Početna Sadržaj Reagovanja Šešelj

Šešelj

1685
0
SHARE

Piše: Branko Dragaš

Političko delovanje Vojislava Šešelja oduvek mi je bilo neprihvatljivo.Mada sam učestvovao u skupljanju novca u SKC-u za njega, kada je osamdesetih godina bio proganjan u staljinističkoj sarajevskoj sredini,jer sam i sam imao sukob sa komunističkim subašama Pozderac,svedok sam njihove ograničenosti i tuposti,skupljao sam novac za pomoć Šešelju ne zbog toga što sam delio ista politička uverenja mladog Šešelja,nego samo zbog toga što se jedan hrabar mlad čovek odvažio i osmelio da razbije učmalost jedne komunističke mahale.

Iskreno mi je bilo drago da se neko drznuo da se usprostavi tom  poretku gde su komunističke dahije upravljale životima svih građana Sarajeva.
Imao sam i sam mnoge ispade na radnoj akciji u Sarajevu 1979 godine,ispade koji su ismejavali i provocirali isključivost i zatvorenost te komesarske sredine, gde se nije smelo dirnuti u delo Druga Tita i Drugarice Jovanke,deca su se u Sarajevu igrala žmurke tako što su vikali, umesto – puj za mene, puj Tito i Jovanka,ali me je od jalijaške odmazde komunističkih Berija spasilo to što sam bio najbolji radnik i član bratske brigade,koja je zapretila da će kolektivno da napusti naselje ukoliko sa radne akcije budem izbačen, zato što sam na Vrelu Bosne,dok je kolona od preko dve hiljadu ljudi koračala na obeležavanje svetlih tekovina  revolucije,dok se pevao refren Mi beremo žito žito,živio nam maršal Tito, tako snažno i verno mukao,podražavajući kravu,da naša avangarda radničke klase,koja je bila na čelu te kolone što korača u svetlu budućnost,nije bila sigurna da li to ,posle svakog refrena,zaista muče neka gladna krava na Ilidži ili to anarholiberalne snage vređaju tekovine naše socijalističke revolucije i narodnooslobodilačke borbe naših naroda i narodnosti.Kada su počeli da muču i druge brigade, čuvari socijalizma i bratstva i jedinstva su shvatili da je vrag odneo šalu i svom silinom svojih plaćenih političkih funkcija,omladinskih i partijskih,sručili su se na vinovnike ovog banalnog,mladalačkog zezanja.

Osetio sam svu snagu tog dogmatskog komunizma u maloj sredini i bilo mi je zabavno da prkosim njihovim inkvizitorskim metodama, jer niti sam živeo u tom okovanom gradu,niti sam imao neke namere da pravim komunističku političku karijeru.

Simpatije prema mladom komunisti Šešelju poticale su,dakle, iz tog mog doživljenog  omladinskog iskustva.Naročito mi je prijalo to što se sukobio sa Hakijom i Hamdijom,koje sam ja ismejavao do suza svih  prisutnih u omladinskom naselju.

Sve posle toga što je Šešelj radio bilo mi je – odvratno!

Jednostavno, nisam mogao da prihvatim to njegova napadno četništvo,radikalno srpstvo,to konvertitstvo iz komunističkih ideja ka ravnogorskom pokretu,taj usiljeni,nadobudni,primitivni,bezobrazni,nekulturni,agresivni,bahati i raspojasani nacionalizam,to gibaničarsko podrigivanje i prejedanje ljutim pljeskavicama od 32 ćevapa,to ulizivanje,puzanje,ljubljenje skuta jednom nakaradnom i opasnom despotskom režima,jednom režimu koji je presvukao komunističku ideologiju najgorim šovinizmom i koji će,prema mojim tadašnjim nastupima u javnosti, sigurno dovesti Srbiju i srpski narod do najveće nacionalne katastrofe i tragedije.Nažalost, sva moja predviđanja su se obistinila. I na to nisam ponosan.Bolje bi bilo za sve nas da sam pogrešio u svojim prognozama.
Odgajan sam u nacionalnom duhu i moji đedovi su me krstili i zadojili srpstvom,ali to njihovo viteško,moralno,kulturno,utemeljeno,domaćinsko,radno i tolerantno pravoslavno srpstvo,koje je imalo veliko poštovanje u katoličkoj sredini njihovih prijatelja, nije imalo nikakve veze sa tim novokomponovanim,nadobudnim,malograđanskim,prevarantskim,manipulativnim i napadnim srpstvom,koga su iznenada prihvatile komunističke vođe i koje su ga pretvorile u sve ono što to srpstvo nikada nije bilo.To cirkusantsko srpstvo mi je bilo strano.

