ФУКАРА
Стари, врцави ВИБ је некада давно писао :
„ Од свих послова најлакши је лепљење етикета. Заиста је лако: исплазиш језик, овлажиш етикету и залепиш је на човека. Може и овако : пљунеш човека, па залепиш етикету.“
Генијално!
Пљување човека је спорт блејача, мрсомуда, мастурбатора, психопата, згубидана и фрустрираних, промашених кибицера, воајера и шибицара.
Пљују јер немају ниједну своју оригиналну идеју.
Пљују јер су глупи, затуцани, заостали, примитивни, завидни и покварени.
Пљују јер немају свој живот,јер су неиспуњени и неисказани.
Пљују јер су неписмени и не знају логички да размишљају.
Пљују јер су кукавице, мекушци, пичкице,јајаре, поданици и слуге.
Пљују јер им је досадно и не знају како да убију време које их уништава.
Пљувачи друштвене мреже доживљавају као општу пљуваоницу.
Друштвене мреже су загађене шлајмарама пљувача.
Када хракну и залепе зелену шлајмару човеку у лице, онда доживе екстазу.
Њихов бедни, поданички и кукавички живот добија на значају.
Постају неко.
Сматрају, несрећници ,да су се тако истакли и показали.
Али, ти подлаци нису тако глупи као што се на друштвеним мрежама приказују.
Они тачно знају кога могу да нападају и то раде свакога дана.
Острве се само на оне који немају никакву политичку моћ.
На њима могу да шенлуче и да показују своју простоту и кукавичлук.
Али, те протуве не смеју да нападну носиоце власти, јер се плаше освете.
Неко из власти им, ипак, може да пошаље полицију на врата или кратко ошишане гориле у црним јакнама.
Пљувачи на друштвеним мрежама немају муда.
Често се крију иза шифрованих ознака.
Они не смеју јавно да изађу на мегдан и да се боре.
Они су фукара, која иде за политичким освајачима и узурпаторима да, после битке, лешинаре над страдалим јавним мњењем.
Они су хијене које растржу утробу убијене јавне речи.
Пошто су неписмени, зликовци уживају да својим пљувачинама повређују људе.
Тако ти штакори наше пропасти шире апатију, панику и дефетизам, помажући окупаторском и издајничком режиму да влада.
Не морају они да буду само плаћени ботови, постоје пљувачи који то раде из своје дубоке несреће.
Пљују јер им је то терапија.
Пљују јер се тако боље осећају.
Пљују јер мисле да ће тако оздравити.
Пљувачи се наслађују насиљем зла над добрим, јер тако компензују своју неспособност и неиживљеност.
Садистички уживају у пљувању свих оних који су усправни, морални и праведни.
Мрзе све оне који не пузе и који немају страха пред окупаторима.
Што је горе стање у друштву, то је боље за смиривање њихове оболеле психе.
Хране се перверзијама психопате на власти.
Завиде му.
Подражавају га.
Сањају како би се они иживљавали над поробљеном јавности.
Узбуђује их силовање јавности.
Зато пљувачи упадају на туђе сајтове и помамно онанишу.
Уживају да се насилнички понашају.
Знају да раде исто оно што би власт радила.
Али, власт не може то да ради, јер , ипак, мора да држи до себе.
Зато им треба та фукара да загади и упрља јавни простор.
Задатак фукаре је да све обесмисли и упрља.
Симбиоза окупационе власти и фукаре по друштвеним мрежама је природна.
Зло се уједињује да савлада побуну добра.
Пљување постаје идеологија зла.
Радују се пропалице намерном уништавању Србије, задуживању, бекству младих и стручних људи из окупиране земље и јавно позивају све паметне људе да побегну што пре, јер хоће друштво без морала, рада и памети.
Фукара хоће друштво по својој мери.
И тако друштво пропада.
Културан, паметан и образован свет има презир према таквим сподобама.
Културан свет се повлачи и окреће главу.
Све док му фукара не дође у кућу, намерна да му узме главу.
Тада настаје побуна Добра у одбрани угроженог живота.
Настаје Преображај друштва.
Ушли смо у НОВО ДОБА.
Почео је – ПРЕОБРАЖАЈ!
Отпочела је побуна народа на свим местима.
Побуна која не може више да се заустави.
Космичка побуна Добра над Злом.
Политички олош одлази на сметиште историје.
И његова поданичка фукара.
Против тога сам да данас забранимо пљување фукаре.
Издржаћемо.
Нека бедници пљују.
Остављају трагове.
Сами себе обележавају.
И изолују.
Истовремено, њихови напади нас чине чвршћим.
Посвећенијим.
Јачим.
Одлучнијим.
Истрајним.
Знамо шта хоћемо.
И то што хоћемо остварујемо.
НАТАПАЊЕ се исплатило.
И стрпљење.
Упорност.
Оданост идеји.
Куцнуо је час.
ЗА СПАС СРБИЈЕ!
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕЋЕ!
Београд, 7527.година, дерикожа, дан двадесетпрви
