Na poziv Zorana Milinkoviæa tokom vikenda boravio sam u Parizu, na Kongresu srpske dijaspore u organizaciji Pokreta evropskih Srba, gde sam predstavio prezentaciju ekonomskog programa udruženja Ekonomski pokret i izneo moj predlog za razrešenje ove državne i nacionalne drame. Saputnik u ovom poduhvatu ujedinjenja Srba Evrope i èvršæeg vezivanja za maticu bio je stari profesor, šarmantni i vrcavi gospodin Marko Mladenoviæ koji je, napadan i optuživan od onih koji se stide svoga porekla i korena zbog predloga da se uvede, pogrdno nazvani beæarski porez, iznosio tragiène pokazatelje o sudbini naše nacije koju je zahvatila bela kuga, koja preti konaèno, na opšte zadovoljstvo raznih pokreta za uzimanje stranih donacija, da reši srpsko nacionalno pitanje.
Kada æe biti rešeno srpsko nacionalno pitanje? Onda kada više ne bude Srba. Kratko i jasno. Civilizacija robota æe tada odahnuti jer više neæe biti divljih varvarskih hordi sa Balkana koje mogu, iz èistog inata, kolektivnog ludila, nepristajanja ili ubeðenja da su nebeski narod, da pokvare svaki programirani kompjuterski program. Srbi su opasan virus koji može zaraziti komercijalnu civilizaciju u rastrojstvu zastarelim, prevaziðenim i demode pitanjima o smislu života, poreklu, korenu, trajanju i istorijskom seæanju.
Šta æe robotu seæanje? On je programiran da pamti besmislene podatke o odigranim utakmicama, sastavima timova, koncertima zvezda, brojem gledalaca na filmskim premijerama, sastavu dijete za mršavljenje, nazivima modnih krojeva i tipovima novih automobila koji, uprkos oštroj konkurenciji dizajnera, svi izgledaju isto. Banalnost robotske civilizacije ogleda se u tome da što više tih podataka nagomilavate u svom programu. Tako se ostvaruje projekat gašenja zdrave pameti. Zašto da mislite svojom glavom? Zašto da se zamarate? Dovoljno je samo da kupite program koji sve to radi za vas. U tom programu evropskih integracija nema mesta za vaš lièni pogled na svet. Koga zanima vaše lièno mišljenje? Zar vi još uvek razbijate glavu teškim mislima? Bože, kako ste staromodni. Dovoljno je da imate moguænost da izaberete program koji æe vas standardizovati.
Veliki Brat kontroliše vaše misli. Demokratski fažizam ne dozvoljava nikome da ostane van utvrðenih standarda. Srbi su opasan genocidni virus koji neprestano mutira i ugrožava program. Na svu sreæu, protiv bele kuge bori se 77-godišnji profesor Mladenoviæ sa svojim udruženjem „Opstanak“. Ostali nisu zainteresovani jer popunjavaju loto. Politièari se bore oko toga ko æe ukrasti više privilegija za sebe i ko æe kome u politièkom talk-show spustiti. Porazna èinjenica da je 1844.godine bilo 5 miliona Srba, taèno toliko je bilo i Engleza i Japanaca, da je 1913. broj Srba iznosio 11 miliona, a da nas danas ima 6,5 miliona, da svake godine jedan grad od 30.000 stanovnika nestane i da æe nas do 2040. biti samo u enklavama, nikoga na politièkoj sceni ne zanima.
Šta se to sa nama dešava? Kakav nas je hazarski virus zahvatio? Zašto su nas proglasili za ubice i koljaèe? Jesmo li mi zaista najgori narod na svetu? Na sva ova pitanja moramo brzo da pronaðemo odgovore ukoliko hoæemo da zaustavimo sadašnje negativne tendencije. Nema nam spasa bez ekonomskog preporoda. Nema ekonomskog preporoda bez duhovne katarze. Imamo li mi snage za spasenje? Kada otvoreno naciji saopštimo dijagnozu naše bolesti, onda možemo da ponudimo rešenja. Prema novom saznanju moguæa su tri rešenja: prvi, da izvršimo kolektivno samoubistvo i tako prekratimo muke, na opšte zadovoljstvo naših progonitelja; drugi, da se negde iselimo (gde, kada, kako i koliko æe to koštati?) na opšte oduševljenje Šiptara i treæe, da se organizujemo i pobedimo sami sebe, svoje zablude i predrasude, na opšte zadovoljstvo svih Srba iz matice i rasejanja.
Pokret Evropskih Srba, kao i Kongres srpskog ujedinjenja u SAD, kao i mnoge druge organizacije u rasejanju, moraju da prevaziðu sve netrpeljivosti, sujete, liderstva i taštinu da bi pomogli nama u matici koji upadamo u klinièku agoniju. Opstaju samo narodi koji su dobro organizovani. Možemo li mi da se organizujemo i pomognemo sami sebi? Duboko verujem da je to moguæe. Izneo sam kako ekonomski možemo da preporodimo državu. Potrebno je da javno suèelimo ideje. Graðani æe znati da izaberu šta je njihov interes.
