Početna Tekstovi i kolumne Svedok Ekonomija destrukcije

Ekonomija destrukcije

977
0
SHARE

Živimo na rubu pameti. Oni koji su oseæajniji ne mogu dugo da izdrže toliku napetost, popnu se na most i skoèe u hladnu Savu. To im izgleda logièniji završetak promašenog života, nego da hodaju na prstima po ivici žileta koji razdvaja normalni svet od bolesnih ludaka. Tako godišnje skoro èetri hiljade ljudi izvrši samoubistvo. Ludaci na to i ne pomišljaju. Oni se sasvim dobro oseæaju u ludilu koje se sve više širi bolesnim društvom u tranziciji. Psihopate postaju politièari. Veæ sam pominjao analizu amerièkih industrijskih psihologa koji ozbiljno opominju èoveèanstvo da se prièuva egomanijaka na vlasti.

Ukoliko stvarno želimo da opstanemo kao država i nacija, ukoliko iskreno hoæemo da pomognemo sami sebi, onda moramo da se oslobodimo kolektivnog ludila koje nas je opasno zahvatilo. Kada ujutru otvorite dnevne novine, proèitate velike naslove i pregledate uveæane slike naše duhovne bede, izgleda vam kao da ste dobili pregled dežurnog lekara o ponašanju pacijenta u ludnici. Razlika je samo u tome što se pacijenti ne drža na jednom mestu, veæ su odbegli na mnoge javne funkcije bankrotirane države koja hrli u samorazarajuæi haos. Obest, bahatost, prostakluk i teranje inata postali su glavni nacionalni sport naših politièara. Uprkos protivljenju javnosti da poslanici parlamenta sami sebi poveæaju duplo plate, dok veæina graðana živi na granici egzistencije, nekakav Administrativni odbor, valja se tako zovu politièki obori lokalnih blejaèa, veæinom glasova ili manjinom pameti, doneo je odluku da se ništa u platama ne menja. KO je bio tu, ko je okretao glavu a ko pozadinu, ko se pravio blesav a ko marketinški dopadljiv, više nije ni važno jer su velike plate ostale. U januaru mesecu oni koji su izdržavali poslanike dobili su proseènu platu 14.143 dinara, što je za 17,3 odsto niže negu u decembru prošle godine. Transparentno.

Još transparentniji dokaz politièkog ludila bilo je objavljivanje oglasa ministra finansija, preko cele strane u našem najtiražnijem dnevnom listu, koji poziva graðane da potkazuju prodavce za nagradu od 500 dinara. Taj objavljeni plaæeni oglas predstavlja samo dno nemorala, politièkog prostakluka i bahatosti birokrate koji je nakon programiranog vrtoglavog politièkog uspeha, izgubio svako oseæanje politièke realnosti. Pošto je izgubio politièki rejting i sveo popularnost šifrovane organizacije na statistièku grašku, znajuæi da je još malo na vlasti, odluèio je da nas sve kolektivno ponizi i ismeje. To je njegova osveta za neuzvraæenu ljubav. Nesmotrenu politièku izjavu, koje bi se postideo svaki ozbiljan politièar u svetu, bandoglavi ministar je pretvorio u plaæeni oglas.

KO je platio taj oglas? Ministar od svoje plate? Ili poreski obveznici koji pune budžet? Dolazimo do apsurdne situacije da poreski obveznici plaæaju oglas kojim pozivaju poreske obveznike da potkazuju prodavce koji ne izdaju fiskalni raèun. Zašto? Objašnjenje je da bi se napunio budžet. Koliko je meni poznato kako iz ekonomske istorije, tako iz praktiènog iskustva, nijedan budžet nije napunjen cinkarenjem graðana. Veèiti asistent privrednog razvoja pokazao je ono što sam saopštio javnosti odmah nakon petooktobarskih promena – da je ekonomski neobrazovan i da je, buduæi takav, opasno da on kreira ekonomsku politiu. Nažalost, nije bilo sluha za moje struène opomene. Tekst o novom guverneru nijedne novine, osloboðene navodno od politièke cenzure, tada nisu smele da objave.

Ministar – asistent treba da nauèi osnovna naèela ekonomije koje kažu da budžet pune preduzeæa koja rade, graðani koji zaraðuju plate i mali porezi koji su jedini i pravi lek za sivu ekonomiju, dok se smanjenjem javne potrošnje rastereæuju rashodi budžeta i, samim tim, rastereæuju poreski obveznici koji, usled tog rastereæenja, imaju više osloboðenog novca, investiraju, zapošljavaju radnike i redovno plaæaju male poreze. To je prva lekcija koju svaki brucoš na fakultetu mora da nauèi. Ministar – asistent nije položio ni prijemni ispit. Kada mu u praksi nije pošlo za rukom da se upiše u tvorce reformi, poput J. Mencigera u Sloveniji, nije mu preostalo ništa drugo nego da cinkari kolege koji prepisuju na prijemnom ispitu za ekonomistu. Nijedan strateški potez asistent za ministra nije valjano povukao. Samohvalisanja kako je kopljem pozajmljenim od MMF vitezova ubio inflatornu neman, veæ je sebe video na ikoni ekonomske misli kao Sv. Mlaðu koji ubija ažbahu, kako je jednocifrenim oklopom obuzdao cene, pokazala su se tragièno smešna.

