Početna Tekstovi ЕГОМАНИЈАЦИ

ЕГОМАНИЈАЦИ

341
0
SHARE

EGOMANIJACI

Branko Dragaš

EGOMANIJACI – Zašto nema sistemskih promena u Srbiji? Zašto jednu političku oligarhiju menja druga politička oligarhija, držeći građane Srbije u ropstvu?Zašto živimo sve bednije i zašto se društvo raspalo, preteći da izgubimo državu, teritoriju i biološki da nestanemo?

Odgovor je uvek isti – zbog ludila političara na vlasti i opoziciji.Dijagnoza svih onih koji se bave politikom je ista : pohlepa, sujeta i egoizam. Srbijom vladaju i žele da vladaju egomanijaci. Sve dok je tako na našoj političkoj sceni nema izgleda da promenimo totalitarni politički sistem.

Suština temeljnih društvenih promena počiva na rušenju totalitarnog političkog sistema u kome političke oligarhije, raznih ideologija i partijskih boja,smenjujući se na vlasti, neprekidno kradu državu i građane.Koliko je ukradeno u periodu 1990-2019 godine od države i građana? Procene su od 500 do 700 milijardi dolara.

Ovu cifru od 700 milijardi dolara izneli su nedavno dvojica neoliberalnih ekonomista. Prva cifra je moja procena visine krađe, ali,eto, prihvatiću procenu neoliberalnih talibana. To znači, da je svaki građanin Srbije pokraden za 100.000 dolara.Siromašni smo, jer su nas politički ološ, tajkuni i kriminalci pokrali. Ta nemilosrdna i divljačka krađa traje, nažalost, sve do danas. Hronični bolesnik i Uzurpator je objedinio političko ludilo svih njegovih prethodnika i dobio je zadatak da uništi Srbiju i da zatre Srbe.

Živimo u dobu velikog iskušavanja. Nalazimo se kao država i nacija na istorijskoj prekretnici. Okupirani smo iznutra i dovedeni smo do rasula i anarhije, koja se može, što priželjkuju naši vekovni neprijatelji, guraju nas neprestalno ka tome, da dovede do građanskog rata. Mada nam je propast Zapadne civilizacije i geostrateško jačanje Istoka otvorilo velike perspektive za opstanak države i nacije, politički ološ na vlasti i opoziciji, zaslepljeni pohlepom, sujetom i egoizmom, boreći se za vlast, privilegije i novac, ne vide dalje od svog džepa.

Gospodo drugovi, braćo i sestre, kada će da nam bude bolje? Biće nam bolje kada prestane da se laže i krade? To je prvi korak u spasu Srbije. Mogu li političari vlasti i opozicije to da nam donesu boljitak? Ne mogu.

Nemojte da se lažemo. Egomanijaci ne mogu da izađu iz svog ludila. Pogrešna je strategija uzdati se u Kurtu i Murtu. Suština je da se razume da nama više ne trebaju ni Kurta ni Murta.

U današnjem istorijskom trenutku, kada se lome civilizacijske vrednosti, kada živimo na razdoblju prelaska iz električnog doba u doba veštačke inteligencije, kada nam je neophodna, u obolelom društvu, obnova duhovnosti i moralnih načela, očekivati od egomanijaka da se promene i da više neće da lažu i kradu je duboko pogrešno.

To se neće nikada dogoditi. Oni nama vladaju zato što je demokratski potencijal u društvu zakazao, zato što većina građana više brine za svoje banalne, svakodnevne budalaštine, nego što su zabrinuti za sudbinu zajednice.

Sve dok pojedinac stavlja svoj sopstveni interes iznad interesa zajednice, sve dok je čovek, prema antičkim izvorima, merilo svih stvari, umesto potisnutog Boga, sve dok egomanijaci sebe postavljaju kao one koji mogu da nas izbave, nudeći se da budu nove mesije, vođe i lideri, potpuno sam siguran da nam nema spasa, da će se nastaviti dalje razaranje Srbije i biološko istrebljenje Srba.

Ako hoćemo da izađemo iz sadašnje nacionalne tragedije, onda moramo prvo sebe da promenimo, moramo da potisnemo svoj egoizam, sujetu, pohlepu i narcisoidnost, svoje male, sitne i sebične interese, moramo da se prosvetlimo, opametimo, promenimo i pročistimo.

Jedini način da ozdravimo od tog političko-komercijalnog mešetarenja je da se duhovno obnovimo, opismenimo, očovečimo i da interes zajednice postavimo iznad našeg ličnog interesa. Tako su naši drevni preci opstali hiljadama godina i tako su nam ostavili nezavisnu državu, savršen jezik, pismenost i kulturu, jer su branili, stradali i ustali u odbranu viših duhovnih vrednosti.