Šešelj je bio glavni klovn u tom nacionalnom cirkusu.

Šešelj je bio vešt demagog koji je znao šta radi,koji se namerno pravio blesav,koji je bio inteligentan, ali koji je oboleo od političkog ludila, koji je lečio svoje zatvorske frustracije kroz  prostačko javno delovanje, koji je obesmislio sve vrednosti našeg naciona,koji je surlavo rušio pred sobom sve nacionalne institucije, sprdajući se sa svima,crven u licu,zadrigao,cerekajući se svom silinom svoje trbušine,svetio se svima za ono neprijatno što je doživeo, a što mi je jedne večeri u Frankfurtu ispričao čovek koji je osam godina ležao u zeničkom zatvoru zbog delikta mišljenja,uvredio je pokojnika Broza,pa su ga sledbenici osudili na tešku robiju i on je sve to odrobijao,kao poslednji talac komunističkog režima; dok mi je sve to pripovedao nije pokazivao  nikakvu mržnju,niti prezir prema tome  totalitarnom režimu,nego je pričao kroz prizmu svoje moralne vertikale ,ne optužujući i ne vređajući baš nikoga.

Šešelj nije  bio takav.Uprkos tome što je mnogo manje proveo u zatvoru,izašao je sa mržnjom i željom za osvetom.Izašao je povređen i žudio je da kazni svoje dželate.
Njegov brodolom u zeničkom kazamatu je presudno uticao na njegovo karakterno oblikovanje i njegov nakaradni politički angažman.Tako da sve što je radio od devedesetih godina bila je vešto izrežirana predstava političara koji se nije držao nikakvih principa ni postulata,nego je sve svoje javno delovanje podredio lečenju svojih kompleksa i hranjenju svoga povređenog ega.

Danas možemo da kažemo da je Šešelj potpuno razorio javno političko delovanje , uvodeći makijavelistički princip da je u politici sve dozvoljeno,da je normalno da komunistički ideolog preko noći postaje četnički vojvoda,da ljuti opozicionar postaje najomiljeniji političar Despota,da mu ništa nije sveto u politici, da su svi savezi dozvoljeni i da sve to političko delovanje treba začini takvim sprdanjem,tako da se Skupština pretvori u cirkusku šatru.
Kada je došao na vlast pokazao je svu svoju nesposobnost za operativno vođenje države,bez obzira da li se to radilo o učešću u vladi ili upravljanje Zemunom kada je izdavao svakojakih dozvola za gradnju.Svuda je ostavljao haos za sobom.
Pokazao je da zna vešto da kritikuje, ali da nije spoban da upravlja državom.
Upravljanje državom u interesu svih građana njemu nije bilo toliko važno.
Njemu je uvek bilo važnije da bude u centru sprdanja,da porazi svoje političke protivnike i oponente, da svoj raskošni talenat troši na džiberske pošalice,polivanje vodom poslanika i vađenjem pištolja pred kamermanima i fotoreporterima, nego da se ozbiljno bavi rešavanjem nagomilanih problema u državi.

Bila je to jedna neurastenična politika bez ikakve nacionalne odgovornosti i zbog toga mi je Šešelj uvek izgledao kao pajac koji može postati opasan tiranin,ukoliko mu se pruži prilika za to.Na svu sreću, njegovo političko ludovanje je rušilo njegov intelektualni potencijal.Tako je ostajao bez završnog udarca.Uvek kao sluga,nikada kao Gazda.Nikada kao onaj koji  sam odlučuje i upravlja događajima.Uvek je neko bio ispred njega i uvek je on morao da služi tome.Verujem da ga je to stanje dodatno izluđivalo.

I njegovo vojevanje za srpsku stvar je bilo nakaradno,preuveličano,ekscentrično i budalasto kao što je čitava njegova politika devedesetih godina takva bila.

