Početna Tekstovi FIAT-FSA 2017

FIAT-FSA 2017

2377
0
SHARE

FIAT – FCA 2017

Branko Dragaš

Pratimo iz godine u godinu, sve od 2011. godine do 2016. godine, poslovanje FIAT-FCA i obaveštavamo javnost o finansijskim efektima tog velikog, pompezno najavljen kao mega politički projekata. I ove godine ćemo analizirati zvanične podatke o poslovanju za 2017. godinu i izneću svoja stručna zapažanje.Naravno, osim javnosti, ta moja stručna zapažanja nikoga u državi ne zanimaju.

Ono što je interesantno, o čemu sam već toliko pisao i u drugim slučajevima analize finansijskih rezultata privilegovanih kompanija, u kojima država ima manjinsko vlasništvo, zvanični revizori, mada u svojim izveštajima pišu „naša je obaveza da izrazimo mišljenja“, ne iznose nikakvo svoje stručno mišljenje, nego samo objavljuju zvanične ostvarene rezultate kompanije, jer da im je obaveza da izražavaju zaista svoja stručna mišljenja, onda bi morali da postave pitanja, recimo, zašto se kompanija toliko zadužila, zašto kompanija dobija tolike subvencije, zašto su direktni troškovi toliko veliki i zašto se , iz godine u godinu smanjuje broj radnika, te jedno od ključnih pitanja na koje Revizor mora da traži odgovor – kakva je budućnost kompanije?

Ništa od toga nećete naći u izveštajima revizora i otuda zadatak, nas stručnjak, koji smo nezavisni i koji ne veruju u političke opsene veleizdajničkog režima, da se otvoreno progovori o poslovanju ove kompanije. Dužan sam, po ko zna koji put, da onim uplašenim neznalicama iz vlasti, koji brane svoje promašene privredne projekte po svaku cenu, da podvučem da su ovo zvanični podaci kompanije i da je moj zadatak samo da osvetlim te podatke, da ih stavim u odnose sa drugim podacima i da iskažem svoje stručno mišljenje.

Na samom početku ove analize, primećujemo da je broj radnika u 2017. godini smanjen na 2.364.radnika, da je 2016. iznosio -2.833 , 2015 -3.338 i 2014 – 3.437 radnika.

Evo i prvog pitanja za nadležne – zašto se konstantno smanjuje broj radnika u kompaniji, ako kompanija, kako se hvale političari, radi profitabilno? U bilansu stanja za proteklu godinu uočavam da se nastavlja pad stalne imovine koja je 2015. godine iznosila -90,5 milijardi dinara, 2016- 79,2 milijarde dinara i 2017 – 73,4 milijardi dinara. Obrtna imovina se smanjila sa 17,7 milijardi u 2016.godini na 14,785 milijardi dinara. Kapital kompanije je povećan na 34,175 milijardi dinara i najveća stavka u povećanju je neraspoređeni dobitak od 10,966 milijardi dinara, dok je 2016.godine iznosio -8,835 milijardi dinara.

Ta razlika je tačno onaj iznos od 1,917 milijardi dinara koje je država dala kompaniji. Pogledajmo subvencije od 2014 do 2017.godine. Subvencija 2014 – 2,799 milijardi dinara ili 23,132 miliona evra, 2015 -2,493 milijardi dinara ili -20,501, 2016- 3,781 milijardi dinara ili -30,739 miliona evra i 2017 -1,917 milijardi dinara ili ili 16,384 miliona evra. To je ukupno 10,99 milijardi dinara. Ili 90,756 miliona evra. Znači, FIAT-FCA ima danas neraspoređenu dobit jer je taj iznos država uplatila u periodu 2014-2017. godine. Da li je ovo, gospodo drugovi, normalno?

Nema odgovora na moja pitanja svih ovih godina, zašto država subvencioniše kompaniju u većinskom stranom vlasništvu? Zašto država subvencioniše kompaniju u 2017. sa – 16,384 miliona evra, kada kompanija već ima neraspoređenu dobit od – 71 milion evra?

Pošto je država vlasnik 33% kapitala mešovite kompanije, zašto država ne povuče 23 miliona evra iz neraspoređene dobiti. E, sada, kada smo već kod kapitala, podsećam vas na moj tekst od 19.juna 2011, godine u kome sam izneo sledeće: Tada je ugovorom predviđeno da „Fiat grupa“ sa 67 odsto, a Republika Srbija sa 33 odsto akcijskog udela, uz upisan osnovni kapital od 300 miliona evra, osnuju zajedničku kompaniju pod nazivom „Fiat automobili Srbija“ (FAS). „Fiat“ se obavezao na ulaganje početne investicije od 700 miliona evra, dok je učešće Republike Srbije definisano na iznos od 200 miliona evra. Država se obavezala da će svoje obaveze izmiriti sa 200 miliona evra u novcu, a preostalih 50 miliona evra kroz poreske olakšice „Fijatu“.