Umesto da pozivamo našu sabraæu na patriotizam i zavlaèimo im ruke u džep, svake godine u našu maticu doðe 3 milijarde $ gotovog novca u devizama, mnogo je bolje da branimo njihove interese. Umesto glupog slogana – Samo Sloga Srbina Spašava, predlažem da naš slogan bude – Samo Interesi Srbiju Spašavaju. Sve ideologije su potrošene. Graðani više ne veruju politièarima. Potrebno je povratiti poverenje graðana u jednu novu ideju. Izlazak iz apatije je moguæ ako imamo viziju, znamo strategiju i imamo ljude koji æe svojim liènim primerima pokazati šta nam valja èiniti. Poverenje se može povratiti doslednim i strpljivim radom. Ne verujem u plaæene marketinške kampanje vladinih funkcionera. Poverenje se stièe u liènom kontaktu. Bez poverenja ne možemo da otpoènemo oporavak. Nema oporavka bez dobre organizacije koja æe razbiti lošu sliku o nama.
Jesmo li mi Srbi stvarno najgori narod na svetu? Zašto smo optuženi za genocid? Boraveæi u Parizu, više puta zbog prirode posla, nisam imao prilike da obiðem sva mesta poznata iz istorije i književnosti. Meðutim, ovoga puta imao sam tu sreæu da mi Vergilije kroz parisko Èistilište bude žurnalista, publicista i književnik Milan Ratkoviæ koji ponekad, odabranima, postane lièni vodiè kroz grad svetlosti. Evo nekoliko istorijskih paralela koje nam je isprièao èovek koji tri decenije živi u Parizu. U periodu od pre 1000 godina, taènije poèetkom 997g.p.n.e., zavladalo je u Parizu uverenje da krajem milenijuma nastaje apokalipsa, nastaje velika glad u gradu i dolazi do pojave ljudožderstva kada èovek ubija drugog èoveka da bi se prehranio u paniènom strahu za opstanak. Napominjem da je u to vreme Konstantinopolj bio prestonica sveta i duhovna vertikala hrišæanske civilizacije. Godine 1224.godine kraljev brat Petar II od Kurteneje polio je smolom i zapalio na bedemima 3.000 ljudi koji su imali drugaèiji pogled na svet. Godine 1450.godine prema kazivanju našeg vodièa, u Bulevaru Sent-Omore br. 114 živeo je èuveni mesar koji je pravio najbolje paštete u Parizu. Redovi su bili pred njegovom mesnicom. Radnju do njega držao je neki berberin. Posle nekoliko godina pariska policija je otkrila da je komšija berberin ubijao svoje mušterije koje nisu imale porodice i kroz podrum leševe isporuèivao mesaru koji je od njih pravio najprodavanije paštete. U periodu 1789.-1880. godine ubijeno je u revolucijama i pobunama 1,7 miliona ljudi. Giljotinirano je svakoga dana do 1880. godine 36 ljudi, a onda je giljotina ukinuta jer na Trg Konkord nije moglo da stane 2 mil ljudi koji su dolazili da uživaju u odsecanju glava. Prvi politièki genocid u modernoj istoriji napravili su sankiloti koji su za tri godine pobili 700.000 Vandejaca, pripadnika monarhije, gulili im kožu i pravili kratke gaæe koje su nosili i kožne poveze za knjige. Napoleon je topovima pucao u okupljeni narod na Trgu Konkord i dobio unapreðenje. U Napoleonovim ratovima ubijeno je 20 miliona ljudi. Prva pojava ludih krava desila se kada je Napoleon prodavao Englezima svoje mrtve vojnike u Poljskoj, a ovi su ih mleli i davali svojim kravama kao stoèno brašno. Na kraju, šta reæi o genocidu u Alžiru?
Kada saslušate èitavu ovu kriminalnu povest, šta možete da kažete? Hoæete li o Francuzima suditi na osnovu uèinjenog genocida bolesnih psihopata? Hoæe li bogata francuska istorija, kultura i civilizacija biti manje vredna zbog zloèina koji su uèinili psihopate na vlasti? Ujedno, može li neki novi haški sud da optuži francuski narod za kanibalstvo, genocid, perverziju i zloèin protiv èoveèanstva? Šta reæi o državama koje su pljaèkom u kolonijama postale svetske sile? Kad æe svi oni da odgovaraju? Istorija je uèiteljica života. Moramo biti strpljivi u nepravednom optuživanju srpskog naroda za zloèin i genocid. Ušli smo u pogrešan film i dodeljena nam je uloga koju nikada nismo igrali. Treba izaæi iz tog scenarija. Treba napraviti naš scenario i ponuditi ga svetu.
Ko æe to da uradi? Politièari zamlate što kradu i rasprodaju nacionalno blago? Svašta! Profesionalnim politièarima više ne verujem. Ko onda? Imamo li ljude? Prekrasno veèe koje sam proveo sa našim ljudima u Parizu ulilo mi je novu snagu. Nije taèno da nema ljudi. Evo ljudi! Branislava Strižak, dirigent, Danijela Brankoviæ, profesor i prevodilac, Branislav Strižak inženjer informatike, Slavko Vulin i njegova supruga iz Insbruka, elektroinženjer, Slaðana Mijaloviæ predsednik Srpske Omladinske organizacije u Švedskoj i mnogi drugi doktoranti, magistri, pravnici i ekonomisti, lekari koje sam upoznao i èija imena nisam stigao da zapišem. Naravno, o starim vukovima i zanatlijama, ugostiteljima i majstorima koji šalju pomoæ svakog meseca matici, život je roman napisao. Evo ljudi, gospodo! Ne gubite nadu! Napravimo mrežu! Moj skroman doprinos možete naæi na sajtu www.dragas.biz.
Svedok, 8. mart 2005
