ŠEF
piše : Branko Dragaš, 14.02.2013
– Halo,
– Halo,
– Dobro jutro…
– Dobro jutro,Ministarstvo…
– Ja sam ,gospođo, zvao pre neki dan…
– O, gospodine, to ste Vi. Drago mi je da Vas čujem…
– Hvala.
– Gledala sam Vas na televiziji u onoj emisiji, sjajni ste bili….
– Hvala.
– Ali, sve je to uzalud.Nema to ko da čuje. Rasulo je u državi. Vi ste zaista hrabri..
– Trudim se…
– Videćemo šta će biti…
– Videćemo….
– Situacija nije dobra…
– Nije.
– Katastrofa! Propast!Rasulo na sve strane…
– Da. .. Izvinite, hteo sam da Vas pitam, da li ste dobili moj email?
– Naravno, pre dva dana.
– Moram da proverim da li ste primili i da li ste prosledili…
– Primila i prosledila Šefu.
– Odlično! I šta kaže Šef?
– Šef ne kaže ništa, jer još nije ni otvorio email.
– Zašto?
– Eh, zašto? Bolestan je, na putu je, zauzet je…znate već kako to ide?
– Ne znam.
– Ha-ha! Znate, znate. Ja znam da znate. U svakom slučaju, ja sam sve to njemu prosledila i čekam njegova uputstva.
– Da li ga neko menja?
– Ne. Moj Šef je nezamenljiv.
– Da li neko drugi može da mi nešto kaže?
– Ne. Ne može niko. Šef o svemu odlučuje.
– Ali ja sam se obratio ministarstvu, instituciji i tražim da mi odgovore na moj upit.
– Šef je institucija.
– Ali njega nema?
– Doći će.
– Kada?
– Kada dođe.
– Izvinite, rekao sam vam prošli put, da su moji investitori ozbiljni i da sam ih jedva uspeo da ubedim da dodju u Srbiju i da ne idu u Kinu.
– Znam. Vama svaka čast. Rekla sam Vam, sve ću da Vam pomognem, jer radite pravu stvar. Ali ovde je druga priča.
– Kako to mislite?
– Ma ,slušajte, u poverenju, država je u rasulu, pa smo svi mi u rasulu…
– Ja nisam. Ja sam dobro organizovan..
– Ma, Vi ste u manjini. Vi niste dobar primer. Čudim se da uopšte živite ovde..
– To su mi i drugi rekli.
– Pametni ljudi. Ne razumem,šta Vi uopšte radite u ovoj državi?
– Radim.
– Ma, dajte, pa vidite kuda sve ovo ide?
– Kuda?
– Pa, sami ste rekli u emisiji?
– Na šta mislite? Dosta toga sam rekao.
– Gospodine dragi, ide sve u – bankrot!
– I Vi tako mislite?
– Naravno.
– Drago mi je.
– Svi pametni ljudi to misle. Vidimo šta se dešava. Nismo glupi. Sve je u –rasulu!
– A ministarstvo?
– Tu je najveće rasulo.
– Hvala Vam na iskrenosti.
– Nema na čemu.
– To mi mnogo znači.
– Nema problema. Kažem Vam kakva je situacija…
– I šta ja da radim sa mojim partnerima iz inostranstva?
– Moraju da čekaju.
– Koga?
– Šefa.
– A kada će da se vrati na posao?
– Ne znam.
– Nemate neku procenu?
– Nemam.
– Ništa približno?
– Ništa.
– A ko to zna?
– Niko.
– Šta da radim? Vi ste zaista divni. Da li možete da mi pomognete?
– Pomažem Vam.
– Hvala.
– Nema na čemu. Rekla sam Vam hoću da Vam pomogne. Imate sreću da ste na mene naleteli.
– Je li?
– Da. Mogli ste da naletite na nekoga drugoga..
– I?
– Pa, oni ne bi svama uopšte razgovarali.
– Zašto?
– Zato što ste opasan lik.
– Ja? Svašta! Za koga opasan?
– Opasan za političare. Bunite narod protiv političara. Zalažete se za direktnu demokratiju i ukidanje profesionalnih političara.
– Zar to nije dobra stvar?
– Nije za političare. Narod to ne shvata. Vas je opasno slušati. Meni se to sviđa, ali ja sam ovde u manjini. Šef je poludeo kada je gledao emisiju.
– Šef je gledao emisiju?
– Jeste. Ujutru je, izvinite, svašta govorio o Vama. Videla sam koliko se uplašio i smejala sam se od srca. Moja majka Vas obožava, a mom sinu ste idol.
– Hvala.
– Nema na čemu.
– Šta ćemo sa Šefom?
– Ništa. Čekaćemo.
– Mislite da je to dobra strategija.
– Jeste.
– Šta da kažem strancima?
– Čekamo Šefa.
– Ne znam da li će oni to razumeti. Bojim se da ne odu dalje. Neće da čekaju.
– Ma, čekaće.
– Otkud znate?
– Znam. Ne dolaze oni ovamo zbog ove naše propale države i te propale firme koju hoće da kupe i da ožive. Neće oni da se nerviraju zbog našeg rasula.
– Nego?
– Dolaze zbog Vas,čoveče. Kina im je daleko. Srbija blizu i imaju Vas.Hoće li oni da prave pare?
– Hoće.
– Eto! Vi im trebate.Znači. Moraju da čekaju…
– Šefa?
– Da.
– Interesantno.
– Sve je interes, gospodine dragi.To sam naučila iz Vaših tekstova.
– Hvala.
– Hvala Vama. Ja sam na Vašoj strani. Sve ću da Vam pomognem da ovaj posao uradimo jer je stvarno dobar i za Srbiju i za te nesretne ljude u fabrici koji ne vide izlaz iz rasula.
– Hvala,baš ste ljubazni.
– Ja sam uvek takva…
– Primetio sam.
– Otvorena sam i iskrena. Rekla sam Vam kakva je situacija. Zato kažem da čekamo…
– Dobro, moram to reći mojim partnerima.
– Recite.
– Šta mislite da Vas zovem sledeće nedelje da vidim da li je Šef došao.
– Zovite kad hoćete. Sutra. Svaki dan.
– Ne bih da Vam dosađujem i smetam..
– Ma, hajte molim Vas, Vi meni ne dosađujete. Volim da pričam sa Vama.
– Hvala Vam.
– Hvala Vama na svemu.
– Dobro, da se onda čujemo za nekoliko dana.
– Nema problema. Samo zovite. Ako se Šef pojavi, javljam Vam.
– Odlično…
– Kada ga savatam, puštavam signal da ga smotate…
– Dobro. Hvala. Spreman sam. Tako valjda mora…
– Mora.
– Hvala puno.
– Hvala Vama
– Doviđenja!
– Doviđenja!
–
Beograd,14,02.2013