Danas, dve i po godine nakon potpisivanja ugovora, očigledno je da su ugovoreni uslovi ili bar ono što je od septembra 2008. godine permanentno prezentovano javnost, pretrpelo drastične izmene na štetu Republike Srbije. Celokupna investicija „Fiat grupe“ imala bi drugačiji „tonalitet“ da se tada znalo da će Italijani praktično uložiti svega 99,4 miliona evra, a da će preostali 600 miliona evra pretežno biti obezbeđeno iz kreditnih izvora finansiranja. Podsećanja radi, prvi problem oko transfera novca iz Torina u Kragujevac, javio se nepunih pola godine nakon što je krajem septembra 2009. godine potpisan spektakularni ugovor o investiciji „Fiat grupe“. Rok za uplatu osnivačkog uloga od 200 miliona evra u kompaniju „Fiat automobili Srbija“, bio je definisan do 31. marta 2009. godine, ali je početkom 2009. godine prolongiran do kraja godine, uz izgovor svetske ekonomske krize.

Kako se kraj godine približavao, a „Fiat“ nije bio u mogućnosti da ispuni svoju obavezu, 20. decembra 2009. godine, potpisan je novi aneks ugovora. Predviđena uplata od 200 miliona evra ovim aneksom ugovora je prepolovljena na dva dela i to uz obavezu uplate 100 miliona do kraja godine, a preostalih 100 miliona evra tokom 2010. godine. Prvi deo od 98 miliona evra (ranije sukcesivno uplaćivan iznos do nepuna 2 miliona evra) „Fiat grupa“ je konačno na račun zajedničke kompanije FAS-a uplatila 29. decembra 2009. godine.

Kako se bližio kraj 2010. godine, a „Fiat grupa“ je ignorisala svoju obavezu, sa novim korekcijama oglasio se tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. U decembru 2010. godine ministar Dinkić je najavio da će „Fiat grupa“ svoju obavezu duga od 100 miliona evra za osnivački kapital, izmiriti tokom 2011. i 2012. godine!

Dakle, prvobitna obaveza „Fiat grupe“, od septembra 2008. godine prolongirana je čak do 2012. godine. Time je prećutno izmenjen najbitniji element ugovora, a na štetu ekonomije Republike Srbije. Država je u zajedničku kompaniju FAS, 14. 10. 2008. godine uplatila novčani kapital od 231 milion evra, zatim 3. 6. 2009. godine iznos od 495.000 evra, dok je 22. 12. 2009. godine izvršena predaja nenovčanog kapitala (nekretnine i oprema) u vrednosti od 49 miliona evra. S druge strane po osnovu ulaganja „Fiat grupe“ u FAS, do sada je evidentiran iznos uplate od svega 99,4 miliona evra. Srbija je uložila skoro 281 milion evra i polaže pravo na 33 odsto akcijskog udela, a „Fiat grupa“ je uložila svega 99,4 miliona evra i već dve i po godine u zajedničkoj kompaniji polaže pravo na 67 odsto akcijskog udela.

Zbog toga se nameće elementarno i sasvim logičko pitanje: da li je u bilo kojoj ozbiljnoj zemlju na svetu moguće biti većinski vlasnik kompanije na način kako to formalno jeste „Fiat grupa“ u Srbiji?“ To sam tada pisao i pitao. Država je 23.02.2012 oprostila Kompaniji 101 milion evra obaveza i isknjiženo je po nalogu tadašnjeg resornog ministarstva, što je DRI okarakterisala kao nezakonitu odluku, jer ministarstvo nije imalo saglasnost Vlade.

Državna revizorska institucija navodi da je od 2008. godine do kraja 2014.godine država Srbija uložila skoro 347 miliona evra, odnosno samo subvencija 100 miliona evra. Ako na ovu cifru dodamo iznos subvencija za period od 2014-2018.godine u iznosu od onih 90,756 miliona evra, onda dobijamo da je država samo za subvencije u Kompaniju potrošila -190,756 miliona evra para siromašnih poreskih obveznika.Šta se moglo da uradi u privatnom sektoru za taj novac? Moglo se otvoriti 38.151 radno mesto.

