Početna Tekstovi ЕСТАБЛИШМЕНТ

ЕСТАБЛИШМЕНТ

12640
0

        ЕСТАБЛИШМЕНТ

 

Трамп је победио јер је то била воља Фамилије.

Која управља светом и која се преиграла.

У свом неолибералном опиту поделе друштва.

На мањину ултра богатих и на већину сиромашених и потлачених.

Та привилегована мањина је постала владајућа каста или естаблишмент.

Која се ништа не пита, али која професионално опслужује мањину у контроли подељеног друштва.

Неолиберална идеологија се заснива, као што деценија већ пишем, на томе да богати буду све богатији, док су сиромашни постали још сиромашнији.

Сва истарживања и безброј чињенице о томе јасно говоре.

И Томас Пикети је то изнео у  делу КАПИТАЛ У 21.ВЕКУ.

Податак да 62 милијардера имају капитал као 3,6 милијарди људи на планети је забрињавајуће опасан.

Није дошло до раслојавања само између развијених и неразвијених земаља, него је дошло до важног раслојавања унутар развијених земаља.

Почетком 1972, када је Никсонова администрација, на наредбу Фамилије, укинула златни стандард, и када је отпочело сумануто штапање долара без покрића, највећа легална пљачка у историји човечанства, која још увек траје, распон плата измђу америчког радника и менађера је била 1:7, данас је 1:40.000.

Добро сте прочитали 1:40.000, толике бонусе себи узимају гангстери са Вол Стрита. Финансијски казино играчи који пљачкају читаво човечанство, због своје грамзиве потребе да све сами прождеру.

Узимају ненормалне бонусе за банке, којима управљају, и које воде у банкрот.

Али, банке не иду у банкрот, јер им то не дозвољава Фамилија.

Плаше се да не сруше кулу од карата, ако се једна карта извуче.

Финансијске несташлуке мангупа и протува из њиховог естаблишмента, пљачкање државе и народа, они покривају штампањем нових долара без покрића.

Тако су сами упали у врзино коло. У финансијски вртлог. У новчану спиралу.

Упали су у експоненцијалну функцију штампања безвредних долара и евра без покрића.

Највећи губитници тог наметнутог и погубног неолибералног концепта, који се не заснива на производњи за реална тржишта, него на фиктивној, виртуелној економији, где се велича и развија само терцијална делатност, област услуга, где је дошло да краја производње, да парафразирам блесавог демагога Фукојаму, који нам је објавио да је историја умрла и да смо добили савршено друштво без конфликата, највећи губици су, дакле, неке друге државе, нарочито неразвијене, други народи, нарочито већ сиромашни, већина Американаца, али и америчка држава, која је у банкроту који још није објављен.

Они који дуго живе у Америци и који познају финансије Америке, добро знају о чему пишем.

То да се неко појединачно може обогатити и да боље живи него у Србији, како ми неки замерају да сам најавио банкрот, али да банкрота још нема, то није уопште спорно.

Судбина  неког појединца не мора бити везана за судбину држава и нација.

Пишем и говорим о држави САД као Империји у растројству која пропада, као што је пропадала свака империја, римска, византијска, отоманска или аустро-угарска, јер та пропаст империја се не дешава у једној години или десетлећу, него империје умиру полако и натенане.

Неолиберална матрица је дошла до свога краја.

Уништени су изнутра. Сами од себе.

Фамилија је пустила духа похлепе и себичности из боце, који је овладао америчким друштвом. Проширио се и по читавом свету. Поробио планету.

Прокламовани лични интереси и индивидуализам проглашени  су важнијим од интереса заједнице, па је резултат такве накарадне политике дошао на наплату после само три деценије од Регановог успостављања неолиберализма као државне идеологије.

Три деценије у историји једног народа није ништа.

Јесте у животима смртног човека, који нема интелигенцију да се уздигне изнад свог живота и  не може да разуме  дух времена, јер мора да брине за своју егзистенцију.

На овим изборима, Фамилија је одлучила да промени играча.

Променом  играча, мења се и политика. Која мора да решава нагомилане проблеме у Америци. Нема места више времена за чекања и одуговлачења.Мора да се направи заокрет. Мора неко као булдозер да очисти терен. Неко ко је бруталан и практичан. Ко је њихов проверен човек.

Естаблишмен је полудео. Губе своје деценијске привилегије. Губе тло под ногама. Зато сада изводе студенте и грађане на улице. Нису разумели игру.  Коју су изгубили.Мисле да могу уназад вратити историју. Која неминовно иде даље. И која ломи све пред собом.

Фамилија никада не губи.

Она само исправља грешке.

Отписује сумњива и спорна потраживања.

Чисти билансе.

И поставља нове играче.

Своје.

Београд, 11.11.2016