RATNI  KONJ

Režija : Stiven Silberg ,2011

U ovoj ratnoj priči iz Prvog svetskog rata junak priče je čudesni konj Džoi,koji je obeležen rodjenjenjem sa četri bele čarapice i zvezdom na čelu, i koji nosi istinske vrednosti koje su neprolazne i prepoznatljive svuda.Uprkos ratnoj drami i ljudskoj tragediji, ovo je pričao o onome što je današnje doba izgubilo,priča o vrednostima koje su univerzalne : lepota, karakter,požrtvovanje,ljubav, učenje,odricanje,vernost i istrajnost.
Film preporučujem mlađim generacijama jer mogu da nauče mnogo iz ovoga filma.Mogu da nauče da nije besmisleno učiti i sticati veštine, da svako učenje i naprezanje, bez obzira koliko teško u početku bilo, ima smisla,jer jednoga dana,kada dođu zla vremena, pitanje je kada će nam nešto od onoga što smo naučili zatrebati.Nikada se ne zna šta nam donosi neizvesna budućnost. Prema sadašnjem razvoju događaja u svetu iskreno se bojim da će naša deca,koja su razmažena i kojoj se sve udovoljava, biti izložena, nažalost, velikim nedaćama u surovoj budućnosti koja nam dolazi i da oni neće biti spremni da izdrže svu težinu toga doba. Jasno je da je čovečanstvo zapalo u ćorsokak, da se negativne tenzije nagomilavaju, da se ne nude rešenja za izlazak iz sadašnje propasti, da bahatost i pokvarenost upravljača sveta nema kraja, da će oni braniti totalitarnu strukturu društva, da će braniti svoju moć i svoj kapital, da će biti spremni na sve samo da zadrže svoje otete pozicije u društvu, da su spremni da planetu uvedu u nove ratove i stradanja,jer im to više odgovara, nego da se izvrši strukturna promena društva koja će dovesti do očovečenja planete.Mišljenja sam da su mali izgledi da konačno pobedi humanizam na planeti, već da će Veliki Brat uspeti, po ko zna koji put,koristeći se neznajem i zabludama čovečanstva, da izvrši zamenu teze, da obmane čovečanstvo i da nas uvede , demagoškim manipulacijama i parolaam, u sazvežđe novih ratova,gde će naša deca,nenaviknuta na muku,odricanje,nemanje i trpljenje, biti najviše izložena  surovosti  novog totalitarističkog režima.
Film govori upravo o tome da nema predaje i da je borba sa životom skopčana.Rasni konj ,koji je bio predodređen da bude takmičar i pobednik, odnegovan,vaspitan,graciozan,lep,gospodstven i inteligentan, tragičnom igrom sudbine je gurnut u vrtlog ljudskih sudbina,sukoba,sujeta,krvavih okršaja,zavisti i mržnji,gurnut je da galopom protrči kroz zemaljski pakao, primoran da pokida sve bodljikave žice,kojim se ogradila ljudska vrsta u propadanju, da poveže sve zaraćene strane u besmislenom ratu, da poveže ljude različite vere i nacije, ljude različitih dobi i shvatanja, ali ljudi koji su u tom čudesnom konju prepoznali univerzalnu lepotu i plemenitost.Nema predaje pred narastajućom katastrofom i naše neprihvatanje da se opustimo i predamo je deo naše životne filosofije,zato je važno danas da spremamo sebe i svoju decu, za svaki slučaj, za to teško vreme iskušavanja,kada će mnogi morati da se bore za svoj životni prostor,opstanak i pogled na svet.Prihvatanje životne filosofije – ništa ljudsko mi nije strano – pomoćiće mnogima koji danas ne shvataju pred kakvim se ponorom čovečanstvo nalazi.To se naročito odnosi na nas Srbe,koji smo uvek ginuli za tuđe interese,koji nismo razumevali istorijske tokove i koji treba dobro da izanaliziraju ovaj film da se ne bi ponovila zla istorijska sudbina.
Zato verujem da univerzalna dobrota,karakter i ličnost mogu da opstanu samo ako se disciplinujemo,uvežbamo i pripremimo za sve nevolje koje nas mogu zadesiti. Kada mladi Albert,pritisnut očevom  nepromišljenošću i tvrdoglavošću, počinje da trenira rasnog ždrebca i da ga privikava okrutnim uslovima života u kojima su se zajedno našli, onda on nesvesno priprema pedigriranog ždrepca za sve surovosti u kojima će se naći i daje mu veštinu,jer izvornu snagu već poseduje, da se ne predaje,da se izbori i da se snađe u svim onim uslovima koji su neprimereni za jednog takvog rasnog kasača.Kada je nevolja velika ,onda mora da se na sve priviknete,mora da sagnete glavu i da prihvatite životne amove, da se upregnete, da naučite da vučte i da orete najtvrđu neoranu zemlju,da kisnete, da trpite i da se mučite,morate da se prilagodite surovom životu u koji ste bačeni i da iz toga umirućeg života,boreći se do poslednjeg damara i poslednje kapi znoja, izađete kao pobednik. Ništa ne može da dođe samo od sebe, na poklon,donaciju ili sponzorstvo,nego sve što hoćete da dobijete, naročito slobodan i bolji život, morate da se izborite za njega.To je glavna poruka ovog poučnog filma.Zato smatram da ga mladi ljudi trebaju pažljivo da gledaju i da nešto valjano iz njega nauče.Ko ne bude učio iz firma, život će ga naučiti.