Šešelj je svojim političkim delovanjem naneo neprocenjive štete našoj politici i  srpskoj stvari, tako da mi je na momenat izgledalo kao da radi namerno u interesu neke druge politike i nekih tuđih interesa.Ali, ponavljam,mišljenja sam da je on to sve radio iz svoje političke ludosti,unutrašnje povređenosti,neiživljenosti,nezrelosti i egocentričnosti koja prati takve tipove.Rasipao je svoj ogroman talenat na uveseljavanje vašarskih posetilaca i te svoje egzibicije je hteo da prikaže kao političko delovanje.

Posledice takve cirkuske zajebancije su bile katastrofalne za našu državu i naš narod.U odsudnim istorijskim događajima,kada je nestajala sovjetska imperija,kada se programirano uništavala južnoslovenska zajednica, mi nismo imali istorijske ličnosti koje bi razumeli to doba,vešte političare koji bi shvatili šta se dešava,mudre državnike koji bi povlačili poteze pre svih događaja u interesu naše države i našeg naroda.
Ne, mi smo imali na vlasti psihopate,ludake,jajare,secikese i egomanijake koji su lečili svoje bolesne komplekse i kojima je glavna nacionalna filosofija bila sprdanje, a glavni moto – ko ih jebe!

I zato smo stradali.

I zato su svi koji su se bavili politikom stradali.Svako na svoj tragičan način.To je prilog mojoj tvrdnji da je politika ozbiljno zanimanje i da diletanti nemaju mesta u politici.
Sve ovo sam,tih ratnih godina i nacionalnog ludila, isto ovako iznosio.Otvoreno i jasno,smatrajući da je to moja intelektualna obaveza prema mojoj državi i mome narodu.
Imao sam druge planove i druge ideje.Jedna od ideja je bila da mi Srbi prvi tražimo da izađemo iz trule jugoslovenske zajednice, da napravimo konfederaciju balkanskih nezavisnih država, da marka bute jedinstveno sredstvo plaćanja, da svako plaća svoje troškove i otplaćuje svoje dugove, te da nas ekonomija poveže i otvori nova polja integrisanja.
Nažalost, to nije moglo da prođe.Nijedna moja državotvorna ideja i predlog za spas nacije.Nije moglo da prođe upravo zbog takvih diletanata kao što je Despot bio i njegov omiljeni opozicionar Šešelj.Nisam imao kome da pričam.Narod je bio zaveden i opijen nacionalističkim ludilom.Narod je uživao u sprdanju i međusobnom podmetanju.Sve je bilo pogrešno.Pretila je velika nesreća da nam se dogodi. I sve se  završilo krvavim raspadom i kapitulacijom.Nije,dakle,čudo što smo najgore prošli od svih balkanskih naroda.Ko nas je vodi, dobro je da smo uopšte opstali.

Naravno, to zaluđenim akterima ništa nije značilo.Oni su gurali dalje svoje ludilo ne shvatajući da je to pogubno za naš narod. Igrali su na najprljaviji način, dirali onu najlošiju žicu u našem narodu,žicu koja je sklona sprdanju,ogovaranju i izugivanju. Šešelj je bio prva violina tog rijaliti šoua.Bio je glavni junak tog nacionalnog zajebavanja,moram taj izraz da upotrebim da bih objasnio suštinu naše nacionalne tragedije,pa nije ni čudo što smo doživeli nacionalnu sramotu,poraze i kapitulaciju.

Tih godina Šešelj me je nervirao zbog svega što sam ovde naveo i što sam otvoreno govorio kada bi se povela reč o njegovom političkom delovanju.Iz tih razloga sam pristao da pripremam Đinđića za sučeljavanje sa Šešeljom,očekujući da će Đinđić jednim modernim pristupom politici,uspeti da pokaže svu anahronost i štetnost Šešeljevog političkog delovanja.Međutim,Đinđić nije bio dorastao Šešeljevoj ingenioznosti i doživeo je pravi fijasko u tom duelu,jer je pokušao da porazi Šešelja na njegovom terenu,upotrebljavajući jako loše doskočice i zajebanciju.Bila je to velika greška.Potpuni fijasko.Đinđić me nije poslušao i upustio se u nadmetanje sa njim.Otišao je na njegov teren,umesto da ga je izveo na svoj.Šešelj je vrebao tu grešku.I nemilosrdno je uzvratio.Tu je on bio neprikosnoveni car cirkuskih akrobacija i svaki pokušaj da se u takvom ambijentu slomi je bio osuđen na propast.