FSA danas zapošljava svega 2.364 radnika, što jasno pokazuje da političari na vlasti, svi se isto ponašaju, bez obzira na njihove predizborne laži, neracionalno troše novac poreskih obveznika.Kompanija je imala i mnoge privilegije koje su određene osnivačkim ugovorom iz koga citiram član koji to određuje…

U skladu sa Ugovorom i Podsticajnim planom, Društvo ima pravo na različite podsticajne mere i izuzeća od plaćanja poreza. Neke od njih uključuje i sledeće: nadoknada doprinosa koji se plaćaju za sve zaposlene, poresko oslobađanje na osnovu lokalnih zakona ( porez na nekretnine, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez na prikazivanje zaštitnog znaka, itd) subvencije za investicije, uštede na kreditu odobrenom od strane vlasnika udela, pomoć za obuku, izuzeće od plaćanja poreza na lična primanja, podsticanje subvencije odobrene po principu „staro za novo“ , smanjenje cene energije, ITD…Ovo ITD znači da ima još dosta toga što se oprašta ili poklanja Kompaniji koja je toliko privilegovana da je to nepristojno.

Poslovni prihodi od prodaje robe i usluga se u 2017. godini pali na 109,8 milijardi dinara, dok su 2016 bili – 128,756 milijardi dinara, što je značajan pad poslovnih prihoda od 15% u jednoj godini i najveći pad je izazvao pad prodaje u inostranstvu.

Nastavila se politika Kompanije da ukupni troškovi materijala iznose previsokih 82,56% prihoda, troškovi materijala su 90,1 milijardi dinara, dok je poslovni prihod 109,8 milijardi dinara, tako da se iz ovog podatka vidi da se Kompanija samo bavi LON poslom montaže vozila, nema razvoja kooperanata, jer Kompanija samo koristi jeftinu radnu snagu u Srbiji, što sadašnji predsednik države već sedmu godinu reklamira po čitavom svetu da su Srbi jeftina roba.

Troškovi bruto zarada su se smanjili u 2017. godini na 2,07 milijardi dinara, što je posledica smanjivanja broja radnika u Kompaniji. Ako znamo da je država u istoj godini prenela Kompaniji na ime subvencija -1,917 milijardi dinara, onda možemo da kažemo da su poreski obveznici, mi, građani Srbije, platili sve godišnje plate zaposlenih u Kompaniji i da Kompanija dobija besplatno radnu snagu, pored niza privilegija koje je već ostvarila.

Naravno da će strane kompanije da dolaze u Srbiju i da otvaraju svoje proizvodne pogone, sve dok im korumpirana i veleizdajnička vlast omogućava da dobiju besplatnu radnu snagu. Kompanija je prikazala neto dobit u iznosu id 2,131 milijardi dinara, ali ako znamo da je dobila na ime subvencija-1,917 milijardi dinara, onda možemo da kažemo da neto dobiti i nije bilo, nego da je Kompanija prošle godina radila, kako se to kaže, na pozitivnoj nuli.

Obaveze Kompanije u 2017.godini iznosila su 55,61 milijardu dinara ili 475,3 miliona evra i smanjene su u odnosu na 2016. godinu, kada su iznosile 68,73 milijardi dinara. Ročna struktura obaveza je loša jer 9,48 milijardi dinara su dugoročne obaveze, dok su znatno veće kratkoročne obaveze koje iznose 46,137 milijardi dinara. Kako će kompanija da vrati ovolike obaveze, kada vidimo iz finansijskih izveštaja da realno kompanija posluje na pozitivnoj nuli, jer država svake godine značajno subvencioniše Kompaniju.

Kada pogledamo u Pasivi bilansa stanja, videćemo da je kapital iskazan na 34,175 milijardi dinara, da ga je sačinjavao Osnovni kapital od 30,707 milijardi dinara, nerealizovani gubici po HoV u iznosu od 1,6 milijardi dinara, neraspoređeni dobitak od 10,966 milijardi dinara i akumulirani gubici od 5,9 milijardi dinara i kada znamo da je čitav taj iskazani nerealizovani dobitak potekao iz subvencija države, to onda znači da bi realan kapital bio svega 23,207 milijardi i da taj kapital ne bi bio dovoljan da se pokriju ukupne obaveze od 55,61 milijardu dinara.

Nastavlja se i dalje državno subvencionisanje FSA koja se nalazi u većinskom vlasništvu stranaca. Godinama unazad dokazujem da se novac poreskih obveznika neefikasno i neracionalno troši i da su stranci privilegovani u našoj zemlji.Iz svih navedenih podataka se jasno vidi da će strani investitor da ostane ovde sve dok bude imao ovakve privilegije.

Čim tih privilegija više ne bude, stranci će se povući, jer nemaju interesa da rade u Srbiji. Čitava ova analiza je nastala na osnovu objavljenih zvaničnih podataka. Kakva je stvarna slika ulaganja države Srbije i poslovanje FSA dobila bi se kada bi, recimo, moja nezavisna ekipa stručnjaka ušla u analitiku svih objavljenih računa od 2008. godine do danas.

Jednoga dana će neko morati da položi pred ovim narodom račun zbog pravljenja ovako štetnih aranžmana za državu. Mislim da to vreme uskoro dolazi. Dogorelo nam je do nokata!

SHARE