Početna Sadržaj Osvetljenja EU KRIZA

EU KRIZA

1425
0

Eкономска криза у Европи се наставља .
16 април 2012 The Economic Collapse    .
Економска криза у Европи се наставља и постаје све гора, и на крају ће се расплести у једну потпуну економску ноћну мору.

Уздуж читаве Европе националне владе  су нагомилале дугове који су потпуно НЕОДРЖИВИ. Међутим, сваки пут када у знатној мери покушају да скрешу државне трошкове, то као резултат доводи до економског успоравања. И, као резултат, политичари у Европи су сада прикљештени између зида и камена. Они више не могу да нагомилавају ове неодрживе дугове, али, ако наставе да режу државне трошкове, то ће њихове економије да гурну у дубоке рецесије, док ће њихове популације да се побуне.

 

Грчка је савршен пример овога. Она се последњих пар година “шета” по путу самоодрицања, и она сада искусује  потпуну економску депресију, побуне су постале саставни део живота, а њен државни буџет није ни близу да буде избалансиран.

Американци би требали да пажљиво посматрају шта сe Европи дешава, јер овако ће ствари да изгледају када дужничка ‘журка’ дође крају.

Већина нација у Еврозони су тек сада отпочеле са применом самоодрицања. И поред тога, незапосленост у Еврозони је већ сада највећа од када је евро уведен. Она се последњих десет месеци узастопце повећава и сада је достигла 10,8 %. На жалост, још више ће се повећавати.  И док се економије уздуж Европе клизају ка рецесији, то ће још више да стави притисак на европски финансијски систем.

Већина Американаца ово не схвата, али европски банкарски систем је апсолyтно енорман. Он је скоро четири пута већи него банкарски систем у САД. Када се европски банкарски систем буде СРУШИО (А ТО ЋЕ СЕ И ДЕСИТИ) имаће одјека преко читаве земаљске кугле. Епицентар следеће финансијске кризе ће бити у Европи, а он се приближава сваким даном који наилази.

Следеће су 27 статистика о европској економској кризи који су превише сулуди да би се могли поверовати:

Грчка:

1) Грчка економија се ‘истопила’ за 6 % током 2011. године, а ‘истопљује’ се последњих пет година узастопце.
2)  Просечни ниво незапослености у Грчкој је током 2010. године  износио 12,5 %. Током 2011. године, просечни ниво незапослености је износио 17,3 %, а сада је ниво незапослености у Грчкој достигао ниво од  21,8 %.
3) Ниво незапослености међу омладином у Грчкој је сада преко 50%.
4) Ниво незапослености у лучком граду Перама износи око 60%.
5) У Грчкој, 20% свих радњи које се баве малопродајом су током ове економске кризе затворене.
6) Грчка сада има однос дуга према бруто националном дохотку (БНД) од око 160 % (!!!).     
7)  Неке од мера самоодрицања које су у Грчкој примењене су биле потпуно сурове. На пример, грчки државни чиновници су од 2010. године видели своје личне дохотке пререзане за око 40 %.
8) И поред свих мера самоодрицања, предвиђа се да ће, и поред тога, Грчка имати буџетски дефицит који ће у 2012. години бити једнак  7% БНД.
9) Грчка ће у наредним годинама још увек гледати у финансијске обавезе који ће износити око 800 % БНД (!!!), а за иста неће имати финансијско покриће.
10) Унутар свог овог сиромаштва у Грчкој, неколико озбиљних болести је видело суров повратак на сцену – СИДА и, по први пут од 1970-их година, маларија.

ШПАНИЈА:

11) Ниво незапослености у Шпанији је сада достигло 23,6%.
12) Ниво незапослености међу омладином у Шпанији сада износи преко 50 %.
13) Укупна вредност ‘опасних’ позајмица у Шпанији је скоро једнак  13 % шпанског БНД.
14) БНД Шпаније износи око 1,4 билиона долара. Три највеће шпанске банке имају око 2,7 билиона долара у вредностима, и све су на прагу да банкротирају.
15) Вредност некретнина (кућа) у Шпанији је током 2011. године опала за 11,2 %.
16) Током 2011. године број некретнина које су у Шпанији заплењене (од стране банака) сe повећао за 32 %.
17) Однос државног дуга према БНД  ће током 2012. године да се увећа за више од 11 %.
18) И на све то, Шпанија се суочава са најгором сушом коју је видела током последњих 70 година.