To jedino ima smisla. Sve ostalo je prolazno i nestaje u zaboravu. Šta ovo konkretno znači? Svoje lične interese ispunjavam kroz interese zajednice. Ako je zajednici dobro, onda može i meni da bude dobro, ako se pridržavam moralne vertikale.Šta je to moralna vertikala? Materijalna dobra nam nisu cilj života, nego sredstva koja nas vode prema duhovnom ispunjenju i ostvarenju.

Da li vi verujete da ljudi, koji se danas vrzmaju, kao muve bez glave, po našoj političkoj sceni, zauzimaju javni prostor i smetaju , imaju moralnu vertikalu? Jednostavnije pitanje, da li biste nekom od njih predali ključeve svog stana ili kuće kada krenete na odmor? Svako od vas zna pravi odgovor.

Zašto im onda verujete kada im omogućavate da upravljaju našom državom? Sudbina sedam miliona ljudi nalazi se u rukama političkog ološa, probisveta, secikesa, ludaka, egomanijaka i lopova.

Ko je od njih odgovarao od 1990.godine do danas zbog pljačke od 700 milijardi dolara? Niko.

Politika je unosan biznis u kome možete da kradete državu i građane i da za svoju dokazanu krađu ne odgovarate. Tako je postavljen politički sistem. Izlazak na izbore i glasanje je samo potvrda da dajete legitimitet takvom nakardnom i zlikovačkom političkom sistemu. Zašto to radite? Priča o manjem zlu je glupost. Nema manjeg ni većeg zla. Zlo je uvek samo zlo.

Zašto bežite od odgovornosti i predaje svoju sudbinu, sudbinu svoje dece i čitave porodice u ruke sumnjivih političkih nitkova? Vi ste onda isto odgovorni za sudbinu države i nacije. Saučešće u zločinu je zločin. Zašto sami ne uzmete sudbinu svoje porodice u svoje ruke? Kažete, ne zanima nas politika. E, tu je problem.

Oni koje politika zanima rade u svom ličnom interesu i porobljavaju one koje politika ne zanima. Možete da kažete – nisam zainteresovan da se profesionalno bavim politikom, ali sma zainteresovan da učestvujem u politici zajednice u kojoj živim, da iznosim svoja mišljenja, predloge, sugestije, rešenja i da izlazim da glasam, kako bismo zajedno izabrali naše najbolje ljude iz zemlje i rasejanja. Srbiji trebaju najbolji ljudi da nas izvedu iz ove nesreće.

Ne može jedan čovek, niti neka partija. Moraju timovi stručnjaka, koji će dobro da zavrnu rukave i da, pod stalnom kontrolom građana, naprave preokret. Ako hoćemo da uspemo u tome, moramo da promenimo politički sistem.

Predstavnička parlamentarna demokratija je prevara. Moramo da je promenimo, jer ona je prevaziđena. Izneo sam u prošlim brojevima rešenja i pokazao da imamo moderan tehnološki alat koji nam može da omogući da stalno merimo volju građana. Problem predstavničke demokratije je što ona to radi svaka četri godine, dok je izborna kampanja podilaženje porobljenim građanima.

Četri godine niko ne može da zaustavi divljanje partija koje su napravile parlamentarnu većinu i koje šenluče i pljačkaju državu i narod. Afere koje su objavljene između dva broja izlaženja ovog lista, najbolje govore u kakvim ozbiljnim sistemskim problemima se mi nalazimo. Šta bi se dobilo da vlast i opozicija, kako traže i kako se planira, zaista naprave prelaznu vladu?Ništa! Sve bi bilo još besmislenije i gluplje.

Cirkus bi se nastavio, na opšte oduševljenje srpskih satiričara, humorista i komedijaša, koji ne mogu da prate i ismeju sve besmislice i budalaštine koje se pojavljuju u bankrotiranom političkom sistemu. U toj opštoj zajebanciji i sprdačini naše tragedije, račun za naplatu nam redovno dolazi. Sve veći i sve teži za plaćanje. Svake godine 40.000 ljudi više umire nego što se rađa i 70.000 radno sposobnih ljudi napušta Srbiju.Ko može sve te negativne tendencije da zaustavi? Vlast? Opozicija? Smešno! Nastaviće se naše propadanje, sve dok nesreća ne zakuca na vrata većine porodica u Srbiji. Tada ćemo se, munjevitom brzinom, kako to, inače, Srbi rade, morati hitro da organizujemo, jer, nažalost, istorija nam je svedok, Srbi se najbolje organizuju i velike spsobnosti pokazuju tek u velikim nesrećema. Čitav XX vek je najbolji dokaz toga. Pitanje koje postavljam mojim sunarodnicima četri decenije je uvek isto – možemo li mi da izbegnemo tolike nacionalne nesreće? Zar baš sve nesreće moraju da nam razore našu kuću? Koliko smo mi sami krivi što se nismo znali prilagoditi velikim istorijskim promenama?

Strateške političke odluke smo donosili pogrešno vođeni nacionalnim osećanjima i opijeni nacionalnim zanosom, nepromišljeno braneći interese nekih imperija, dok nismo znali da napravimo trezvenu dvojnoknjigovodstvenu kalkulaciju u svom nacionalnom proračunu.

