Početna Tekstovi ЕНЕ

ЕНЕ

8952
3
SHARE

 ЕНЕ

 

„ Ене! Види ти ово! Погледај, молим те, какво је ово лудило. Шта је, бре, ово? Куд оде овај свет?!? Ово нема,море, везе са мозгом.  Мала, преводи! И тако  је свуда где идемо. Свет је потпуно полудео! Нема везе у којем смо град у свету. Нема везе који је ресторан.Свуда исто. Лудило! Код ваких напуцаних, наводно, модерних ресторана. Код њих највише. Ене, види ти ово. Седимо у Лугану у модерном ресторану, извео нас човек на ручак, хоће да буде добар домаћин, посадили су нас шесторо за овај уски сто. Не можеш да се мрднеш. Не смем да дубоко удахнем. Насадили нас овде, море, не моремо да се померимо. Како ћемо, бре, да једемо? Каква је ово мода? Столови у ресторанима су све ужи и све мањи. Сунце ти жарко пољубим! Не можеш да се окренеш. Стиснули нас ко да смо у кокошињцу! Боже ме сачувај! Онда ставе на сто чашу за вино, чашу за воду,нож, виљушку,кашику и салвете. И тако за свакога од нас. Шест пута. Ставе ове рекламне ђинђуве о ресторану. Ставе бибер, со и чачкалице. Ставе маслиново уље, сирће и обично уље. Ставе мени.Ставе корпице са хлебом. Ставе флаше обичне и кисле воде.  Све је, бре, пуно, а тањир још није ни дошао. Немаш где руке да ставиш.Не мореш на сто да се ослониш. Чини ми се, када бих се сада наслонио, да би се све ово обалило.Боже ме сачувај! Извитоперио се, бре, овај модеран свет. Пропадосмо начисто! Мала, преводи! Ене, сада ће овај дечко да донесе тањире. Гледај сада! И где ћемо ми да туримо те тањире? Где? Једино у крила да их мећемо. Сачувај Боже! Ја сам, бре, произвођач! Живим на селу. Домаћин! Сељак! Дође ми гост у кућу и ја му турим тањир у крило?!? Боже ти помози! Накарадног ли времена. Где то има? Код мене у трпезарији сто велик море двадесет људи да седне. И нико се лактом не додирне. Има више хране на столу, него посуђа.Вако никада није било. А тањири? Видиш ли ти, пријатељу, колики су то тањири? Сунце ти жарко пољубим! Све већи тањири.Никада нисам видео вако велике тањире. Шта се смејете? Мала шта се сви смеју? Ништа није смешно.Велики тањири а у њима, на дну тањира, нешто као за јело. Шта је то? Зар се то једе? Једва га видиш! Немереш да га нађеш. Шта ће им, море, вако велики тањир за ову шаку јада? Греота, бре, ваких царских тањира. А тек јела? Ни мириса, ни укуса! Не знаш шта једеш. Када бих затворио очи, не бих знао шта једем. Све је исто- неукусно! Ене, пробај ову траву. Кажу да је салата. Личи ли ово, пријатетељу, теби на салату? Везе нема са салатом! Обична зелена травуљина! Никаквог укуса нема! Ја ни кравам мојим не бацам ваку траву!  Немојте се смејати! Ја вам поштено говорим. Мала, да ти нешто погрешно не преводиш? Не играј се са чичом! Преводи све како кажем. А месо? Зар је ово, браћо моја, месо? Ово нема никакве везе се месом. Погледај, иситнили га мученог као да је салата. Шта ти мени ситниш месо? Дај ми честит комад да се наједем ко човек. Нећу, бре, да једем ове брабоњке од меса. Можеш да мећеш ваких умака по њему колико оћеш.Џаба ти! Не вреди! Не помаже! Нема укуса! Код нас у селу нема ручка без двакила меса. Колико има меса у ових шест тањира? А? Колико? Нема меса да стане у једну дечију шаку. Нема меса ни за један зуб! И то је европски стандард! Свашта!  И што су ужи столови, већи су тањири и све мање су порције, јело никакво,али цене су све веће. То је, веле, модерно. Деру нас на све стране.