Početna Tekstovi FIAT-FCA 2015

FIAT-FCA 2015

13519
0
SHARE

FIAT-FCA 2015

 

 

Kada sam pre dve godine analizirao bilanse Fabrike automobila u Kragujevcu za 2011 i 2102, nagovestio sam da se fabrika dramatično zadužuje, da je takvo poslovanje dugoročno neodrživo, da će Kompanija morati da počne da otpušta radnike, da je država uložila neverovatnih 418.679.557 evra, za taj iznos smo mogli sami da podignemo našu fabriku automobila, kako sam predlagao, prema Studiji koju smo radili 1999 godine,Italijani nam nisu trebali, mogli smo da izbacimo platformu za četri nova modela, da zaposlimo 5.200 ljudi u fabrici i 100.000 kooperanata i da proizvodnju dignemo na 150.000 automobila godišnje.

 

U zaključku analize sam izneo da strategija FIAT-a nije dobra, da je menadžment u Italiji izneo stav da ih ne interesuje proizvodnja malih automobila, što je direktan udar na fabriku u Srbiji, da su usmereni na luksuzne automobile i napiso sam da će se ,posle isteka desetogodišnjig privilegija 2017, dobijenih od strane korumpiranog režima u Srbiji, FIAT povući, jer neće imati više nikakve interese da radi u Srbiji.

 

O kakvim privilegijama se radi najbolje je da citiram odredbe ugovora, za sve one neverne građane, koji i dalje veruju samo izdajničkom režimu :

 

U skladu sa Ugovorom i Podsticajnim planom, Društvo ima pravo na različite podsticajne mere i izuzeća od plaćanja poreza. Neke od njih uključuje i sledeće : nadoknada doprinosa koji se plaćaju za sve zaposlene, poresko oslobađanje na osnovu lokalnih zakona ( porez na nekretnine, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez na prikazivanje zaštitnog znaka, itd) subvencije za investicije, uštede na kreditu odobrenom od strane vlasnika udela, pomoć za obuku, izuzeće od plaćanja poreza na lična primanja, podsticanje subvencije odobrene po principu „staro za novo“ , smanjenje cene energije, ITD..…“

 

ITD znači da će biti još i drugih privilegija koje je Kompanija dobila političkom samovoljovom totalitarne vlasti i koja je Kompaniju dovela u privilegovan položaj u odnosu na druge kompanije na tržištu.

 

Zašto su FIAT-u date tolike povlastice? Zašto na deset godina? Zašto im je poklonjena infrastruktura? Zašto su oni postali većinski vlasnici kompanije u kojoj je država najviše uložila?  Zašto je Vučić morao da ide u Torino da moli? Zašto im obećava nove podsticaje? Zar dosadašnji podsticaji siromašne Srbije nisu bili dovoljni? Zašto nas FIAT ucenjuje na kraju desetogodišnjeg isticanja privilegovanog ugovora? Zašto Vučić radi isto ono što je radila žuta hobotnica, koju je on toliko napadao I kritikovao?

 

Pogledajmo još neke zvanične pokazatelje.

 

Troškovi zarada svih zaposlenih u 2012 iznosili su 1,436 milijardi dinara, što je 3,13% rashoda Kompanije, mada bi normalan standard bio da se taj procenat kreću oko 12%, što dokazuje da su naši radnici slabo plaćena radna snaga, posledica nakaradne ekonomske politike u kojoj se svi naši premijeri hvale kako je naša radna snaga jeftina i pozivaju strance da dođu da nas eksploatišu.

 

Istovremeno, troškovi za eksperte i konsultante su iznosili 2,044 milijarde  dinara, mnogo više nego za sve godišnje plate zaposlenih, što je dokaz da se novac izvlačio iz Kompanije. Za taj izvučeni godišnji novac u iznosu od 18 miliona evra, moglo se godišnje zaposliti 4.498 novih radnika u nekim drugim privatnim fabrikama, koje bi plaćale porez, koje ne bi bile privilegovane i koje bi doprinosili porastu BDP države.

 

Sredinom ovoga meseca je Kompanija obavestila javnost, na opšte zaprepašćenje političkih diletanata na vlasti, da otpušta 1.500 radnika, jer je došlo do značajnog smanjivanja prtoizvodnje, zbog pogoršavanja uslova na svetskom tržištu. Ako se poslovodstvo FIAT-a u uslovima razarajuće svetske ekonomske krize, koja ulazi u svoju drugu fazu, najavilo pre neku godinu da se orijentiše da, umesto jeftinih automobila za sve siromašniju srednju klasu, počne da proizvodi automobile za sve manju i sve bogatiju kastu bogataša, kastu koja je ograničena, zatvorena i izbirljiva, onda je sasvim normalno da dođe do drastičnog pada proizvodnje i da fabrika u Srbiji rizikuje da bude zatvorena.

 

Pogledajmo uporedne bilanse za 2013, 2014 i 2015 godinu, kako bismo utvrdili koje su tendencije u poslovanju Kompanije.

 

Troškovi materijala su ostali izuzetno visoki – 83% poslovnih rashoda, što je potvrda one moje teze, iznete u ranijim analizama, da većinski vlasnik koristi jeftinu radnu snagu, infrastrukturu, državne podsticaje i sve moguće privilegije, ne plaćanje poreza i doprinosa, da izvuče veliki kapital iz ovog štetnog državnog aranžmana, iz ovog LON posla, koga finansiraju poreski obveznici Srbije.

 

Rast zaduženosti i gubici uvek ostaju prevarenoj državi, dok se čitav profit seli van Srbije, uz posredovanje političara na vlasti, koji su plaćeni da šire marketinške laži o poslu stoleća.

