Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Funkcije

Funkcije

923
0
SHARE

U Saveznim organima zaposleno je, bez vojske, nešto preko 10.000 ljudi. Republièki budžet za 2001. god. iznosi 129 mld. din., dok Savezni budžet iznosi – 45 mld. din. Tako osiromašeni graðani Srbije i bankrotirana privreda izdržavaju dve administracije. Apsurdno ponašanje prošle vlasti nastavili su i novi vlastodršci. Ništa nisu uradili da se za godinu dana racionalizuje državna uprava.
Izgleda da se reforme odnose samo na graðane i privredu. Funkcioneri nove vlasti i dalje se ponašaju rasipnièki.

Pogledajmo šta smo mogli dobiti domaæinskim voðenjem države. Analiziraæemo ovom prilikom samo Savezni budžet. Kada uporedimo duplirane funkcije vidimo da je trošak istih funkcija – 9 milijardi dinara. Preostalih 36 milijardi troši se, najveæim delom od – 32,1 milijarde, na vojsku i 3 milijarde na ostale savezne organe. Ukoliko Srbija i Crna Gora postanu dve nezavisne države koje æe biti u nekom državnom savezu, recimo carinskoj uniji, onda æemo dobiti uštede od 12 mld dinara (iste funkcije + ostali savezni organi). Istinska reforma Vojske, formiranje profesionalne srpske armije (SA) od 30.000 vojnika i smanjenje celokupnog starešinskog sastava na 3 generala, 9 pukovnika, 9 potpukovnika, 30 majora, 90 kapetana, 270 poruènika i 810 narednika, kao i služenje vojnog roka 6 meseci, doneæe državi uštedu 50% sadašnjih izdvajanja.

Ukupna ušteda penje se na 28 mld din. (12 mld + 50 % vojnih rashoda).

Šta je država mogla da uradi sa 28 mld din.?

Svakog meseca da su se prikupljena sredstva plasirala na tržištu novca po kamati od 3% meseèno, poboljšala bi se likvidnost privrede i smanjila bi se kamatna stopa sa 4,5 – 5,5% meseèno na nivo proseène meseène inflacije.

Istovremeno bi država dobila na ime kamate oko 1 mld dinara i sa uštedama u Saveznoj upravi carina, ukupne uštede popele bi se na 30 mld din. ili fantastiènih 1-milijarda DM.

Da se ovaj novac od 1 mld. DM uloži u državnu Banku za razvoj, koja bi odobravala kredite malim i srednjim preduzeæima, dobili bi najjaèu i najzdraviju banku u državi. Banka bi odobravala kredite od DM 100.000 i kamatom po stopi od 5% godišnje onim preduzeæima koja imaju tržište i treba im obrtni kapital. Tako bi se državni kapital plasirao u 10.000 preduzeæa koja bi bila obavezna da zaposle u proseku po 10 radnika, što bi dovelo do otvaranja radnih mesta za 100.000 ljudi.

Svi prekobrojni iz državnih službi koji troše budžet i nemaju posla, dobili bi priliku da privreðuju i pune državni budžet. Kada 100.000 novouposlenih poènu da proizvode novu vrednost na tržištu doæi æe do poveæanja i društvenog bruto proizvoda.

Ukoliko proseèna plata bude 400 DM, poveæaæe se kupovna moæ stanovništva u jednoj godini za 480 mil. DM. Smanjenjem poreza i doprinosa na te plate za 50%, tako da osnovica bude 200 DM po radniku, u budžet bi se slilo 240 mil. DM.

Sve u svemu, pokrenula bi se proizvodnja i poèeli bi ljudi da se zapošljavaju. A to je najvažnije za istinske reforme u državi.

Nažalost, nova vlast nije uspela da pokrene proizvodnju i zaposlenost. Kozmetièke “reforme” u fiskalnoj i monetarnoj sferi prikrivaju prave probleme u funkcionisanju države i privrede.

Nema uspešne reforme bez promene sistema. A sistem upravljanja državom ostao je isti.

Napomenimo da je nova vlast tokom godine dobila 900 mil.$ donacija i svega 100 mil.$ direktnih investicija.

Pare poreznika i privrede troše se za održavanje lažnih i skupih funkcija, dok kleèimo pred bogatim svetom i molimo da nam pomognu.

Gospodo reformatori, pogrešno radite!

Poènite reforme iz svoje kuæe.

Pokažite nam da ste za tržište i slobodnu konkurenciju.

Nije taèno da nema ideja kako da se izvrši reforma.

Evo još jednog predloga kako da se pokrene proizvodnja i zaposle ljudi.

Jednostavno, zar ne?

Beograd, 06.decembar, 2001.god.

SHARE