Сунце ти жарко пољубим! Шта они нама подваљују?!? И нико се не буни. Да ли смо ми нормални? На шта је изашао овај европски свет?!? Јадна и жалосна Европа! Ене ти келнер. Шта оно рече? Одакле је? А,ја, из Параћина. Види се одмах да је Србин. Окретан, памета и вата сваку реч у лету. И шта каже? Колика им је кујна? Три са три!!! Девет квадрата! Кујна девет квадрата за волики ресторан?!? Еј, бре! Девет квадрата! Сунце ти жарко! Мој Мићо има ресторан у нас у селу, већа му кујна од ресторана. И спрема храну да сви могу да гледају.Све, бре, отворено! Каквих црних девет квадрата?!? Како је овај добио дозволу да ради? Па, њега би они наши локални одмах затворили. Не би дозволу добио за ресторан. Али, ово је Лугано. Швајцарска. Богата земља. Немају бирократију! Пустили човека да ради. Видиш колико људи долази у ресторан? Шта ће људи? Не знају за боље.Када би пробали наше специјалитете не би више никада јели ове траве.Али, они о нама ништа не знају. Прошли месец су нам били купци из Аустрије. Дошли у контролу хладњаче. Поведем их код Мића на ручак. Људи остали у чуду. Не могу да верују колике су наше порције.Удавише се једући! Облизују прсте! И пију, брале мој, све у шеснаест! Пију моју ракију! Чуде се што Мићо не отвори неки ресторан у Аустрији. Какав, бре, ресторан? Овакав?!? Мићо би се смртно увредио. Само да види ове дечије столове.Е, мој пријатељу, шта смо дочекали? Пасемо траву и једемо брабоњке! Кажу, и то је добро. Чека  нас у блиској будућности ручак са неколико таблета.Е, нећу вала, мајчин сине, то дочекати.Пре ћу умрети, него да ручам три таблете. Сунце ти жарено! Таблете да једеш за ручак?!? О, јадни и несрећни човече! Каква те је невоља снашла. Хиљадама година једемо биљке и месо, а они нам спремају таблете.Оде свет у пропаст!  Уништиће, море, цивилизацију. Неће се ово добро завршити.  Уништиће јаднога човека.Видим ја куда све ово иде. Нема нам спаса! Буду ли нас ови јалови Европљани  и даље водили. Истопиће се човек као лањски снег.Нестаће ова жалосна Европа!. Ене, само се ви смејте! Слушајте шта вам чича говори. Опет ће Србин да подметне своја грбава леђа. То је Србину суђено. Курчевит је Србин! Неће Србин никада да се преда! Видећеш! Нема шансе! Србин је рођен да се инати. Неће он него по своме. Немереш Србина да укалупиш! Неће он да слуша! Какав црни Брисел и Европска унија?!? Они Србину да забране да пече ракију и коље свиње у свом дворишту?!? Људи, немојте се заваравати, прошао је Србин веће зулуме. И? Империје су пропале. Нема их више. Нема! А, ми, Срби, трајемо! И радимо по своме. Како ми хоћемо. Радимо онако како су наши стари радили. И њихови страри. Тако треба  и да остане. У то име, подижем ову чашу, за здравље свих непокорених народа! Мала, преводи! Подижем ову чашу за душу напаћеног човечанства! Подижем ову чашу за нашу  заједничку слободу! Браћо, није важно ко је ко,ако су нас поробили! Момчино, дођи вамо! Подижем ову чашу за твоје здравље и здравље твоје породице! Желим ти да се што пре вратиш у мајку нашу Србију и да имаш свој ресторан  у Параћину са великим и нормалним столовима и правим српским домаћим јелима. Ене, види ти, угурсуза, што се смеје!. Није чича луд!  Зна чича шта прича. Главу горе, народе! Ене, смеју се и ови други за столовима. Тако, братац мој! Смејте се, људи! Шта сте се намрштили?!? Смејете се тако из свег срца. Само смехом можемо да победимо све глупости овог времена. Живели, браћо Швајцарци! Живи, здрави и насмејани били! Живели! “

Лугано 18.01.2017

 

 

 

 

SHARE

3 KOMENTARI