Vitez Kojo danas falsifikuje podatke o stopama privrednog razvoja i zatvara oèi pred èinjenicom da je inflacija prešla 30 odsto i da se otrgla kontroli zbog pogrešne ekonomske politike. Na samom poèetku samovlašæa neoliberala bez iskustva i znanja pisao sam da prvi cilj ekonomske politike ne treba da bude nasilno obaranje inflacije veæ snažan i ubrzan privredni razvoj koji æe usled realnog rasta svih privrednih agregata, hladiti i spuštati inflaciju. Poredio sam našu privredu sa pacijentom koji je imao visoku temperaturu zbog žarišta koje se nalazi duboku u organizmu i koga treba leèiti, umesto da se hladnim MMF tušem naglo smanjuje temperatura koja æe, nakon takvog monetarnog udara naglo pasti, ali samo privremeno, dok æe vrlo brzo poèeti da se podiže jer se pravilno ne leèi žarište u bolesnom organizmu.

To privremeno stanje trajalo je u privradnom organizmu skoro tri godine i danas se inflatorna temperatura ponovo podiže jer se bolesni organizam ozbiljno nije ni leèio. Šok-terapija i operacija bez anestezije, kojom su se hvalili tržišni fundamentalisti, dovela je do razaranja naše privrede. Operacija nije uspela, terapija je bila pogrešna a asistenti-stažisti su pokušavali da glume iskusne hirurge. Propušteno je dragoceno vreme da se pokrene privreda i otpoène ozdravljenje preduzeæa. Narcisoidni tržišni talibani uzimali su provizije i rasprodavali preduzeæa, ne verujuæi da æe pogrešno prepisan recept od birokrata iz MMF-a ozdraviti teškog bolesnika. Bila je to velika zabluda koja je donela liènu korist ljudima koji su postali plaæeni opozicionari iz oèaja i koji su poverovali da æe, ogrejani oktobarskim vatrama, vladati do kraja života.

Danas se Srbija nalazi pred socijalnom eksplozijom. Graðani više ne mogu da izdrže teret pogrešnog ekonomskog koncepta bez privrednog razvoja. Siromaštvo i beda teraju ljude na ulicu, jer institucije sistema više ne funkcionišu. Politièka oligarhija je izgubila bilo kakav dodir sa tim prevarenim i opljaèkanim svetom. Ekonomisti teoretièari i ljubitelji svake vlasti mrmljaju svakakve gluposti i zabijaju glave u frizirane statistièke izveštaje. Rekordni spoljnotrgovinski deficit od 7.43 milijardi dolara, rast dugova za 2.4 milijarde dolara, tako da je ukupan dug zemlje, nakon otpisa, ponovo poveæan na 14.2 milijardi dolara, nepokrenuta preduzeæa, novi zakon o steèaju, koji æe oterati na ulicu 468.000 ljudi, restruktuiranje državnih preduzeæa i javnog sektora koji æe poveæati nezaposlenost u ovoj godini za novih 50.000 ljudi, dužnièko ropstvo, banditska privatizacija, politièke aspiracije tajkuna tranzicije i poltrona Familije, dramatièan rast gubitaka u privredi, sve veæe siromaštvo i beda graðana a, na drugoj strani, nemilosrdno pljaèkanje države koja se raspada; sve nam to govori da se ubrzano približavamo Velikom Prasku koji æe morati da prekine ovo kolektivno ludilo i agoniju.

Ne treba biti previše pametan da bi se to zakljuèilo. Živeæi svakog dana na tržištu sa tim našim narodom, jasno vidim šta se valja. Politièari opijeni tranizicionim kraðama, meðusobnim svaðama i poslanièkim replikama ne shvataju kakav se socijalni cunami podiže. Istoriju posmatram kao talase koji stižu sa puèine. Istorijske liènosti se ne podižu same od sebe, veæ ih istorijski talas uzdigne do državotvornih visina. Hoæe li ostati tamo zavisi od njih. Oni koji prate istorijske talase donose dobrobit i blagostanje državi. Samo diletanti poveruju kako su oni sami sebi dovoljni. Kada se talas povuèe, oni vise u vazduhu sopstvenih zabluda i doživljavaju to kao liènu tragediju. Novi talas koji stiže odneæe ih u zaborav. Niko ih se više neæe seæati. Asistenti za ministre ostaæe upamæeni kao cinkaroši. Balkanski špijuni æe pustiti staljinistièke brkove. Ako ih se eti neko iz MMF-a, biæe presreæni što su im služili. Goli otok istine neæe nikad priznati. Toplog zeca æe zameniti toplim bratom. Dvomotorci æe postati turbo plaæenici. Despotovi tajkuni su konaèno pronašli zaštitnike. Miškoviæ je predložio Dinkiæa za premijera. Ðeliæ traži ostavku. Demokratska pljaèka Srbije je u toku. Knjiga „Ekonomija destrukcije“ se korièi. Privredni virus nije zahvatio politièare. Samoubice skaèu sa mosta. Pravo u patrolni èamac. Telefoni za cinkarenje neprestano zvone. Èekamo još samo samo saopštenje Gestapoa. Živimo na rubu pameti. Podstanari pakuju kofere. Ðura mora da blokira aerodrom. Gde je, narode, Ðura? Ko pronaðe Ðuru dobiæe hiljadarku. Pazite, Ðura ima tešku ruku.

Svedok, 01. mart 2005.

SHARE