Početna Sadržaj Osvetljenja Ekstaza Imperije: Koliko je blizu propast Amerike?

Ekstaza Imperije: Koliko je blizu propast Amerike?

928
0
SHARE

Piše: Pol Kreg Roberts   

Bez revolucije, Amerikanci su prošlost

Sjedinjene Države imaju sve manje vremena da stave pod kontrolu budžet i trgovinski deficit. Uprkos hitnosti te situacije, 2010. godina je izgubljena u prodavanju magle oko nepostojećeg oporavka privrede. Pre samo neku nedelju, drugog avgusta, ministar finansija Timoti F. Gajtner naslovio je svoj tekst u Njujork Tajmsu: „Dobrodošli u oporavak.“

DŽon Vilijams (shadowstats.com) je više puta objasnio da je privid oporavka stvoren dupliranim brojanjem zaposlenih i potcenjivanjem inflacije. Upozorenja Vilijamsa, DŽeralda Selentea i moja prošla su nezapaženo, ali naša upozorenja nedavno su izazvala reakciju profesora Univerziteta u Bostonu Lorensa Kotlikofa i Dejvida Stokmana, koji optužuju Republikansku partiju da se pretvaraju u velike trošadžije nalik Demokratama.

Ohrabrujuće je videti da postoji tračak spoznaje da ovoga puta Vašington neće moći da izvuče privredu iz recesije prostim trošenjem. Deficiti su već preveliki da bi dolar mogao da opstane kao rezervna valuta, i deficitarno finansiranje ne može vratiti Amerikance na radna mesta koja su u međuvremenu premeštena u offshore zone.

Međutim, rešenja koja nude oni koji počinju da priznaju postojanje problema su sve samo ne ohrabrujuća. Kotlikof smatra da rešenje leži u oštrom kresanju izdvajanja za socijalno osiguranje i zdravstvo, ili u velikom povećanju poreza, ili u hiperinflaciji kojom bi se obezvredila masivna dugovanja.

Možda ekonomistima nedostaje mašte, ili pak ne žele da se liše Vol Stritovih i korporativnih subvencija, ali socijalno i zdravstveno osiguranje su nedostatni čak i na sadašnjem nivou, pogotovo s obzirom na eroziju privatnih penzija usled pucanja tri balona: dot-com, tržišta derivata i nekretnina. Rezanje budžeta socijalnog i zdravstvenog osiguranja, za koje su ljudi uplaćivali 15% od zarade celog života, imalo bi za posledicu masovno gladovanje i umiranje od izlečivih bolesti.

Povećanje poreza ima još manje smisla. Zna se da većina domaćinstava ne mogu da prežive sa prihodima samo jednog zaposlenog. Muž i žena su najčešće oboje zaposleni, a često jedan od partnera ima dva posla da bi nekako sastavili kraj s krajem. Povećanje poreza učiniće da će još teže da sastavljaju kraj s krajem – otuda će uslediti porast aktiviranih hipoteka na kuće, porast zahteva za bonove za hranu, porast beskućništva. Kakav to ekonomista ili humanista može misliti da je ovo rešenje?

Ah, ali mi ćemo oporezovati bogataše. Uobičajeni idiotizam. Bogati imaju dovoljno novca. Oni će prosto prestati da zarađuju.

Budimo realni, evo šta će vlada najverovatnije učiniti. Kada vašingtonski idioti shvate da je dolar u opasnosti i da više ne mogu da finansiraju svoje ratove zaduživanjem u inostranstvu, Vlada će ili uvesti porez na privatne penzije na osnovu toga što te penzije imaju akumulirane dugove u uslovima odloženog plaćanja poreza, ili će vlada zahtevati od menadžera penzijskog fonda da našim penzijama pokriju dugove Trezora. Ovo će kupiti vladi nešto više vremena dok se računi penzijskog fonda budu punili bezvrednim papirima.

