EGOIZAM
Nema razvoja društva bez razvoja svakog pojedinca.
Nema dinamičnog razvoja društva bez različitosti.
Individualizam je čovekova životna potreba da promišlja.
Promišlja o sebi i zajednici u kojoj živi.
Problem nastaje kada čoveka nauče da je on središte sveta.
Ta antička filosofska pogreška je današnje društvo dovelo do raspada.
Individualizam mislećeg pojedinca se pretvorio u sebični egoizam.
Savremeni čovek posmatra svet oko sebe kroz svoje lične prohteve.
Konformizam je pogubna filosofija osrednjosti.
Nema velikih ideja i velikih društvenih pokreta, jer smo oboleli od konformizma.
Sve merimo samo kroz svoju gramzivost i svoje izgubljene živote.
Egoizam nam ne dozvoljava da se uzdignemo iznad banalnosti.
Sitničavost nas ograničava i plašimo se slobode izbora. Plašimo se igre.
Žrtvovanje za ideje u komercijalnoj civilizacije je dokaz ljudske gluposti.
U materijalnom svetu duhovne vrednosti su obesmišljene.
Nemanje duhovnih vrednosti rađa prazninu u porobljenom čoveku.
Praznina se ne može ispuniti pohlepnim egoizmom, nego rušenjem tog ropskog položaja.
Ropski položaj ne možemo da promenimo ako smo konformisti.
Ako težimo samo da zadovoljimo i nahranimo svoj egoizam.
Ropski položaj, koji nas toliko muči, možemo da promenimo samo pobunom.
Pobuna znači da smo spremni da branimo zajednicu od svog egoizma.
To je prvi korak u našem oslobađanju.
Nismo mi više centar sveta, nego je to Priroda.
U koju mora da se uklopi probuđena zajednica.
Naše ozdravljenje počinje prihvatanjem ove spoznaje.
Ko se bude prvi oslobodio egoizma i komformizma, dosegnuće slobodu.
Radovaće se novoj igri života i počeće da se smeje.
Iskreno i iz dubine oslobođene duše.
I smejaće se zarazno.
Sve dok svi ne počnemo da se smejemo.
Beograd, 18.09.2016