I tako je sve to talambasanje išlo, dok nismo,na kraju,morali da potpišemo kapitulaciju

Zločinačko NATO bombardovanje nije pomoglo ni Despotu ni njegovom najomiljenijem opozicionaru da ostanu na vlasti.Vreme je nepovratno išlo dalje i Despot je bačen na smetište istorije.bačen jer nije razumeo doba u kome je živeo.
A sa njim je bačen na smetište i njegov omiljeni opozicionar.

Tako je Šešelj uništio sam sebe.

Građani su tražili nešto sasvim novo. A to novo im nije mogao da donese Šešelj.
Deset godina krvavog zajebavanja je prošlo i građani su se otreznili i tražili su neku novu viziju.Tražili su da ih neko izvadi iz tog nacionalnog ludila.
Umesto nove vizije dobili su novu prevaru.I novih deset godina uništavanja i rasprodaje naše države i naše nacije. Danas smo bankrotirali i očekuje se socijalna revolucija na ulicama Srbije.Ovakvo stanje više nije izdržljivo.To su posledice neoliberalne ideologije i brljanja eksperata bez radnog iskustva.Eksperata koji su bili dovedeni da slome ekonomski Srbije.A danas možemo da kažemo da su u tome u potpunosti uspeli.

Šešelj je na vreme otišao.Povukao se i predao.Bio je svestan da može da izgubi glavu.
Vremena su se promenila,došli su neki novi klinci u politiku,neki nemilosrdni japijevci kojima pojmovi nacije i države ništa nisu značili,koji nisu pripadali Šešeljevom političkom svetu,koji nisu razumeli šta on priča i koji su poslati da slome ekonomsku kičmu Srbije.Šešelj je to, kao inteligentan čovek, osetio.Njegova uloga je bila završena.Imao je samo dva rešenja: prvo,da ostane u Srbiji i da čeka trenutak kada će ga likvidirati oni kojima se zamerio,tih dana su likvidacije na ulicama bile redovna pojava, ili drugo, da se dobrovoljno preda Hagu i da tako spasi glavu od ulične likvidacije i da potraži u sudskom procesu spas za sebe

Šešelj je pametno prelomio.
Produžio je život i obreo se u Hagu.

Sada zanemarujem činjenicu kako se obreo u Hagu,kako je otišao i da li je bilo nekakve trgovine u svemu tome, mogu da kažem samo to da od trenutka kada je otišao u Hag do danas ima sve moje simpatije na to što se sam brani i na način kako se brani pred haškom optužnicom.

Gledao sam mnoge noćne reprize njegove odbrane i moram da priznam da je pokazao svu hercegovačku ingenioznost,vrcavost,dinarsku inteligenciju i obrazovanost koja je porazila sve sudije i tužioce u montiranom političkom procesu.
Moje simpatije prema Šešeljevoj odbrani su još više porasle kada su ga izdali Neverni Toma i Nejaki Aca, verujući da će se izdajom svog duhovnog oca ,ipak,nekako dokopati toliko željene vlasti.

Zašto je važno gledati kako se Šešelj brani?

Zato što je on razbio niz glupavih predrasuda.
Razbio je,recimo,predrasudu da advokat mora da brani optuženog..Zašto bi ga branio advokat, ako je on pametniji od advokata i bolje može da se sam odbrani? Razbio je predrasudu o stručnosti haških sudija i haških tužilaca.Zaprepašćen sam kakva je to bratija neznalica,birokrata,neprofesionalnih tipova i preplaćeni službenika koji nemaju ne samo znanja iz pravne oblasti,nego špekulišu činjenicama,prete svedocima,potkupljuju svedoke i nemaju elementarnu logiku.Prenosi suđenja Šešelju su antologijski i kao takve treba da se uvrste u obaveznu stručnu edukaciju budućih pravnika.Oni dokazuju moju tvrdnju da nije sva pamet i profesionalizam rezervisana za EU,već da imamo i pametnih i profesionalnih ljudi koji su bolji ili mogu da se nose sa svim nadobudnim stručnjacima iz institucija EU.

Šešelj u svojoj odbrani nije ponovio grešku Slobodana Miloševića koji je,optužen za zločine,počeo na sudu da se brani političkim frazama,umesto da se usmerio na pravnu suštinu procesa.

