Branko Dragaš – intervju
Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Niškom regionu i državi uopšte?
Ekonomska situacija je katastrofalna samo što se kroz šminkanje svih mogućih podataka od strane Vlade pokazuje kao krajnje uspešna. To je potpuno pogrešan koncept tranzicije koji dovodi do velike nezaposlenosti, nema pokretanja proizvodnje , dolazi do bogaćenja novobogataša …
Na delu je jedan neoliberalni koncept koji je zasniva na tome da oni koji su bogati budu još bogatiji a oni koji su siromašni budu još siromašniji. Srbija je zadužena 17.2 milijardi dolara i dug i dalje raste, podaci se falsifikuju i pokazuju lažni statistički pokazatelji kako bi se video uspeh. Prodaju se državne i društvene firme po bagatelnim cenama i na taj način veliki broj ljudi ostaje bez posla. Inflacija se pokazuje u nekim granicama od 10-12% a ona je po našim merilima preko 30 %, raste socijalna napetost u zemlji dok ovi koje smo doveli na vlast petog oktobra se ponašaju isto kao i predstavnici bivšeg režima, znači u Srbiji je sve isto samo njega nema.
Da li je moguće da strane investicije „podignu privredu na noge“?
To je jedan veliki spor. Ja sam imao firme i istočnoevropskim zemljama, EU , Americi i Kanadi. I na poslednjem savetovanju u Americi gde su bili finansijeri i predstavnici MMF-a koji je održan pre tri nedelje računica pokazuje da strane investicije ne donose povećanje privrednog razvoja. To je takodje zaključak Slovenačkog profesora i jednog od najboljih ekonomista Jože Mencigera. Dakle strane investicije ne dovode do privrednog razvoja već dovode do „isisavanja“ kapitala iz lokalnih privreda i na taj način nema brzog privrednog razvoja. Brzi privredni razvoj je moguć kao što je imala Južna Koreja na ogromnoj štednji koja je pravljena, pa iz štednje finansiranje investicija. Na žalost, silikonski reformatori koji kreiraju ekonomsku politiku, vode je tako da smatraju da se putem donacija i putem dolaska stranih investicija Srbija može podići, odnosno strane investicije se smatraju kupovinom preduzeca po bagatelnoj ceni. To nisu strane investicije, to je kupovina. Strane investicije su „greenfild“ investicije, znači dodje stranac, počne od nule, uloži i zaposli ljude.
Vi ste osnivač Ujedinjenih manjinskih akcionara Srbije i „Ekonomskog pokreta“. Koji su ciljevi udruženja i koliko imate članova?
Udruženje manjinskih akcionara (UMAS) je osnovano juna 2004 god. Za sada smo obradili stopedesethiljada akcionara koje zastupamo, oko hiljadu preduzeća, uspeli smo u dvestasedamdeset preduzeća da raskinemo kupoprodajne ugovore, u stopedeset preduzeća da podignemo cene akcija na berzi. Cilj udruženja je zaštita interesa manjinskih akcionara, edukacija akcionara, njihovara priprema za trgovinu na berzi i postizanje što veće cene akcija na berzi zato što manjinski akcionari ne znaju šta su akcije. Država ništa nije uradila na njihovoj edukaciji i tako su ljudi za bagatelu prodavali akcije. Mi ih učimo da ne prodaju akcije nego da ih čuvaju i da iz akcija izvuču što je moguće veću zaradu. Radimo procene kapitala, pakete akcija, svu pripremu za trgovinu akcija na berzi, štitimo njihove interese i omogućavamo im da nakon privatizacije znaju koja je prava vrednost kompanije. Što se tiče „ekonomskog pokreta“- to je udruženje privrednika, intelektualaca i svih onih ljudi koji su nezadovoljni sadašnjom situacijom. Naša namera je da se pripremimo za izbore 2012 god. jer smatramo da će se Srbija i dalje urušavati da će mladi i dalje bežati iz zemje. Ne verujemo ni jednoj političkoj grupaciji, nas ne interesuje ko kojoj grupaciji pripada. Mi imamo ekonomski program, to je „program za spas Srbije“ koji datira od 1999. god. a sada smo ga doterali, i uredili za 2006. god. Nudimo gradjanima Srbije ekonomski program za pokretanje proizvodnje i ne interesuje nas političko opredeljenje naših članova.
Da li imate podatak da je konkretno u Niškom regionu izvršena privatizacija u kojoj su imali koristi i poslodavci i radnici?
I poslodavci i radnici? Zajedno? Ne, nemamo. Na žalost, takvih privatizacija nemamo. Imamo privatizaciju u „Nissal“-u u kome je prodato preduzeće za tristadvadesetpet hiljada evra a naša procena je šezdesetjedan milion evra. Ne poštuju se prava manjinskih akcionara i mi smatramo da treba uraditi reviziju privatizacije. Tražimo ispred stopedesethiljada akcionara da se izvrši kompletna revizija privatizacije u čitavoj Srbiji pa i u Nišu. Jer je smisao privatizacije da akcionari imaju svoje vredne akcije, da firma radi a ne ovako kao što većinski vlasnici isisavaju kapital na račun manjisnkih akcionara i to se radi u svim Niškim firmama. Mi ne znamo za uspešnu privatizaciju u Nišu. „Srbija-turist“ je raskinuta privatizacija, mlekara raskinuta privatizacija…..
To su sve članovi vašeg udruženja?
Da. Mi imamo preko pedeset firmi koje zastupamo u Nišu i nigde nije dobro izvršena privatizacija.
