JOVAN B. DUŠANIĆ: BOŽIDAR ĐELIĆ, PEDIGRE EKONOMSKOG UBICE
Vreme je pokazalo da su najbolje rezultate postigle upravo zemlje koje su se odrekle usluga tima Džefrija Saksa i njegovih saradnika
Većina savetnika koji su u tranzicione zemlje dolazili iz inostranstva napravili su „blistave“ lične karijere, a za njima je u zemljama u kojima su gostovali ostajao haos u privredi i dodatno osiromašen narod. Zbog toga se za njih u inostranoj literaturi koriste nazivi kao „guest stars“ („gostujuće zvezde“ – aluzija na artiste koji privremeno ostavljaju svoju trupu da bi na drugom mestu gostovali i dobro zaradili), ili „carpetbaggers“ („koferaši“ – aluzija na činovnike – avanturiste koji su posle američkog građanskog rata masovno sa Severa odlazili na Jug sa jednim koferom, a vraćali se sa ogromnim bogatstvom), ili „economic hit man“ („ekonomske ubice“ – aluzija na ekonomske „eksperte“ koji su spremni da za dobru platu, bez bilo kakvih moralnih dilema, obave svaki posao za poslodavce).
Interesantno je da su isti inostrani ekonomski savetnici iz vlade Ante Markovića (Džefri Saks sa svojim saradnicima) svoje usluge nudili mnogim postsocijalističkim privredama u tranziciji. U nekim zemljama će se njihovih usluga odreći, a u nekim će one biti prihvaćene. Vreme je pokazalo da su najbolje rezultate postigle upravo zemlje (na primer, Slovenija) koje su se odrekle njihovih usluga. U zemljama gde su oni bili savetnici (na primer, Poljska i Rusija) postignuti su katastrofalni rezultati i do oporavka privreda tih zemalja došlo je tek kada im se zahvalilo na „pomoći“.
Na opasku novinara (Politika, 14. 10. 2002) da su slovenački ekonomisti „oterali“ Džefri Saksa (svojevremenu megazvezdu tranzicije) iz Slovenije prof. dr Janez Prašnikar odgovara: „Nismo ga baš oterali. On je uvek rado viđen gost. Ali slovenački ekonomisti su jasno rekli da imaju svoje stanovište, koje je drugačije od njegovog. On je došao u Sloveniju kao što je išao i u razna druga područja. Održao je govor u slovenačkom parlamentu, a mi smo posle otvoreno u javnosti rekli da nije dobar takav tranzicioni put. Javnost je prihvatila naš stav. Saks je imao stav koji je mogao da sprovodi u Mongoliji, ali ne i u Sloveniji.“
U Srbiji nije prisutan Džefri Saks, ali tu je (posle SFR Jugoslavije, Poljske, Rusije, Rumunije) njegov učenik Božidar Đelić, koji će posle „srpske oktobarske revolucije“ od 2000. godine, zajedno sa „ekspertima“ G 17 plus (Miroslav Labus, Mlađan Dinkić, Radovan Jelašić…), biti glavni promoter ekonomskih reformi baziranih na Vašingtonskom dogovoru. Božidar Đelić ovako opisuje početak saradnje sa Džefri Saksom (videti: B. Đelić, Bolji život treba malo pričekati, Profil, br. 37/02): „Na Harvardu sam odlazio i na časove Džefri Saksa (…) (koji) je uporedo postao savetnik i poljske (Mazjovecki) i jugoslovenske (Ante Marković) vlade. Na jednom od časova on me je tada pitao: ‘Ti si na -ić. Da nisi slučajno iz istočne Evrope? Ako znaš ekonomiju – ‘ajmo zajedno!’ Bukvalno već dva dana posle toga smo leteli za Varšavu (…) i neprestano sam boravio u Varšavi ili Beogradu.“ U nastavku Božidar Đelić kaže: „Mene naši ljudi uvek ‘dobronamerno’ pitaju: ‘A ko je to platio?…’ Dok sam bio u Rusiji, moje troškove snosile su Fordova fondacija, jedna finska fondacija „Vajder“, i na kraju – Harvard, pošto sam bio zaposlen kao savetnik Harvardovog Instituta za međunarodni razvoj.“
A o Harvardovom Institutu za međunarodni razvoj (Harvard Institute for Internacional Development – HIID) i radu njegovih savetnika u Rusiji podrobno piše Dženin Vedl sa Instituta za Evropske, Ruske i Evroazijske studije Univerziteta Džorž Vašington. Naslov i podnaslov njenog rada („Momci sa Harvarda sređuju Rusiju. Kako su najbolji i najbrilijantniji američki ‘eksperti’ pomogli da se uništi ruska privreda“) rečito govori sam za sebe. (Videti: Janine R. Wedel, The Harvard Boys Do Russia. How the best and brightest American „experts“ helped destroy the Russian economy, The Nation, Vol.266, No.20, June 1, 1998)
