Početna Tekstovi EKSPERTI

EKSPERTI

4702
0
SHARE

EKSPERTI

 

U stara vremena, čini mi se kao da je bilo u prastaro doba, pre masovne pojave konfekciranih neoliberalnih eksperata, imali smo u našem društvu različite vrste stručnjaka. To su bili ljudi od velikog znanja, bogatog iskustva, značajnog ugleda, poverenja i priznate moralne vertikale.

U to davno vreme naše nevinosti i naivnosti je bilo jako teško da se postane stručnjak, jer se moralo mnogo godina u praksi da radi i dokazuje, da se stvaraju dela i nove vrednosti, da se ostvare društveno priznati rezultati da bi za nekoga javnost rekla da je stvarno stručnjak. Odnosno, da može i on za sebe da kaže da je stručnjak.

Stručnjak je bio čovek zanata i umetničkog nadahnuća,inteligentan, vrcav, neobičan i nepredvidiv u rešenjima, koji je profesionalno radio svoj posao i tom svom poslu davao neki uzvišeni društveni smisao. Nije bilo važno da li je stručnjak bio pekar, kuvar, stolar, učitelj, lekar, novinar, bankar, pilot ili profesor, svi oni su prvo morali, bez obzira na školsku spremu i lična znanja, da prođu zanat kod starih majstora struke, koji su im u praksi prenosili svoja znanja, iskustva i veštine.Niste mogli da postanete stručnjak, ako prvo niste bili šegrt kod dobrog majstora i od njega učili i krali znanja.

Svaki dobar stručnjak je krao znanje, jer je želeo da što pre savlada zanat struke. Morali ste da budete, upotrebiću dalmatinsku kovanicu moga đeda, prvo mali od kužine, koji je za majstora završavao sve sporedne, manje važne i prljave poslove, samo da majstor ne bi gubio dragoceno vreme. Majstor je bio neprikosnoveni autoritet, koji je greške nesavesnog ili nepažljivog šegrta, koji se još nije prilagodio zahtevu struke, odmah surovo kažnjavao. Pričao mi je moj pokojni otac Nikola, došavši kao četrnaestogodišnji dečkić iz dalmatinske sirotinje na zanat, učio je kod starog majstora na Autokomandi 1946. godine da radi na strugu, da se za trenutak nešto zamislio i da nije čuo šta mu je stari majstor rekao, tražio mu je da doda klešta, pa je dobio takvu šamarčinu, prišio mu je jednu uz uši, da mu je levo uvo danima zvonilo i opominjalo ga da mora da prati svaki pokret svog učitelja dok radi. Niko nije osuđivao majstora za to zanatsko prevaspitavanje mladog šegrta, jer je majstor taj šamar odmah zaboravljao, dok je šegrt naučio lekciju za čitav život.

Navodim još jedan interesantan primer iz prakse šegrtovanja. Stari i ugledni beogradski hirurg, profesor univerziteta i francuski stipendista, pripremao je svoga sina za naslednika u poslu i odlučio je da ga pošalje kod svog pariskog drugara, čuvenog francuskog hirurga, sa kojim je studirao i koji je bio nadaleko priznat i cenjen evropski stručnjak.

Mladi doktor, šegrt-hirurg, došao je u grad svetlosti i potpuno se predao noćnim provodima, gde je na bogatim žurkama zabavljao društvo svojim odličnim pevanjem i sviranjem gitare. Ujutru je jedva ustao i otišao na Univerzitetsku kliniku, ušao u salu i počeo da asistira očevom prijatelju. Treće jutro, neispavan i sa podočnjacima, osetio je u operacionoj sali da mu se vrti u glavi i da mu se kapci sklapaju. Skalpelom po glavi ga je udari stari profesor i reče mu : „…Magarče, nemoj da mi padneš na pacijenta! Idi odmah u kabinet!“ Kada se profesor pojavio na vratima kabineta, očinski mu reče: „…Sine, hirurgija i noćno tamburanje ne mogu zajedno. Moraš da se opredeliš! Hirurg mora da bude u krevetu najkasnije do 22,30!“ Mladi doktor je voleo i medicinu i noćne provode. Pronašao je kompromisno rešenje. Postao je – patolog. Ugledan i stručan. Profesor univerziteta.

Svako od nas, stručnjaka, zna da se stručnjak ne postaje preko noći i da mora mnogo toga da se odričemo da bismo stekli društveno priznanje stručnjaka. Posle završenog fakulteta želeo sam da postanem stručnjak u svom poslu ekonomiste. Igrom životne sudbine, dobio sam na konkursu posao u Jugobanci Osnovnoj banci Beograd, u novootvorenom Odeljenju za tržište novca, hartije od vrednosti, odnose sa poslovnim bankama i Narodnom bankom.

