Početna Sadržaj Izdvajamo EU I EVRO

EU I EVRO

699
0
SHARE

Puca ljubav“ Evropljana i evraIzvor: Tanjug
Brisel — Uveden kao valuta sa obećanjima da će olakšati putovanja, ujediniti Evropu i stabilizovati cene, evro je deceniju kasnije oštro podelio potrošače.

 

 
(dennisbos/sxc)Na ulicama Berlina, Madrida i Bratislave vlada slično mišljenje da je, uprkos jasnim prednostima, prelazak na evro podigao troškove života i doveo do velike političke i ekonomske neizvesnosti u bloku zemalja korisnica.

Evro, koji predstavlja najopipljiviju manifestaciju evropske integracije u svakodnevnom životu, postao je simbol dužničke krize i ekonomskih problema. „Otkad smo uveli evro u Francuskoj, odrekli smo se kupovne moći“, ljutito je prokomentarisala Vivijen Vangik u centru Pariza.

Zemlje EU koje nisu članice monetarne unije teško da zavide članicama zone evra. Britanci su za evro zainteresovani manje nego ikad, a želja drugih zemalja da se pridruže evroklubu slabi. Nedavna anketa je pokazala da je, prvi put od 2005, više Litvanaca bilo protiv nego za uvodjenje evra.
 
 
 

U Nemačkoj, 85 odsto građana smatra da je evro podigao cene, pokazala je nedavna anketa. „Otkad smo prešli na evro, ono što je ranije kostalo 100 pezeta sada košta evro ili 160 pezeta“, kaže Maria Anheles iz Madrida.

Iako statistika ne odaje takav utisak i pokazuje da je inflacija tokom protekle decenije iznosila oko dva odsto godišnje, među onima koji se sećaju starih valuta u svojim zemljama rašireno je mišljenje da su sa uvođenjem evra cene porasle.

To je naročito primetno u zemljama koje su poslednje prihvatile zajedničku valutu. „Sve cene su skočile otkad smo uveli evro. Penzionerima je uvek bilo teško da žive od primanja“, ocenila je penzionerka Elena iz Bratislave, gde je evro uveden 2009. „Međutim, sada je i mladim porodicama teško da zarade za život“, dodala je ona.

U mnogim zemljama Evrope vlada veoma visoka nezaposlenost među mladima, koji se gotovo i ne sećaju ranijih valuta. „Više ne znam ni da preračunavam vrednosti valuta. Sve računam u evrima“, izjavila je 23-godišnja Parižanka Stefani Žordan.

„Ja sam odana evru, otkad sama trošim novac, sve je u evrima“, navela je 24-godišnja Ana Hiling iz Berlina. Za nju je nemačka marka, za kojom Nemci i dalje žale u mnogobrojim anketama, samo davno sećanje.

Ona se nada da pred evrom leži svetla budućnost i smatra da je „uzbudljivo okretati novčiće i reći: ‘O, pa ovaj je iz te i te zemlje'“.

Prema nedavnoj anketi, 70 odsto Španaca smatra da im evro donosi malo ili nimalo koristi. Međutim, u Grčkoj, koja je epicentar krize, još nije zavladala nostalgija za drahmom. „Ako bismo se vratili na drahmu, zapali bismo u siromaštvo, to zaista nema smisla“, naveo je penzionisani Atinjanin Angeliki.
 
 
 

Smatra se da je velika prednost evra to što je omogućio da se građani kreću iz jedne zemlje u drugu uz upotrebu istih novčanica i kovanica, što eliminiše neke troškove, neugodnosti i gubitke do kojih dolazi konverzijom valuta. Međutim, teška ekonomska vremena umanjila su tu prednost.

„Više ne mora da se menja novac kada putujete, ali ja više ne putujem jer je to skupo“, rekao je prodavac ribe iz Bratislave Rodni Kamil.

„Moj život je otežan od uvođenja evra, ali nije se promenila samo valuta, već i vremena. Sa evrom, imam osećaj da mogu da kupim manje za istu količinu novca nego pre nekoliko godina pa, da bih kupio ono što mi je potrebno, moram da radim više“, zaključio je on.

Njegov zemljak, 50-godišnji preduzetnik Jano Bosanski, skeptičan je po pitanju budućnosti evrozone. „Spasavamo bogatije zadužene zemlje, pozajmljujemo im novac. U isto vreme smo i jeftina radna snaga, a sve je oko nas skuplje“, ocenio je on.

Nemački advokat Kerstin Bode-Rau smatra da je „evro ojačao povezanost u Evropi i primorao nas da radimo zajedno“. Ona ipak priznaje da je „razumno“ vezana za zajedničku evropsku valutu, dok je u mladosti povezanost sa nemačkom markom bila više emotivna.

 

SHARE