. A ko ima takvo tržište taj je car. I
>  Rotšilde zanima upravo to tržište. I pala je odluka da se Gadafi malo
>  „išamara“ i da se ubedi da se skloni iz biznisa i da mu se izbaci iz glave
>  ideja sa pravljenjem novog monetarnog fonda. Afrika mora ostati zemlja
>  porobljena. A Gadafi je praktično sebe nametnuo kao lidera čitave Afrike.

>  I Rotšildove političke marionete su aktivirane.
>  Sve ove političke marionete (koje mediji predstvljaju kao najznačajnije
>  državnike sveta) odmah su se povinovale zahtevu londonskog kartela koji je
>  naložio da se Gadafi mora skloniti sa vlasti i formalno su odobrile vojnu
>  intervenciju koja uključuje razaranje Libije i ubijanje civila u cilju
>  zastrašivanja naroda. Čak ni dobitnik Nobelove nagrade za mir nije smeo
>  da se usprotivi, već je pozvao na „oslobadjanje“ Libije od „diktatora“. I
>  Rusija je ovo podržala. O tome kakav je interes Rusije da podržava ovu
>  NATO intervenciju, samo još najzagriženiji rusofili nastoje da dokuče ne
>  želeći da prihvate surovu istinu da je i „majčica Rusija“ nakon
>  Oktobarske revolucije postala još jedna kolonija trgovačkog Londona. Svi
>  njeni KGB tajkuni su u službi Londona. O tajnim poslovima Deripaske i
>  Rotšilda uz posredovanje člana Blerove vlade, a sada člana Doma lordova,
>  Pitera Mendelsona i  (Gidiona) Džordža Osborna bitanska štampa se dugo
>  bavi. Mendelson je posredovao i u biznisu Deripaske i Gadafija, pa se
>  nagadja da ga fianansira porodica Rotšild (čiji je Deripaska tajkun).
>  Britanski premijer Kameron sada javno kritikuje Mendelsona što je
>  britanskim kompanijama pravio biznis sa libijskim „diktatorom“. (Naravno,
>  to su političke fraze za „malu decu“ koja veruju u britansku demokratiju,
>  vladu i parlament. Cvrc!). Politika je isključivo biznis.

>  I to je razlog zašto se zapadne “demokratije” sada „brinu“ za ljudska
>  prava Libijaca i njenih suseda, zašto finansiraju pobunjenike (zapravo
>  plaćenike koje ubacuju preko Tunisa i Egipta, gde su svgnuli Gadafijevog
>  saveznika “tiranina” Ben Alija i egipatskog predsednika Hosni Mubaraka,
>  „despota“). Glavni cilj je očito bio Gadafi.  U  stvari, pobunjenici (kao
>  mala grupa koja svakodnevno demonstrira ispred ambasade Libije u Londonu i
>  snimaju je svi svetski mediji) više su strani plaćenici jer je Libijce
>  veoma teško podbosti protiv sopstvene zemlje. Kako formirati Otpor protiv
>  države u kojoj svi imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatno
>  školovanje, malu nezaposlenost i u kojoj je prošle godine svaki stanovnik
>  na poklon dobio 500 US dolara? Libija je bila veoma prosperitetno
>  socijalističko društvo, praktično bez kriminala i nasilja. Zato agenti
>  CIA i MI6 oko nje  pletu mrežu već trideset godina.
>  Grupice libijskih demonstranata plaćenika poziraju demonstrirajući dok ih
>  slikaju (i kadriraju) kamere Mardokovih udarnih medija i predstavljaju
>  širom sveta kao gomilu protestanata protiv „diktatorskog“ režima u
>  Libiji.
>  Ovi Sorošovi Otporaši koji su osnovali svoj Nacionalni Tranzicioni Savet
>  nameravaju da čim preuzmu vlast osnuju novu Centralnu banku u Begaziju (za
>  račun Rotšilda i Londona) i novu naftnu kompaniju koju će onda
>  privatizovati kao i vodovodne sisteme. Samo im je važno da Gadafi ode i
>  narod prihvati na vlasti nekog Libijskog izdajnika, poput Tadića i
>  Dinkića i poveruje im na prazne priče o medu i mleku koje će poteći, a
>  koje u Libiji već odavno teče upravo sa “ludakom” Gadafijem na
>  vlasti.
>  Iste takve grupice nekakvih pobunjeničkih snaga, koje ratuju u patikama i
>  farmerkama bez adekvatne vojne opreme (svaki vojnik zna da je ovo
>  nemoguće) samo su manekeni za slikanje za potrebe globalističkih medija.
>  Pitanje je koliko je medju njima zaista Libijaca. Oni što „oslobađaju“,
>  ubijaju, opkoljavaju i razaraju su isključivo NATO snage i njihovi
>  profesionalni ratnici koji se kao bezbednosne snage privatnih korporacija
>  polako ubacuju u Libiju i regrutuju preko Blackwater-a ili Dyncorp-a. I
>  njihove fotografije niste videli. Veliki haos će svakako iazazvati i to
>  što i porodica Gadafi može imati ovakve privatne visoko obučene
>  plaćenike.

>  U stvari, Gadafi je primer veštog vlastelina koji zna da njegova moć
>  počiva i na zadovoljnom narodu i zdravoj ekonomiji i zdravim finanisijama,
>  a ne na iluzijama o ekonomiji i „demokratiji“ u kojima žive Zapadnjaci
>  porobljeni teškim kreditima i prestrašeni terorizmom i „fanatičnim
>  islamistima“ koji stalno prete da im unište njihovu „bajnu“ demokratiju.
>  Da bi taj strah kod zapadnjačkih podanika održavali, Evropa i SAD su
>  napunjeni lažnim azilantima islamistima, uglavnom kriminalcima kojima je
>  neko obećao na Zapadu med i mleko, a zapravo ih drži getoizirane i
>  izložene tiraniji. Onda, kada im zatrebaju da terorišu Evropu – tajne
>  agenture jednostavno zapale fitilj i aktiviraju ih. U Londonu su ovakvi
>  useljenici u Totenhemu upravo vešto iskoriščeni od strane policije da
>  zastrašuju Engleze i Evropljene prikazujući se kao netolerantni, kulturno
>  neprilagođeni nasilnici i  pljačkaši.

>  Tako su ovi „islamisti“ u Evropi sve ono što nisu u libiji, u Iranu, i
>  što nisu bili u Iraku. I Evropa se tako drži u stalnom strahu od arapskih
>  i afričkih „ludaka“ i „tiranina“. Jer, strahovlada i tiranija je jedini
>  način vladavine koji se u Evropi i SAD održava već vekovima. I to
>  diktiraju mozgovi Vatikana koji veruju da je batina iz raja izašla. Baš
>  kao i zmija.
>  Sa tim strahom se eliminiše i mogućnost ulaska islamskog zlatnog dinara u
>  svetske finansijske tokove kao monete koja bi bila u Evropi i SAD
>  prihvaćena baš kao i islamski način bankarskog poslovanja – BEZ KAMATA I
>  STVARANJA VREDNOSTI IZ NIČEGA . A lihvarska ekonomija bez kamate je za
>  londonski kartel – PROPAST.

 

SHARE