Poslednji budžetski deficit Bušove administracije (2008. godine) je bio u opsegu od 400-500 milijardi dolara, približno veličini kineskog, japanskog i OPEK-a trgovinskog suficita sa SAD. Tradicionalno, ove trgovinske suficite su SAD reciklirale i njima finansirale savezni budžetski deficit. U 2009. i 2010. deficit SAD skočio je na 1400 milijardi dolara, dakle, povećanje od 1000 milijardi dolara u roku od godinu dana. Nema dovoljnog suficita trgovinskog bilansa da bi se finansirao ovako veliki deficit. Otkud taj novac?

Odgovor: od brojnih pojedinaca koji beže sa tržišta deonica u „bezbedne“ državne obveznice (obveznice Trezora) i od fondova za spasavanje ugroženih ’bankstera’[1], ne toliko novac TARP programa, koliko konverzije koje vrše Federalne rezerve trošeći rezerve banke na sumnjive finansijske papire, kao što su sabprajm derivati. Banke koriste svoje viškove rezervi za kupovinu državnih dugova.

Ovi finansijski manevri su trikovi za jednokratnu upotrebu. Kad ljudi budu napustili deonice, taj preusmereni priliv novca u Trezor biće okončan. Protivljenje javnosti spašavanju bankstera verovatno će onemogućiti nastavak ove igre. Dakle, otkud novac za sledeći put?

Trezor je uspeo da rastereti dobar deo duga zahvaljujući „grčkoj krizi“, koju su njujorški banksteri i hedž fondovi multiplikovali u „krizu evra“. Finansijske novine poslužile su kao finansijsko oruđe Trezora SAD tako što su stvorile paniku oko evropskog duga i stabilnosti evropske valute. Centralne banke i pojedinci koji su svojevremeno pobegli iz dolara u evre, sada su se panično oslobađali svojih evara i jurnuli su u dolare kupovinom obveznica istog tog Trezora.

Ova migracija od evra ka dolarima oslabila je alternativu za dolar kao rezervnu valutu, zaustavilo pad dolara, i omogućilo finansiranje ogromnog američkog budžetskog deficita na još neko vreme.

Možda će ova igra biti reprizirana sa španskim ili irskim dugom, ili bilo kojoj drugom zlosrećnom zemljom obuhvaćenom tim nepromišljenim širenjem Evropske unije.

Ali kada više ne preostane nijedna zemlja koja može biti destabilizovana od strane Vol Stritovih investicionih bankstera i hedž fondova, kako će se onda finansirati budžetski deficit SAD?

Jedini preostali finansijer ostaju Federalne rezerve. Kada se obveznice Trezora iznete na aukciju ne budu prodale, Federalne rezerve će morati da ih kupe. Federalne rezerve kupovinom obveznica kreiraju potražnju za novim depozitima, ili za čekovnim računom Trezora. Kako Trezor bude trošio sredstva dobijena prodajom novog duga, novčana masa SAD povećavaće se za iznos koji Federalne rezerve troše za kupovinu obveznica Trezora.

Da li se ponuda roba i usluga povećava u istom iznosu? Uvoz će rasti pošto su američka radna mesta i poslovi izmešteni u ofšor zone i dati strancima, stoga će se pogoršati spoljno-trgovinski deficit. Kada Federalne rezerve kupe obveznice novog duga Trezora, količina novca u opticaju će porasti iznad ponude u zemlji proizvedenih roba i usluga. Cene će verovatno početi da rastu.

Koliko će rasti? Što je više novca kreiranog s ciljem da vlada plati svoje račune, to je verovatnije da će rezultat biti hiperinflacija.

Ekonomija se nije oporavila. Do kraja ove godine će biti očigledno da je kolaps ekonomije značajno veći od 1,4 biliona (hiljada milijardi) dolara budžetskog deficita. Hoće li biti 2 biliona dolara? Više?

Bez obzira na veličinu deficita, ostatak sveta će uvideti da se dolar štampa u takvim količinama da ne može da služi kao rezervna valuta. U tom trenutku uslediće damping trgovina na veliko dolarima zbog pokušaja stranih centralnih banaka da se oslobode bezvredne valute.