Pripravnici sa fakultetom su tada morali, na nivou čitavog bankarskog sistema Jugoslavije, da polažu šest pripravničkih ispita, neka vrsta bankarske licence, da tri meseca provedu u svim odeljenjima i službama banke, kako bi se upoznali sa načinom funkcionisanja banke. Grabio sam i gutao posao. Već prvog radnog dana sam ostao do kasno uveče, jer sam dobrovoljno prihvatio da vršim obračun ICD-a- izvoznih carinskih deklaracija, koje su izvoznici dostavljali svojoj banci i banka, na osnovu svih skupljenih ICD-a, povlačila novac iz primarne emisije Narodne banke za podršku izvoznoj privredi. Bilo je to vreme kada Narodna banka nije bila menjačnica i kada je vodila samostalnu kreditno-monetranu politiku.

Posle sam učio sve bankarski poslovi. Prošao sam sve bankarske poslove od šaltera, gde sam iza službenica na šalteru pratio tok dokumentacije do knjigovodstva, deviznog režima, službe garancija, pravne službe, kreditnog sektora, službe sredstava i naučio sam kako funkcioniše banka. To mi je kasnije pomoglo kada sam postao predsednik privatne banke. Više od pet godina i pet meseci , koliko sam radio u državnoj banci, nisam išao na odmor ili bolovanja, pošto je moj posao, koga sam razvio sam, bio direktno vezan za trgovanje novcem na finansijskom tržištu.

U socijalističkoj privredi osamdesetih godina prošlog veka je finansijsko tržište tek počelo da se budi. U takvoj socijalističkoj privredi obrtao sam dnevno više novca za Banku, nego što danas Beogradska berza obrne za godinu dana u bankrotiranom neoliberalnom, banditskom kapitalizmu. Radio sam za platu. Koja je bila malo veća od plate šefa obezbeđenja Banke. Provizije u poslu nisu postojale. Radio sam jer sam pekao zanat.Radio sam i neprestano učio, jer sam hteo da budem stručnjak. Radio sam jer sam vaspitan da radim. Nije me interesovalo ko je bio vlasnik banke. Radio sam kao da je banka bila moje vlasništvo. Radio sam i gradio poslovnu karijeru.

Ovo pišem za sve mlade ljude, koji mi pišu, prate moj rad i traže savete, da im pokažem kako se radom, zalaganjem, učenjem, odricanjem i upornošću može jedino postati stručnjak, jer je tada, gospodo drugovi, socijalistička privreda radila, stvarala, zapošljavala i izvozila. Imali smo velike industrijske gigante, koji su zapošljavali stotine hiljada radnika, velike poljoprivredne kombinate, velike građevinske kompanije koje su dobijale poslove svuda u svetu i velike spoljno-trgovinske kompanije, koje su trgovale između kontinenata i drugih država. Sve smo to imali.

Danas toga više nema.Sve su uništili – eksperi. Koji su se pojavili posle Petooktobarske kontrarevolucije i koji su plaćene ekonomske ubice, čiji je zadatak bio da rasprodaju i unište privredu Srbije i da nas zaduže više nego što je nekadašnja cela Jugoslavija bila zadužena. Izračunao sam, na osnovu zvaničnih podataka, da je iz Srbije u razdoblju 2001-2016 otišlo : spoljnotrgovinskim deficitom -83,3 milijarde evra, izvlačenjem kapitala preko banaka -28,5 milijardi evra, privatizacijom je opljačkano 25 milijardi evra i kroz sivu ekonomiju je otišlo, ako je minimalna siva ekonomija 30% BDP-a, čitavih 58,4 milijarde evra, što je ukupno za posmatrani period – 192,2 milijardi evra! To su opljačkali politički ološ, svih boja i ideologija, tajkuni, krupni kriminalci i eksperti.

Eksperti su bili glavni izvođači radova. To je ona sorta mrsomuda, neznalica, foliranata, mekušaca, lenjivaca i neoliberalnih talibana i fundamentalista, koji nikada nisu radili u privredi, koji nikada nisu zaradili svoju platu na tržištu, koji nikada nisu zaposlili i isplatili nijednog radnika, koji ne znaju da proknjiže izvezenu robu, koji ne znaju tok dokumentacije, koji ne znaju da pročitaju bilanse stanja i uspeha, koji nisu ugovorili posao između stranih kompanija, koji nikada nisu ugovorili bilo kakav posao na tržištu i nisu potpisali kompanijski međunarodni ugovor, koji prave lažne biznis planove, koji nameštaju društvena preduzeća za privatizaciju tajkunima, jer procenjuju hektar plodne zemlje u Vojvodini 200 evra i kvadratni metar poslovnog prostora u Knez Mihajlovoj 400 evra, koji su se lično obogatili, jer su učestvovali u najvećoj istorijskoj pljački države i naroda. Ekperti su praznoglavci koji dolaze sa državnih fakulteta, masturbiraju o propalim Fridmanovim monetranim budalaštinama, veličaju šok-terapiju i operaciju bez anastezije, dive se Vol Strit gangsterima,rasprodaju ono što nisu stvarali i što ne poseduju,veličaju brzu privatizaciju, dok su svi na državnim jaslama, a tek posle organizovane pljačke, otvaraju svoje privatne fakultete i konsultanske kompanije, koje, naravno, rade za državu, dive se tajkunima i nalaze se na njihovim platnim spiskovima, preziru radničku klasu, penzionere i sve neuspešne, gubitnike tranzicije, koji nisu znali da se snađu u razbojničkoj tranziciji, kada je otpočela velika pljačka pod okriljem Labusovih kriznih štabova i uz Vlahovićevu parolu – početak za imetak!

