Maske su pale! Reformatori grade Potmkinova sela. Poput srpskog politièara i feldmaršala Potemnika (1739-1791) koji je, prema, prema predanju, sagradio na brzinu, duž puta, lažna sela kako bi carica Katarina II, putujuæi po južnoj Rusiji, stekla pozitivan utisak o uspesima njegove kolonizacije. Potemnik je pre naših reformatora shvatio znaèaj marketinške kampanje. Napominjem, to je isti onaj gardijski oficir koji je 1762. god. uèestvovao u dvorskom prevratu, u kojem je Katarina II uzurpirala carsku vlast od svog muža Petra III. I reformatori su uzurpirali vlast. Pošto nemaju uporište u narodu, nisu ga imali ni kad su opozicija bili, uzurpiraju parlament i odlažu vanredne izbore.
Ali, otpoèinju, istovremeno, pripreme za redovne izbore sledeæe godine. Nadaju se da æe vladati još jedan mandat. Ne smem da pomislim u kakvoj bi katastrofi bila država, ukoliko nastave da sprovode svoju neuspešnu neoliberalnu politiku. A da se neuspešni to veæina graðana Srbije zna. Životni standard 84 odsto graðana je ugrožen i oni lošije ili isto loše žive kao ranije. Nažalost, malograðani na vlasti ne èuju narastajuæu huku nezadovoljstva. Oni dogmatski nastavljaju da šire iluzije kako bi poput Potemnika, graðani stekli utisak da žive bolje. Uplašeni Uzurpator izmišlja sve neverovatnije kampanje. Posle joše jedne neuspešne poslovne godine, gde je stopa rasta privrede bila svega 2,8%, industtrijska proizvodnja je èitavih 1,7% , pad poljoprivredne proizvodnje za 5 odsto, pad saobraæaja za 5 odsto, pad graðevinarstva za 3 odsto i pad usluga i turizma za 2 odsto; reformatori pripremaju projekat «Lepa Srbija».
Znate li šta je projekat «Lepa Srbija»? Najbolje je da nam objasni ministar za rad i zapošljavanje. Prema njegovim reèima, projekat «Lepa Srbija» zamišljen je kao ureðivanje fasada zgrada, trgova, parkova i kompleksa od istorijskog znaèaja u Srbiji. Ceo posao trebao bi da traje èetiri godine, a plan je, da se uposli oko 50.000 radnika. Ministar se hvali da im je namera «da spojimo korisno sa lepim», odnosno «da dobijemo lepšu džavu, a istovremeno zaposlimo veliki broj nezaposlenih evidentiranih kod Zavoda za tržište rada». Kako æe to izvesti polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici prvo æe proæi program obuke u trajanju 2-3 meseca koji æe biti potpuno besplatno. Te kvalifikacije æe im omoguæiti da «znatno olakša buduæe pronalaženje posla». Posle obuke, raspisaæe se tender. «Prednost æe imati mala i srednja preduzeæa, s tim što æe biti u obavezi da 80% radne snage angažovane u ovim poslovima bude sa evidencije nezaposlenih». Naravno, prve pare u iznosu od 7 mil $ obezbediæe Vlada. Ali, ministar oèekuje i pomoæ stranih donatora.
Eto, tako oni misle da pokrenu proizvodnju i zaposle ljude bez posla. Nastavlja se ponovo prièa o donacijama. Mada svi meðunarodno zvaniènici znaèajno smanjuju i ukidaju donacije, èak se i odobreni krediti ne prenose zbog novih uslovljavanja, reformatori uporno sanjaju o donatorskom novcu. Ono što posebno zabrinjava je da se u opštoj besparici, gde privreda koja ima zdrave izvozne programe, vapi za obrtnim kapitalom., vlada odluèuje da utroši 7 mil $ na ulepšavanje fasada. Metafora je zaista odlièna. Umesto da leèi bolestan zub, ministar kupuje novo odelo, nadajuæi se da æe ga tako proæi.
Neæe. Dijagnoza je pogrešna. Terapiju mora da prepišu iskusni struènjaci. Priuèeni i prekvalifikovani ministri ne mogu pokrenuti privredu. Ministar treba da zna da u Srbiji ima 5.000 graðevinskih firmi u kojima veæ posla nema oko 130.000 radnika. Poreðenja radi, godine 1985. graðevinari su ugovorili 1,22 milijarde $ poslova u inostranstvu, a izvršili su i naplatili 976 mil «. Bio je to èist devizni priliv. Prošle godine jedva da su firme naplatile 30 mil $. Najlakše je bilo privredu pokrenuti u graðevinskoj delatnosti, ali reformatori to, nažalost, nisu uradili. Godine 1990. pravili smo godišnje 40.000 stanova, godine 2000. izgraðeno je 12.000 stanova, da bi plan za 2003. godinu bio jedva 1.500 stanova.
Ogromna je potreba za novim stanovima, ali nema državne politike koja æe pokrenuti investicioni ciklus. Šminkanje fasada je samo odraz karaktera malograðanske vlasti. Za malograðane je najvažnije kakav æe utisak ostaviti spoljni svet. Oni stalno pokušavaju da se svima svide. Njihove reforme su takoðe šminkanje mrtvaca. Postoji jedna scena u Pekiæevom «Zlatnom runu» kada mrtvoga sultana Sulejmana Velièanstvenog šminkaju pred odluèujuæu bitku pod Siskom. To je najliteralnija scena u našoj književnosti. Preporuèujem ministru i njegovom pragmatiènom Šefu, da proèitaju tih 150 strana. Možda æe nešto nauèiti. Fasadiranjem reformi ne mogu sakriti loše privredne rezultate. Prekvalifikuju radnike na biroima za novi posao, dok iskusni radnici nemaju posla u svojim firmama i sigurno æe morati na biro.
Sve je u ovim reformama naopako. Sve se radi suprotno zdravoj pameti. Tako i ministar umesto da radi u fabrici i sklapa traktore, da radi ono za šta se školovao, on troši pare poreznika na ulepšavanje gradova. Šta je važnije, nahraniti i zaposliti ljude ili gladnima i nezaposlenima da ponudi novu laž? Lepu i korisnu za ministra. Ni našminkani Sultan nije dobio rat. Fasade su pale!
25. februar, 2003. god.