Kolaps dolara će povećati cene uvoza i uvoznih roba od kojih su Amerikanci zavisni. Kupci će posmatrajući nove cene u Volmartu pomisliti da su greškom ušli u Neiman Marcus.

Domaće cene će takođe eksplodirati kada rastuća novčana masa podstakne potražnju za robama i uslugama koje i dalje prozvode Amerikanci u Americi.

Dolar kao rezervna valuta ne može da preživi ovaj požar. Kada dolar ode SAD neće moći da finansiraju svoj spoljno-trgovinski deficit. Dakle, uvoz će naglo opasti, na taj način pridonoseći domaćoj inflaciji i, pošto su SAD energetski uvozno zavisne, uslediće poremećaji u transportu koji će dovesti do prekida rada i zastoja u isporukama prehrambenih namirnica prodavnicama.

Panika će biti na dnevnom redu.

Da li će farme biti orobljene? Hoće li oni koji ostanu zarobljeni u gradovima pribeći nemirima i pljački?

Da li je ovo ta budućnost koju su „naša“ vlada i „naše patriotske“ korporacije kreirale za nas?

Da citiram Lenjina: „Šta da se radi?“

Evo šta se može učiniti. Ratovi, od kojih nema koristi niko osim vojno-bezbednosnog kompleksa i izraelske teritorijalne ekspanzije, mogu se odmah okončati. Time bi se smanjio budžetski deficit SAD za stotine milijardi dolara godišnje. Više stotina milijardi dolara mogle bi se uštedeti smanjenjem preostalog vojnog budžeta, koji u svojoj sadašnjoj veličini prevazilazi budžete svih ozbiljnih vojnih sila na planeti uzetih zajedno.

Američki vojni izdaci odražavaju neostvarljiv i nedokučiv sumanuti neokonzervativni cilj – Amerika kao imperija i njena svetska hegemonija. Koja budala u Vašingtonu misli da će Kina finansirati američku hegemoniju nad Kinom?

Jedini način da SAD ponovo imaju privredu je vraćanje radnih mesta izmeštenih u inostranstvo. Gubitak ovih poslova osiromašio je Amerikance, i doveo do preuveličanih dobitaka za Vol Strit, akcionare i korporativne rukovodioce. Ovi poslovi mogu biti vraćeni nazad gde pripadaju oporezivanjem korporacija prema tome gde je dodata vrednost na njihov proizvod. Ako je vrednost dodata na njihovu robu i usluge u Kini, korporacije bi imale visoku poresku stopu. Ako je vrednost dodata na njihovu robu i usluge u SAD, korporacija bi imale nisku stopu poreza.

Ova promena u korporativnom oporezivanju bi ograničila benefite od jeftine strane radne snage koja je usisala poslove iz Amerike, i ponovo bi izgradila lestve vertikalne pokretljivosti stanovništva koje su od Amerike i napravile društvo mogućnosti.

Ako ratovi ne budu odmah zaustavljeni i izmešteni poslovi ne budu vraćeni u Ameriku, SAD će završiti u istorijskoj kanti za smeće.

Očigledno je da će korporacije i Vol Strit koristiti finansijsku moć i donacije za izborne kampanje da blokiraju bilo koji zakon kojim bi se smanjile kratkoročne zarade i bonusi time što bi se izmešteni poslovi vratili nazad Amerikancima. Amerikanci nemaju većih neprijatelja od Vol Strita i korporacija, te njihovih političkih prostitutki u Kongresu i Beloj kući.

Neokonzervativci u savezu sa Izraelom, koji kontrolišu obe stranke i većinu medija, su u krizi, navučeni na ekstazu[2] Imperije.

Sjedinjene Države i dobrobit 300 miliona ljudi koji žive u njima ne mogu se povratiti na noge, ukoliko neokonzervativci, Vol Strit, korporacije, i njihovi pokorni robovi u Kongresu i Beloj kući ne budu poraženi.

Bez revolucije, Amerikanci su prošlost.

četvrtak, 19. avgust 2010. 
(Global Research, 16.8.2010)
(Prevod: Vasilije Mišković)

SHARE