ЕСТАБЛИШМЕНТ
Трамп је победио јер је то била воља Фамилије.
Која управља светом и која се преиграла.
У свом неолибералном опиту поделе друштва.
На мањину ултра богатих и на већину сиромашених и потлачених.
Та привилегована мањина је постала владајућа каста или естаблишмент.
Која се ништа не пита, али која професионално опслужује мањину у контроли подељеног друштва.
Неолиберална идеологија се заснива, као што деценија већ пишем, на томе да богати буду све богатији, док су сиромашни постали још сиромашнији.
Сва истарживања и безброј чињенице о томе јасно говоре.
И Томас Пикети је то изнео у делу КАПИТАЛ У 21.ВЕКУ.
Податак да 62 милијардера имају капитал као 3,6 милијарди људи на планети је забрињавајуће опасан.
Није дошло до раслојавања само између развијених и неразвијених земаља, него је дошло до важног раслојавања унутар развијених земаља.
Почетком 1972, када је Никсонова администрација, на наредбу Фамилије, укинула златни стандард, и када је отпочело сумануто штапање долара без покрића, највећа легална пљачка у историји човечанства, која још увек траје, распон плата измђу америчког радника и менађера је била 1:7, данас је 1:40.000.
Добро сте прочитали 1:40.000, толике бонусе себи узимају гангстери са Вол Стрита. Финансијски казино играчи који пљачкају читаво човечанство, због своје грамзиве потребе да све сами прождеру.
Узимају ненормалне бонусе за банке, којима управљају, и које воде у банкрот.
Али, банке не иду у банкрот, јер им то не дозвољава Фамилија.
Плаше се да не сруше кулу од карата, ако се једна карта извуче.
Финансијске несташлуке мангупа и протува из њиховог естаблишмента, пљачкање државе и народа, они покривају штампањем нових долара без покрића.
Тако су сами упали у врзино коло. У финансијски вртлог. У новчану спиралу.
Упали су у експоненцијалну функцију штампања безвредних долара и евра без покрића.
Највећи губитници тог наметнутог и погубног неолибералног концепта, који се не заснива на производњи за реална тржишта, него на фиктивној, виртуелној економији, где се велича и развија само терцијална делатност, област услуга, где је дошло да краја производње, да парафразирам блесавог демагога Фукојаму, који нам је објавио да је историја умрла и да смо добили савршено друштво без конфликата, највећи губици су, дакле, неке друге државе, нарочито неразвијене, други народи, нарочито већ сиромашни, већина Американаца, али и америчка држава, која је у банкроту који још није објављен.
Они који дуго живе у Америци и који познају финансије Америке, добро знају о чему пишем.
То да се неко појединачно може обогатити и да боље живи него у Србији, како ми неки замерају да сам најавио банкрот, али да банкрота још нема, то није уопште спорно.
Судбина неког појединца не мора бити везана за судбину држава и нација.
Пишем и говорим о држави САД као Империји у растројству која пропада, као што је пропадала свака империја, римска, византијска, отоманска или аустро-угарска, јер та пропаст империја се не дешава у једној години или десетлећу, него империје умиру полако и натенане.
Неолиберална матрица је дошла до свога краја.
Уништени су изнутра. Сами од себе.
Фамилија је пустила духа похлепе и себичности из боце, који је овладао америчким друштвом. Проширио се и по читавом свету. Поробио планету.
Прокламовани лични интереси и индивидуализам проглашени су важнијим од интереса заједнице, па је резултат такве накарадне политике дошао на наплату после само три деценије од Регановог успостављања неолиберализма као државне идеологије.
Три деценије у историји једног народа није ништа.
Јесте у животима смртног човека, који нема интелигенцију да се уздигне изнад свог живота и не може да разуме дух времена, јер мора да брине за своју егзистенцију.
На овим изборима, Фамилија је одлучила да промени играча.
Променом играча, мења се и политика. Која мора да решава нагомилане проблеме у Америци. Нема места више времена за чекања и одуговлачења.Мора да се направи заокрет. Мора неко као булдозер да очисти терен. Неко ко је бруталан и практичан. Ко је њихов проверен човек.
Естаблишмен је полудео. Губе своје деценијске привилегије. Губе тло под ногама. Зато сада изводе студенте и грађане на улице. Нису разумели игру. Коју су изгубили.Мисле да могу уназад вратити историју. Која неминовно иде даље. И која ломи све пред собом.
Фамилија никада не губи.
Она само исправља грешке.
Отписује сумњива и спорна потраживања.
Чисти билансе.
И поставља нове играче.
Своје.
Београд, 11.11.2016
