Sabotaža reformi MMF, koju preduzimaju Evropljani, primorala Vašington da djeluje i potpuno blokira rad Fonda
Funkcionisanje Međunarodnog monetarnog fonda od 1. novembra može biti potuno paralisano. Sve ide u tom pravcu da će tog dana MMF ostati bez legitimnog Saveta direktora, organa koji ima široka ovlašćenja u dnevnom radu Fonda. Ka tome vodi odluka ministra finansija SAD Tima Gajtnera, koja se u Fondu ocenjuje kao objava nuklearnog rata. Ustvari, ta odluka na pravi način otvara put već nekoliko godina zaribaloj reformi MMF.
Ciljevi reforme jesu da učine MMF legitimnijim u očima svih njegovih akcionara, da obnovi principe i strukturu upravljanja njime sa aspekta postojeće globalne ekonomije, pa samim tim i da poveća efikasnost Fonda. Da bi se to ostvarilo, kako se pretpostavlja, potrebno je da se preraspodele akcionarske kvote uz uzimanje u obzir realne snage zemalja članica u svetskoj ekonomiji, da se usvoje nova pravila izbora šefa organizacije i da se preispita brojnost i eventualno ovlašćenja Saveta direktora.
Te reforme ne odgovaraju Evropi, koja danas dominira u MMF. Kao što je poznato, prema davnašnjoj tradiciji, upravo zemlje starog sveta kandiduju direktora za preraspodelu u Fondu, one kontrolišu trećinu glasova a, osim toga, zauzimaju i osam od 24 mesta u Savetu direktora. Sve te pozicije u ovoj ili onoj meri Evropljani bi trebalo da izgube. Verovatno bi ih izgubili i do sada da nisu uspešno sabotirali transformacije.
PRAVEDNOST U MMF
Činilo se da su u septembru prošle godine lideri „G-20“, okupljeni u Pitsburgu, našli istorijski kompromis. „Obavezujemo se da ćemo preraspodeliti kvote MMF u korist dinamično formirajućih tržišta i zemalja u razvoju prenevši najmanje pet odsto sa zastupljenih na nezastupljene zemlje i koristeći u svojstvu startne osnove postojeću formulu računanja kvota“, navedeno je u saopštenju sa samita. Dmitrij Medvedev je tada izjavio da su lideri država ispoljili „odgovoran odnos prema svojim međunarodnim obavezama“: „Najjednostavnije je bilo razići se rekavši da je potrebno još razmišljati. Međutim, rezultat je ostvaren. Neko je morao da se povinuje“. A rezultat kompromisa (koji je, uzgred rečeno, postignut zahvaljujući herojskim naporima američkih pregovarača) Medvedev je označio kao „novu tačku pravednosti u MMF“.
Međutim, ta pravednost nije trijumfovala. Odmah posle Pitsburga bilo je jasno da kompromis dopušta različita tumačenja šta se zapravo može smatrati „dinamično formirajućim tržištima“, koga treba smatrati zastupljenim, a koga nezastupljenim. A i „postojeću formulu“ u Vašingtonu (to je u aprilu rekao Tim Gajtner) smatraju nepravednom, a u Evropi objektivnom, poštenom i uopšte izvanrednom. Bilo kako bilo, tek u proleće je definitivno postalo jasno da Evropljani apsolutno ne žele da se povinuju promenama. U aprilu su izvojevali ozbiljnu birokratsku pobedu tako što su u različitim dokumentima fiksirali da bi proces preispitivanja sistema kvota trebalo da teče paralelno sa drugim transformacijama. Međutim, reforma sistema trebalo bi da bude završena u skladu sa odlukom iz Pitsburga do početka 2011. godine, a tu je makar taj magloviti kompromis o preraspodeli pet odsto. U drugim oblastima napredak je jednostavno sasvim izostao.
Očigledno da je to primoralo Amerikance da deluju. SAD su prošle nedelje sasvim ignorisale rutinsko glasanje, ali je ta činjenica izazvala toliko snažan efekat da za sada ne postoji ni iole svesna reakcija drugih vodećih igrača MMF – svi u uzrujanosti pokušavaju da osmisle šta će biti dalje. Stvar je u tome što se, prema Statutu Fonda, Savet direktora sastoji od 20 ljudi. Proširenje tog organa na 24 mesta reguliše se specijalnim rezolucijama po potrebi (takva neophodnost je nastala, na primer, kada je početkom 90-ih u Fond ušla Rusija). Svakih dve godine, kada se obavlja reizbor članova Saveta direktora, akcionari Fonda potvrđuju njegov broj specijalnom odlukom. A on se formira anketnim putem, tako da s tim u vezi nikada nije bilo problema. Ovog puta, međutim, SAD su jednostavno ignorisale glasanje, pošto je tako odlučio, prema nezvaničnim podacima, lično Gajtner. A to znači da odluka nije doneta. Po pravilima, za donošenje odluke potrebno je 85 odsto glasova učesnika MMF, a paket SAD od oko 17 odsto dovoljan je za blokiranje donošenja bilo koje odluke.
Vašington se tokom poslednjih godina neformalno zalagao za smanjenje sastava Saveta direktora MMF, i to upravo na račun evropskih predstavnika. Zapodenuvši rat, Amerikanci su i zvanično potvrdili: reforma Fonda, kao i on sam, nalaze se u dubokoj krizi, a tako više ne može.
ŠTA ĆE BITI SA MMF
Sada postoje dva scenarija razvoja situacije. Prema prvom, Evropljani prekidaju sabotiranje procesa preraspodele kvota i pristaju na gubljenje dela glasova, a tada će SAD verovatno promeniti odluku i podržati sadašnju brojnost Saveta direktora (dok ne isteknu ovlašćenja aktuelnog sastava, to i ima smisla). Ako pak Evropa ne popusti i ako do 1. novembra ne bude novog kompromisa, u MMF će nastati pravi dar-mar. Tekuće odluke, koje su u kompetenciji Saveta direktora, neće se donositi. Fond će morati da formira „skraćeni“ savet i da odredi ko će u njemu izgubiti članstvo (uzgred, uopšte nije činjenica da će ga izgubiti Švajcarska ili Belgija –najpre će to biti predstavnici Afrike). Najzad, a to je i „najkrvavija“ perspektiva, moraće se prekrajati zone odgovornosti članova Saveta direktora, pošto većina njih zastupa interese ne samo svoje zemlje nego i određenog broja drugih kako bi svaka od zemalja imala svog predstavnika u Savetu direktora.
Svakako da je poželjniji prvi mirniji scenario, ali tu postoje određeni problemi. Evropa je šarolika i često nije u stanju da napravi konsolidovanu odluku. A ovde je takvu odluku o zaoštrenom pitanju potrebno doneti u kratkim rokovima. Međutim, kako je za „VN“ izjavio izvor upoznat sa situacijom, stav Vašingtona u tom slučaju je sledeći: „Nije naš posao da rešavamo sve evropske probleme. Neka Evropa ponudi rešenje“. Stav je oštar, ali očigledno iznuđen.
U MMF je tek prošle nedelje završena sezona odmora i za sada još nema sadržajnijih razmatranja situacije. Nije izneo svoj stav ni šef organizacije Dominik Stros-Kan. Za nedelju dana u Seulu će se okupiti radna grupa „G-20“ za reformu MMF i verovatno će tada biti jasno kako će Evropa odgovoriti na izazov Vašingtona.
August 25, 2010 by Daily News Montenegro
Izvor: Standard