Da li smo danas nešto iz tih sumanutih nesreća naučili? Nismo. Garnitura koja je na vlasti i oni koji su u opoziciji, koji, navodno, ruše vlast, imaju isti mentalni, totalitarni politički sklop. Zašto moramo velikim žrtvama dobrodušnog srpskog naroda da plaćamo nepromišljne greške naše političke kvazielite? Istina da bude još surovija, to su pravi politički klošari, glodari, na vlasti, svih ideologija i svih partijskih boja, koji mrze svoj narod, stide ga se i misle o narodu sve najgore. Zašto onda toliko žele da vladaju takvim narodom?

Ne verujem ni novim nacionalnim spasiocima, koji danas, mada nemaju nikakvu vlast, nemaju ni veliku popularnost u narodu, sebe ističu u prvi plan, egocentrično se nameću,govore u prvom licu šta će sve da urade kada dođu na vlast, obećavaju kule i gradove, ali to je sve već viđeno u Srbiji.

Ne možemo da gledamo niti da slušamo te nove političke prevarante. Nikome ne verujemo. Uverili smo se da je svaka vlast pokvarlai čoveka preko noći. Zato moramo da isključimo ljudski faktor i da se sprečimo mogućnost da neko, kada se dokopa vlasti,opet, poludi. Kako?

Postoji savremena elektronska tehnologija koja omogućava građanima da prate rad izabranih političara i koja sprečava korupciju, potpuno je iskorenjuje, kojom se nesavesni i neradni političari mogu da smene u jednom danu, odlukom građana u zajednici, te da se u drugom danu postave drugi.Sve to imamo na raspolaganju. Sada je potrebno opismeniti građane Srbije. Počeo sam da obilazim Srbiju i da prosvećujemo građane, da ih učim i da od njih učim. Namera mi je da obiđem svaku opštinu u Srbiji i da dopremo do svakog sela, kako bismo pripremili građane za rušenje totalitarnog političkog sistema i stvaranje novog društva, shodno mogućnosti koje nam pruža elektronsko doba. Vreme je na našoj strani. GOTOV JE!

MILOVAN BRKIĆ – Uvodnik Milovana Brkića iz prošlog broja ove novine je bio potresan. Mene je uzdrmao. Ne samo što tri decenije poznajem najvećeg borca za borbu protiv političkog kriminala i političke mafije,bliska mi je ta njegova buntovna priroda i divim se toj divovskoj borbi za istinu, pravdu, poštenje, državu i narod, nego i zbog toga što su ga tako surovo napali na svim režimskim medijima, koje ne gledam, ali sam pročitao sve citate, što su napisali sramne grafite po ulicama i tako javno pokazali da ne prezaju da se obračunaju sa svim neistomišljenicima.

Kako je reagovalo Udruženje novinara? Koliko je meni poznato nije niko reagovao.Zašto? Zar Brkić nije dugogodišnji novinar?Zar nema esnafske solidarnosti među kolegama novinarima? Zamislimo da se takav napad dogodio za nekog novinra iz opozicije, koji je bliži fondovima Soroša?

Tada bi graknuli svi autošovinisti u jedan prodoran krik i stali bi u odbranu novinara, kome su ugrožena građanska i stručna prava. Kada se pojave grafiti na ulicam da je MB – ustaša, onda nema solidarnosti i svi se ograđuju da ne čitaju Tabloid.Zašto lažete?

Znam iz pouzdanih izvora da svi, koji nešto znače na političkoj i javnoj sceni Srbije, čitaju Brkićeve novine.Svi! Čitaju kao osnovni izvor informcija koje nijedna druga novina ne sme da objavi.Neko čita, baš u inat, javno, dok većina čita krišom i zadovoljno se smeškaju što jedino Brkić ima hrabrosti da prvi progovori o zabranjenim temama.

temama o kojima niko ne sme da piše. Temama koje, nakon dve godine, pune stranice i portale režimskih i opozicionih novina i sajtova. Možete da se slažete ili ne slažete sa onim što Brkić piše i objavljuje, možete da budete oduševljeni ili cinično neproverljivi, pitajući se da li je to sve što se objavljuje istina, ali morate da branite pravo i slobodu da Brkić o tome piše.

Kako se na kraju uvek ispostavi da je sve istina o čemu se piše, onda moramo da svi stanemo iza prava i slobode Milovana Brkića da piše o svim društvenim devijacijama na svoj način.

Otvoreno ustajem u odbranu slobode i prava Brkića da piše o svim društvenim temama i devijacijama. Milovane, nema odustajanja! Uzurpator završava svoj politički igrokaz. Nastavi da se boriš. To je jedini način da se oslobodimo unutrašnje okupacije i da Srbiju spasimo sigurne propasti, a Srbe nestanka.

SHARE