S obzirom na veliki broj članova i njihove interese koje zastupate zar ne mislite da se nedovoljno pojavljujete u medijima?
To je generalno problem sa mnom. Ja sam omražena ličnost još od devedesete godine. Više sam se u pojavljivao u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju nego u Beogradu gde sam rodjen. To pokazuje da se ideološka matrica ne menja. Mene je devedesetih zabranila Mirjana Marković kao ideologa kapitalizma, a onda kad smo ove doveli na vlast petog oktobra onda su me zabranili kao protivnika reformi, tako da kontinuitet i dalje traje i mislim da to pokazuje da Srbija nije u demokratskom svetu .Nije demokratija da se svake večeri na RTS-u pojavljuju ministri i vladini komentatori i konsultanti nego da se otvori prostor za one koji suprotno misle. I nema napretka društva bez sukoba mišljenja u koncepcijama.
Medjutim, silikonski reformatori imaju silikonske reforme i sve je jednostavno lažno postavljeno i pre ili kasnije Srbija će ući u socijalne nemire. Što pre to bolje što kasnije to gore po Srbiju jer će ovi sve da rasprodaju. Ponašanje vlasti je ponašanje narkomana koji ima ključ od apoteke i koji misli da povećavanjem doze može da reši svoj problem. Milion ljudi je nezaposleno u Srbiji sa velikom tendencijom rasta nezaposlenosti. Imamo istraživanje da samo 16% mladih želi da ostane da živi u Srbiji svi ostali žele da odu iz Srbije.
Da li je moguć „Argentinski scenario“ u Srbiji?
Moguć je. Pitanje je samo koji je prag izdržljivosti Srpskog čoveka. Prvi sam se 1987. godine sukobio sa Miloševićem i rekao da je taj režim potpuno pogrešio pravac kretanja , pogotovu od 1989g. kada je doslo do pada Berlinskog zida. Smatrao sam da Srbija ide pogrešnim tokovima, nažalost bio sam usamljen i od strane akademika i od ostalih univerzitetskih profesora. Posle petog oktobra rekao sam da takvim reformama ne može da se pokrene Srpska privreda i to se pokazalo tačnim.
„Argentinski scenario“ znači da će nezadovoljni građani preuzeti stvar u svoje ruke. Kada institucije sistema ne funkcionišu, kada je demokratija ugrožena onda je jedini način odbrane demokratije-ulica. Kao što sam prognozirao sam 1987. da će „Despot“ da se sruši tako što će milion ljudi biti u Beogradu i to se trinaest godina kasnije ostvarilo tako će i dva miliona ljudi biti nezapošljeno i isto toliko ljudi biće na ulicama, ali ne u Beogradu već u svim gradovima Srbije. Kada sve rasprodamo i kada nam dugovi ostanu mi nećemo imati iz čega da vraćamo dugove i narod će sve siromašnije živeti. Nezadovoljni ljudi će tada odbaciti sve političke partije, stranke i sekte i omogućiti da se razvije jedan novi vid demokratije u kome će se ljudi neposredno birati po kvalitetu a ne po političkoj pripadnosti.
Šta običan građanin u Srbiji dobija ulaskom u Evropsku Uniju?
Ništa. Običan građanin ne dobija ništa. Mi sada ne treba da udjemo u EU zato što smo siromašni, loše organizovani i imamo lošu produktivnost. Srpska produktivnost je 1987g. bila 17% od produktivnosti Amerike. Danas je ta produktivnost nekih 5-6%.
Znači da je dvadeset puta bila veća produktivnost u Americi nego u Srbiji. Praznih novčanika, lošeg zdravstvenog osigiranja, loših puteva i onima koji su korumpirani, koji su oteli imovinu građanima mi nema šta da tražimo u EU. Tek jednim velikim privrednim razvojem u petnaest godina, većom produktivnošću i boljom organizacijom mi možemo da dodjemo u situaciju da nam raste životni standard, da imamo sve veća primanja i onda možemo da konkurišemo sa kvalitetnim ljudima, sa kvalitetnim programima, kvalitetnim institucijama u Evropsku Uniju. Evropske integracije su sada floskula. U vreme komunizma imali smo vlast radničke klase i ko god bi napadao radničku klasu ili Komunističku partiju, to je onaj sukob Marksa i Bakunjina oko diktature proletirijata , taj je bio neprijatelj naroda. Od 1988-89g. godine dobili smo vlast primitivnih nacionalista. To su oni koji su mislili da su Srbi došli direktno sa neba i da smo mi prvi koji su sišli sa grane i od nas su nastali ostali narodi. A u stvari se ipostavilo da nisu imali nikakvu nacionalnu viziju , čak su bili i lažni nacionalisti. Svaki napad na taj primitivni nacionalizam je dovodio do toga da su ljudi bili optuživani. I sada imamo novu dogmu a to su – Evropske integracije. Imate problem u braku – to je zbog Evopskih integracija , imate problem u školi – to je zbog Evropskih integracija, imamo loše puteve i to je zbog Evropskih integracija. To je samo floskula koju koriste zombi-političari a nemaju pojma šta su evropske integracije.
Vaša poruka Nišlijama?
Štednja! Ne smeju da slušaju parazitske banke, da ne uzimaju kredite a ako moraju da ih uzimaju onda neka ih koriste za proizvodne delatnosti, da ugase televizor i ne gledaju propagandu režima.
Intervju uradio: IVAN
Niš, 21.09.2006.
http://www.gradnis.net/forum/branko_dragasintervju-t2102.0.html
http://www.gradnis.net
