ЕКОНОМИСТИ
Данас пишем о – економистима.
Мојим колегама.
Тачније, естрадним економистима.
Намера ми је да разбијем тај надувани балон таштине и личних интереса.
Када неки естрадни економисти говоре о економији, то је углавном препричавање, чуђење и изношење доскочица за увесељавање презадужене и осиромашне публике.
Нико не нуди конкретна и оперативна решења за економски спас државе и народа.
Зашто не нуде?
Зато што немају решења.
Зашто немају решења?
Зато што – не знају.
А они који знају, неће да се замере политичарима и тајкунима.
Плаћени су да их бране.
Пуне четири деценије јавно критикујем економисте зато што су привезак сваке власти.
У време социјализма су величали друштвену својину, самоуправљање и власт радничке класе, када је победио неолиберални капитализам и када смо гурнути у транзицију, постали су окрутни тржишни талибани.
Слуге опљачканог Капитала олигархије.
Све нас, који смо од 1990.године, стручно критиковали неолиберални капитализам и који смо наговестили да ће, такав облик економије, да доведе до распада друштва и социјалне револуције, што се данас догађа, одмах су забранили.
Интересанто, безобразнији, агресивнији и острашћенији су били неолиберални талибани, него социјалистички економисти, коју су бранили систем друштвене својине, али који су поштовали моју стручну критику и моја економска знања.
О економистима који су били саветници, брокери, проценитељи и слуге тајкуна у процесу пљачкашке приватизације могу да пишем само са гађењем.
Поносан сам што сам најзабрањенији србски економиста.
Не смеју да ме објављуји ни власт нити њена опозиција.
Моју отворену, аргументовану и стручну критику нису могли ни политичари, нити режимски економисти тоталирног система да поднесу.
Њихов проблем је у томе што они, упркос свим професурама и докторатима, не знају економију.
Они су паразити. Који прежвакавају пропале економске теорије.
Живе на буџету, односно на леђима пореских обвезника.
Причају о тржишту, али никада нису радили на тржишту.
Никада нису радили на страним тржиштима.
Никада нису инвестирали.
Никада нису зарадили сто евра на тржишту.
Никада нису извозли и освајали страна тржишта.
Никада нису имали компанију на страним тржиштима.
Никада нису запошљавали раднике и исплаћивали плате.
Они, заправо, о тржишту ништа не знају.
Понављају само досадне и испразне флоскуле естрадних економских теоретичара.
Који су плаћени од корпорација и олигархије да замајавају грађане.
И да одбране отети капитал олигарха.
Завршио сам економску теорију на Економском факултету.
Хтео сам да савладам економску теорију, да се наоружам теоријским знањем, јер сам одлучио да радим на тржишту.
У пракси.
Тако сам стекао, после четири деценије рада на светским тржиштима, огромна знања и још већа искуства.
Која данас, заједно са мојим економским колегама из МОБЕ, нудимо банкротираној Србији.
Понављам, нудимо – Решења!
Која нико од естрадних економиста не нуди.
Неки се плаше да не изгубе државне привилегије, неки једноставно не знају.
Рецимо, чувени професор Љубомир Маџар, идеолог неолибералног капитализма, који је икона тржишних талибана, када сам га упитао, на једном састанку, где сам био позван, код председника Добрице Ћосића и премијера Милана Панића, шта би он урадио као премијер, којих првих пет потеза би повукао, није могао ништа да ми одговори.
На исто моје питање, деценију касније, није знао, нажалост, да одговори ни премијер Зоран Ђинђић.
О моралном лику естрадних економиста не вреди да пишем.
Тај исти академик Љубомир Маџар се на том састанку са председником и премијером државе понашао тако поданички и лицемерно да је мене било срамота да то слушам и гледам.
Како онда препознати ко је економски стручњак?
Па, врло лако.
Нека објави своју – РАДНУ биографију са тржишта.
На основу те радне биографије, може да се квалификује да говори у јавности о економији.
Ако нема никакву радну биографију, онда мора да ућути.
Дакле, порука набилдованим естрадним економистима са буџета и из фуснота – ЗАЧЕПИТЕ!
Београд, 7533.г. сечко