Poruka je jasna.Nema predaje! Nema odstupanja! Život je borba. Neprestalna. Ako ste predodređeni za nešto mnogo više i značajnije, ako nosite harizmu u sebi, ako ste posvećeni,odani,disciplinovani i odlučni da uspete, onda morate sve prepreke da savladate i sve one neprijatnosti koje vam se nalaze na putu.Sve one poteškoće koje vam zagorčavajui život i koje vas ometaju da budete ono što vi stvarno jeste ne smeju da vas zaustave.Nema razočaranja,apatije i predaje.Uprkos svemu , vi se nećete odustati pred nevoljama, nego ćete stisnuti zube i hrabro protrčati kroz sve te neprijatnosti,kako biste postigli sve ono što ste naumili.To je suština života.
Nema opravdanja za vas koji posedujete prirodan talenat i prirodnu snagu i koji ste odustali.Nemojte da se pravdate nekim nesuvislim opravdanjima.Vaš talenat i vaša snaga, dobijene u nasleđe kao dragoceni poklon, ne smeju da propadnu zbog vaše nemarnosti,aljkavosti,odsustva discipline, lenjosti,zapuštenosti i zbog toga što ste bili previše sebični i niste hteli ništa da promenite u svom životu.
Na ovom mestu setih se fantastičnih pilota naše avijacije,koji su leteli na MIG-u,koji su bili hrabri ratni piloti, ali koji su,odlukom birokratskog okupatorskog režima,vrlo brzo penzionisani,kojima su odsečena krila,koji su smetali svojom sposobnošću i koji su gurnuti na margine života samo zbog toga što su sposobni,što su karakterni,što se nisu povukli na nebu pred NATO zlikovcima i što su ,svojim životnim primerom suprostavljanja zlu,predstavljali potencijalnu opasnost za režim.Nalazio sam te i takve naše ratne pilote ,oborene i torpedovane, kako se životinjski bezumno,bolesno i suludo opijaju po močvarnim banatskim bircuzima,kako propadaju i vene u toj vlazi,memli i splinu,kako se od albatrosa pretvaraju u barske guštere i žabe kreketuše,kako postaju sivi i bledi kao ispijeni kafanski zidovi i kako se nisu snašli u novim uslovima koji im je život nametnuo.
U ovom Spilbergovom filmu toga nema.Režiser je ostao dosledan moralnim motivima iz svojih ranijih filmova „ Spasavanje redova Rajana“, „ Šindlerova lista“ i „ Amistad“. Njegov otpor protiv rata,ropstva i  tiranije, borba za slobodu, ljudsko dostojanstvo,moralne principe  i sopstvena uverenja,usaglašene su sa rediteljevim životnim principom da umetničko delo mora da pomogne izgubljenom čoveku u njegovom nastojanju da sačuva svoje ljudsko dostojanstvo i dostojanstvo zajednice u kojoj živi.U sceni kada nemački i engleski vojnik,između dve linije fronta, spašavaju konja koji je zapleten u bodljikavu žicu,kada razgovaraju o svojim sudbinama, sadržana je sva besmislenost ratovanja.Gurnut u vrtlog velikih sukoba, mali evropski čovek je razočaran,umoran, iscrpljen i ravnodušan, pa zato u sceni, kada engleski oficir na frontu saopštava vojnicima važnu vest da je došlo do sklapanja primirja i da je raz završen, nema oduševljenja, radosti i vriske, kako smo obično gledali u ratnim filmovima, nego vlada jedna tupost i obamrlost,koja je uokvirena više znatiželjom vojnika za sudbinu  konja,koji se iznenada pojavio u njihovim upropašćenim životima, nego za završetak jednog besmislenog klanja.
Mada  je priča o ratnom konju dosledna u svojoj naraciji i iskazu,režiser je minijaturno prikazao tragične sudbine i sporednih junaka : Albertovog oca,ratnog heroja,pijanicu,invalida ,ponositog i naprasitog čoveka,koji je stradao u jednom  ratu za kolonije,majke koja nosi tešku sudbinu siromašne porodice, strah engleskog oficira kada,jašući na konju, juriša na neprijateljske položaje i shvata da je zaseda postavljena, nemačkog dečaka koji se opire ratu i pokušava da spasi mlađeg brata,što dovodi do njihovog streljanja,francuske bolesne devojčice bez roditelja i njenog dede,nemačkog konjušara koji prepoznaje svu lepotu uhvaćenih konja i dvojice neprijateljskih vojnika koji razgovaraju,oslobađajući konja bodljikavih žica, o svojim bodljikavim žicama kojih ne mogu da se oslobode.
Spilbergov film „ Ratni konj“ nije pričao o konju, nego o nama i našoj sudbini.Naučimo nešto iz ove ratne epopeje.