ПОРТУГАЛ:

19) Ниво незапослености у Португалу се повећао на 15 %.
20) Ниво незапослености међу омладином у Португалу сада износи преко 35 %.
21) Током марта месеца, банке у Португалу су од Европске централне банке позајмиле рекордних 56,3 милијарде евра.
22) Процена је да ће током 2012. године португалска економија да се ‘истопи’ за 5,7 %.
23) Ако саберете све видове дуга које Португал има (државни, пословни, потрошачки) укупна сума износи око 360 % БНД (!!!).

ИТАЛИЈА:

24) Незапосленост међу омладином у Италији се сада попео на 31,9 % –  највећи ниво икада.
25) Државни дуг Италије је око 2,7 пута  ВЕЋИ него државни дугови Грчке, Ирске и Португала комбиновано.
26) Ако саберете дуг италијанске Владе који током 2012. године сазрева за отплату, и ставите га поред предвиђеног буџетског дефицита, то представља 23,1 % италијанског БНД.
27) Италија сада има однос дуга према БНД који износи око 120 %.

Према томе, зашто Европа већ сада није банкротирала ?

Па, владари из сенке ваде ‘из шешира’ све трикове које имају на располагању.

На пример, Европска централна банка је одлучила и отпочела да европским банкама додељује огромне, ‘планинске’ количине новца у виду позајмица. То је постигло две ствари:

i)    То је све те европске банке спречило да банкротирају.
ii)    Европске банке су употребиле тај новац да откупе суверене државне обвезнице, што је каматне стопе одржало на ниским нивоима.

На жалост, ова игра која је у оптицају је такође ставила Европску централну банку у јако рањив положај. Финансијски баланс Европске централне банке је, током претходних девет месеци,  проширен за ВИШЕ од једног билиона долара, и сада је већи него читав БНД Немачке. Европска централна банка сада има баланс од 36 према 1 (напомена: то значи да на сваки евро живог новца који има на располагању, она има 36 евра потраживања (!!!!!) од банака којима је позајмила новац).

Према томе, колико далеко можете ову ‘гумицу’ да растегнете пре него што пукне ?

Можда ћемо дознати. Европски финансијски систем је овог момента растегнут, у свом балансирању, до једног сулудог нивоа. Чак и банкарски системи у земљама за које сматрате да су ‘стабилне’ су растегнути до крајњих граница у свом балансирању. На пример, главне немачке банке имају баланс од 32 према 1, а те банке држе огромне количине европског сувереног дуга (напомена: то значи да на сваки 1 евро живог новца које немачке банке имају на располагању, оне такође имају 32 евра потраживања !!!). Када су ‘Lehman Brothers’ (позната инвестициона банка у САД) банкротирали, имали су баланс од ‘свега’ 30 према 1.

Ви не можете решити дужничку кризу са додатним дугом. Међутим, Европска централна банка је употребљавала додатни дуг како би ‘конзерву могла да шутира низ улицу’ још који месец дуже (тј. како би могла да одржава садашње стање). Током неког периода мехурић сувереног дуга ће ПУЋИ. Сви финансијски мехурићи  ПУЦАЈУ на крају. Оно што се пење мора на крају и да падне. Овог момента главне индустријске државе света имају ДУГ од око  55 БИЛИОНА ДОЛАРА !!!!!

Све је ово била једна лепа шетња, али ова преварантска пирамида ризика, дуга и финансијског балансирања ће се током неког периода срушити у паранпарчад. Само је питање времена. На хоризонту већ сада имамо гомилу знакова који указују да се неки врло озбиљни економски проблеми појављују. Надајмо се да ћемо имати још који месец пре него што нас они и стрефе. Али, у овом времену ништа није загарантовано. Оно што постаје потпуно јасно јесте то да ће садашњи финансијски систем неизбежно да ПРОПАДНЕ. Када буде пропао, каква ће онда решења да нам наше вође наметну ?

Ово је нешто о чему треба размишљати.

За Видовдан превео Бранко Филиповић

Извор: http//theeconomiccollapseblog.com/archives/27-statistics-about-
the-european-crisis-that-are-almost-too-crazy-to-believe