Hoće li neka narodna vlast uhapsiti te prevarante ekserte i optužiti ih da su osmislili i da su učestvovali u organizovanoj pljački države i građana? Hoće li neka narodna vlast da svima njima , koji su bili u politici i radili sa političarima, konfiskovati imovinu od 1990-2017? Uništili su Srbiju i naša pokolenja. Izračunao sam da sa rastom industrijske proizvodnje od 6,5% možemo da vratimo u 1989.godinu tek 2150 godine.Ko će to da dočeka? Prošle godine je više umrlo nego što se rodilo 38.021 i najmanje 20.000 ljudi beži iz Srbije, tražeći posao po svetu.

Tom negativnom dinamikom za 88 godina neće biti više Srba, što je hiljadugodišnji san naših neprijatelja.Prof.dr Ljubomir Mađar to ništa ne vidi. On ovih dana hvali i ovu izdajničku vlast i priča kako postiže velike privredne rezultate.Veliki privredni rezultat je stopa privrednog razvoja 2012-2017 od – 0,62% godišnje. Prošle godine sam napisao polemički tekst o profesoru dr Madžaru, tekst vrlo oštar i otvoren, jer dvadesetpet godina slušam i gledam profesora, slušam i ćutim, povlačim se, neću da ga povredim, dok mi nije prekipeleo i dok nisam napisao da je on glavni krivac za uvođenje neoliberalizma u našu ekonomsku praksu, da je on direktno odgovoran za formiranje šifrovane organizacije G17, plaćenih ekonomskih ubica za uništavanje ekonomije Srbije, koju su predvodili dva estradna ekonomska desperadosa i probisveta Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, kojima je legitimitet dao svojom univerzitetskim autoritetom upravo profesor Madžar.

Posle svega što nam se dogodilo, posle kraha neoliberalnog kapitalizma i zapadne civilizacije, ostrašćeni profesor Madžar nastavlja da se bruka i ponižava, nastavlja da se blamira i da lupeta gluposti, nastavlja da širi laži o uspesima izdajničkog režima i da mu pokorno služi, ističući: „…da su sve ključne komponente savremene civilizacije nastale na Zapadu i da se odatle tegobno šire ostatkom sveta“. Laž!

Profesor je tri veka krvavog i otimačkog uzdizanja Zapada, kolonijalne pljačke, imperijalna osvajanja, genocid nad nižim rasama i narodima, koncentracioni logori, inkvizicija, giljotina, krvave izrežirane revolucije, lobotomiranja i opšta pojava debilizma potrošačke civilizacije, stavio iznad hiljadugodišnje istorije Balkana, Podunavlja, Srba i kulture, pismenosti i civilizacije Istoka, sve je to podredio svom služenju i propagiranju korporativnog fašizma, koji je danas čovečanstvo pretvorio u dužničko roblje.

Zašto profesor Madžar ne progovori o biblijskoj bedi koja se širi opljačkanom Srbijom? Zašto okreću glave i ćute nad uništenim i razorenim industrijskim gigantima? Zašto ne govorite o bekstvu siromašnih građana iz totalitarne bede i poniženja izdajničkog režima poludelog Vučića?

Čega se više plašite, moj žalosni profesore? Neće vam niko uzeti penziju! Ne morate toliko da se dodvoravate svim vlastima. To sam vam rekao i kada su na vlasti bili Ante Marković, Dobrica Ćosić i Zoran Đinđić. Vi ste bili profesor univerziteta. Državnog univerziteta. Ako sve treba privatizovati, zašto niste niste izašli na tržište da nam pokažete svoja ekspertska znanja? Mogli ste da proverite koliko vrede te propale i bajate neoliberalne dogme. Mogli ste da dokažete svoju ekspertsku pamet, radeći na tržištu. Eksperti nisu sposobni da zarađuju na tržištu. Eksperti su foliranti i paraziti. Umuknite!

podeli ovaj članak:
SHARE