1.
Osnovno programsko određenje programa je Ekonomsko –politički program rađen još u vreme kampanje za parlamentarne izbore u okviru Pokreta Snaga Srbije. Taj program samo treba inovirati i odrediti osnovne prioritete u programskom određenju Ekonomskog pokreta Srbije. To su pre svega pitanja vezana za socijalni i ekonomski položaj gubitnika tranzicije, primenjenog koncepta privatizacije, neoliberalne ekonomske politike, revizije privatizacije i prezentaciju modela privatizacije koji će sprečiti uništavanje privrede i njenu dalju rasprodaju, ispitivanje porekla imovine i tajkunski uticaj na privredu i društvo. Najvažnije je da Program predstavlja jasnu artikulaciju narodnog nezadovoljstva ali i da daje predlog konkkretnih ekonomskih i socijalnih mera.
Ovakvo programsko opredeljenjae Ekonomskog pokreta može omogućiti njegovo političko profilisanje kao netipičnog društvenog i političkog pokreta izbegavajući formiranje stranke a samim tim otvoriti prostor za drugačije društveno i političko delovanje. Ne treba zaboraviti da pokret mora da ima i svoje programsko opredeljenje i određenje prema najaktuelnijim političkim pitanjima u savremenoj Srbiji-Status Kosova, Evropske integracije,regionalni razvoj države, Položaj Vojvodine, Uloga Skupštine kao zakonodavnog organa i odnos prema izvršnoj vlasti, Problem korupcije i uticaja krupnog kapitala na vođenje politike, Pitanje socijalne pravde i borba protiv siromaštva, Obespravljenost našeg radništva i ostalih radnih ljudi svedenih na najamne radnike bez ikakvih prava. Ovakva programska opredeljenja mogu jasno činiti razlikovanje u odnosu na postojeću političku scenu jer pokret prevashodno postavlja pitanje koja su vezana za ekonomski i socijalni položaj naših građana i insistira na ostvarivanju principa socijalne pravde u društvu koje hrli u divlji kapitalizam.
Neophodno je da postoji objedinjavajući programski i organizacioni identitet Ekonomskog Pokreta Srbije jer on nije nova stranka ali nije ni neobavezni savez i koalicija različitih organizacija. On se zasniva na poštovanju autonomije i samostalnosti organizacija koje ulaze u njegov sastav ali ne može delovati ako ne postoji precizno statutarno određen minimum organizacionog i programskog jedinstva i saglasnosti.
Način odlučivanja u Pokretu ne može biti baziran na konsenzusu, već se mora obezbediti većinsko odlučivanje koje će poštovati temeljne principe demokratske procedure.
2.
Iz određenja da se radi o društvenom i političkom pokretu sledi i njegovo organizaciono i statutarno ustrojstvo.
Pre svega od postojećih organizacija koje imaju nameru i želju da učestvuju u radu Pokreta treba konstituisati Inicijativni Odbor koji će voditi poslove oko konstituisanja i organizacionog utemeljenja pokreta. Zato je nužno postojeći statut izneti na prvu sednicu Inicijativnog odbora i otvoriti o njemu ozbiljnu raspravu. Najvažniije je kao u Pokretu obezbediti samostalnost i autonomnost organizacije koje žele da mu se pridruže a da se ostvari neophodan programski i organizacioni zajednički imenitelj i sadržaj. Pokret ne može da ima hijerarhijsku stranačku strukturu ali mora imati statutarno definisanu meru organizacionog jedinstva kako bi se obezbedilo usaglašeno delovanje pokreta i njegov jasan programski i organizacioni identitet. Shodno tome Pokret mora imati jedinstveno ustrojstvo i ostvarenu saglasnost oko najvažnijih programskih i organizacionig pitanja i principa.
Najbolja organizaciona forma u početnoj fazi formiranja pokreta može predstavljati povereništvo, a tamo gde se dalje odmaklo u organizaciji mogu se formirati i opštinske organizacije, i sve one moraju u ovoj fazi organizovanja biti predstavljene u Inicijativnom Odboru Pokreta. Najavažnije je da se održi karakter društvenog pokreta ali i da se usvoje osnovni organizacioni principi kako bi se ostvarila koordinacija i usaglažavanje u vođenju konkretnih društvenih i političkih akcija.
Treba razmotriti i uvođenje instituta članstva u pokretu, jer se tako postiže jasno određenje u odnosu na ostale aktere na našoj političkoj sceni. Članstvo u pokretu mu pored programskog utemeljenja i prioriteta daje jasno organizaciono određenje i institucionalno određenje.
3.
Inicijativni odbor za formiranje Pokreta mora na prvoj narednoj sednici da donese političku odluku o izlasku na predestojeće Lokalne izbore.
Inicijativni Odbor shodno ovakvoj odluci mora konstituisati Izborni Štab koji će koordinirati sve aktivnosti lokalnih izbornih štabova.
Svaki lokalni odbor koji donese odluku o izlasku na lokalne izbore mora izraditi svoj lokalni program za sredinu u kojoj deluje .Takođe mora što pre sastaviti odborničku listu za izbore. Ova odbornička lista može predstavljati osnov za organizovanje izbornog štaba u svakoj lokalnoj sredini u kojoj se izlazi na izbore. Takođe izborni štabovi moraju da se upoznaju sa izbornim zakonodavstvom i obavezama koji iz njega proističu. Izborni štabovi će morati da predlažu određeni broj kontrolora, posmatrača i članova biračkih odbora, i to je ozbiljna obaveza i mora se njenoj realizaciji pristupiti što pre. Olakšavajuća je okolnost što se učešće u radu izbornih odbora plaća i to može biti stimulans ljudima da učestvuju u radu ovih odbora.Izborni štabovi moraju da steknu uvid u biračke spiskove i da dobro analiziraju biračko telo kako bi se mogli usredsrediti da kampanju vode tamo gde procenjuju da bi mogli imati određeni broj glasova a ne gubiti vreme na sredine u kojima se ne može ostvariri izborni uspeh.
Takođe Inicijativni odbor treba da proceni u koliko lokalnih sredina moža da izađe na lokalne izbor i da prema toj proceni pravi svoju dalju strategiju.
5.
Inicijativni Odbor i Izborni Štab treba da sačini koncepciju finansiranja izbornih aktivnosti.
4.
Ekonomski Pokret Srbije mora u što kraćem roku da oformi svoj sajt i baze podataka za različite sgmente pokreta. Sajt bi imao ulogu neke vrste izbornog i programskog portala. U okviru Izbornog Štaba treba razraditi marketinšku koncepciju za delovanje Pokreta i učešće na izborima.