 

Troškovi zarada u iznosu od 3,12 milijarde dinara, mada dvostruko povećani u odnosu na 2012, realno su pali sa 3,13% rashoda na  2,27% rashoda, što znači da su radnici više radili, ali su, shodno neoliberalnom načelu, bili manje plaćeni. Poslovni prihodi su pali sa 171,36 milijardi dinara 2013 na – 139,58 milijardi dinara  u 2015, što je pad od 19% i posledica je pada prodaje.Finasisjki prihodi u 2015 su bili 5,29 milijardi dinara, dok su finansijski rashodi, zbog velike zaduženosti, bili 7,15 milijardi dinara. Gotovo isti odnos je bio i 2013 godine, mada je 2015 godine zaduženost Kompanije smanjena za 40%,  ali se finansijski rashodi nisu tako značajno smanjili, što je dokaz da su uzimani nepovoljni   finansijski kratkoročni krediti.

 

Obrtna imovina Kompanije je smanjena sa 30,95 milijardi u 2013 na – 18,5 milijardi dinara u 2015 godini . Uprkos smanjivanju ukupnih obaveza sa 121,2 milijarde dinara u 2013 na – 83,62 milijarde dinara u 2015 godini, iznos obaveza je 4,6 puta veći od obrtnih sradstava u aktivi Kompanije. To znači da ukupan kapital od 27,14 milijardi i ukupna obrtna sredstva, sve pod pretpostavkom da na zalihama postoji roba i da su potraživanja prodaje realna i naplativa, u iznosu od 18,5 milijardi, nisu dovoljna

( 27,14+18,5= 45,64 milijardi dinara) da pokriju ogromne obaveze i da taj manjak u bilansu stanja iznosi, najpovoljnija varijanta, čak – 37,98 milijardi dinara.

 

Ukupne , dakle, obaveze kompanije su 83,62 milijarde dinara ili – 691 milion evra.

 

Kako će Kompanija da vrati tako velike obaveze, ako se proizvodnja smanjuje, poslovni prihodi drastično padaju i radnici se iz proizvodnje otpuštaju? Da li imamo isti scenario kao sa SARTID-om, kada su se vlasnici Železare menjali i ostavljali sve veće gubitke državi, koja je te gubitke preuzimala na sebe i kompaniju bez obaveze ustupala novim stranim kupcima, koji su ponovo pravili velike gubitke, koje je država, opet, pokrivala?

 

Poseban problem Kompanije je struktura kratkoročnih obaveza, koji su dostigli iznos 57,28 milijardi dinara, obaveze iz finansijskih kredita do godinu dana i obaveze prema dobavljačima, dok su dugoročne obaveze 26,34 milijarde dinara i takva loša ročna struktura obaveza, u slučaju da nastane bežanija iz Kragujevca, može da dovede do trenutne blokade od strane poverilaca i vrlo brzog bankrota Kompanije.

 

Iz neraspoređenog dobitka u iznosu od 6,7 milijardi dinara može da se pokrije nagomilani gubici u iznosu od 5,9 milijardi dinara, tako da ostane svega 0,8 milijardi dinara za pokrivanje neto obaveza Kompanije u iznosu od 37,98 milijarde dinara. Više je nego jasno da Kompanija nema nikakvog izgleda da preživi i da će se, ako se proizvodnja zustavi, naći sigurno u zoni bankrota. Rast negativnih kursnih razlika sa 2,88 milijardi dinara u 2014 na – 4,04 milijarde dinara u 2015 godini, pokazuju da malo godišnje pomeranje kursa dovodi do značajnog rasta kursnih razlika. Šta će se dogoditi u Kompaniji kada neminovno dođe do kraha precenjenog dinara? Ko će tada da pokrije nastale velike kursne razlike? Svako veće pomeranje kursa može da dovede do sloma Kompanije.

 

Državna davanja u 2015 zadržala su se na nivou – 21,47 milijardi dinara ili 177 miliona evra. Ta davanja da su usmerena  prema domaćim preduzetnicima, mogli smo da uposlimo – 44.360 novozaposlenih sa Biroa za nezaposlene.

 

Tako izgleda posao stoleća.

Šta će se dalje događati?

Videćemo vrlo brzo.

Ugovor o desetogodišnjim privilegijama uskoro ističe.

 

Vučić nam javlja radosne vesti iz Torina.

Država nastavlja da baca novac poreskih obveznika.

Privilegije se zadržavaju i obećavaju se nove olakšice.

Premijer će sve da uradi da zadrži FIAT u Srbiji.

 

Videli smo kako je lagao oko novih, svetskih, vasionskih menadžera, dovedenih u SARTID-u, koji su obećavali da će spasiti Železaru i postaviti je da, prvi put u sitoriji, bude profitabilna..

Šta se stvarno dogodilo?

Vučićevi strani menadžeri, jer Srbi su nesposobni da vode Železaru, napravili su rekordnih 144 miliona evra gubitaka u SARTIDU  samo za jednu godunu.

U ozbiljnoj demokratiji, premijer bi zbog ovakvih gubitaka Železare i svog propusta, koje država mora da pokrije iz budžeta , odmah bio smenjen.

 

Ko će da vrati 691 milion evra obaveza FIAT-a?

Osiromašena država i opljačkani građani.

 

Gde je kraj Vučićevim lažima?

 

Ovo analiza je rađena na osnovu objavljenih podataka Agencije za privredne registre

 

Beograd, 02.07.2016

 

 

 

 

 

 

 

SHARE