Šešelje je bio vrlo mudar i na samom početku je zauzeo stav da je on doktor prava i stručnjak za međunarodno pravo,da je sposoban sam da se brani i da će se držati pravnih činjenica kako bi dokazao da je proces montiran i da je on potpuno nevin.Takva strategija odbrane je bila odlična i on je savršeno odbacio sve optužbe tužilaštva.
Maesralno je gradio svoju odbranu i pokazao svoju intelektualanu superiornost ne samo nad tužilaštvom,što nije bilo teško,nego i nad samim sudom.

Moram da priznam, da sam uživao dok sam slušao Šešeljevu odbranu i da nisam mogao da obuzdam bujice smeha ne samo na njegovu hercegovačku domišljenost,dinarske doskočice i zdravorazumsku mudrost seljaka iz Popova polja, nego i na neverovatnu ograničenost,moram to dakažem – glupost , nesretno izabranog tužilaštva.

Zar su ti nespremni,nestručni i ograničeni tužioci zaista predstavnici međunarodne pravde? Zar oni treba da odlučuju o sudbinama ljudi?

Ponašanje tužilaštva je meni samo dokaz da je kriza uveliko zahvatila sve međunarodne institucije  i da nema izlaska iz takve strukturalne krize institucija dok ovakvi tužioci budu vodlili montirane procese po nalogu svetskih političara.
Nema međunarodne pravde sa ovakvim tužiocima i ovakvim sudom u Hagu.

Pa,dobro,kažete vi,a kako će se završiti ova farsa sa Šešeljem?

Mislim da su tu moguća samo dva scenarija.

Prvi,pošto Međunarodni sud u Hagu nema nikakvih dokaza da osudi Šešelja,donosi se politička odluka da se Šešelj likvidira i on prolazi slično kao Slobodan Milošević, da li će biti izabrano  baš  srce ili nešto drugo,da ne bude  toliko prozirno,ostaje da se vidi.U svakom slučaju, zatvoreniku će iznenada pozliti i on će završiti svoj život u haškom kazamatu nevin,neosuđen,jer neće doživete presudu.Završiće kao žrtva montiranog međunarodnog procesa kako bi se namirili politički interesi Velikih sila.

Drugi scenatio,Šešelja osuđuju za širenje političke mrženje,govor mržnje ili tako nešto slično,osuđuju ga na vreme koje je proveo u zatvoru i puštaju ga odmah na slobodu, jer nemaju nikakve više zakonske osnove da ga drže.

Za koji scenario će se opredeliti moćnici?

Teško je to reći.Ali se nadam da će se,ipak,opredeliti za drugi scenario.Zašto?Ne samo zbog toga što zaista nemaju osnova da ga osude,nego i zbog toga što njima dugoročno treba Šešelj.

Naime, politička konfuzija i haos u Srbiji su idealni za Šešelja.On se najbolje snalazi u takvim vanrednim prilikama.Njegov povratak na političku scenu Srbije,smatraju oni koji ga budu oslobodili,dovešće do takve papazjanije da će se Srbija,zabavljena sama sobom,urušiti do kraja.I to je njihov krajnji cilj.Konačno kazniti Srbiju za to što je vekovima bila remetilački faktor na Balkanu.Staviti starateljstvo nad državom koja ne zna da upravlja sama sa sobom, nego mora da bude okupirana .Država koja mora da ima gospodara koji će joj uništiti nacionalni identitet i svaku misao o nezavisnosti i slobodi.
Tako razmišljaju i planiraju moćnici.

Šta planira Šešelj?

On igra hazardereski.To je njegov stil igre.Nema šta više da izgubi.Sačuvao je glavu od kriminalaca,kako političkih,tako i onih sa ulice.Ako ga ne ubiju u tamnici,što bi stvorilo oreol velikomučenika,onda on sigurno izlazi na slobodu.Izlazi kao pobednik.Apsolutni pobednik.Čovek koji je sam pobedio Međunarodni sud.Čovek koji je istrajao u odbrani svojih političkih stavova.Političar koji je pokazao da ima muda, za razliku od ostalih političara mekušaca i beskičmenjaka, političar koji se suprostaviio manipulacijama i prevarama Velikih sila i koji je spreman da do kraja brani svoje političke stavove.
Šešelj izlazi iz tamnice sa ogromnim političkim kapitalom.

Šta može da uradi Šešelj?

Nije realno očekivati da se povuče sa političke scene i da ode u političku penziju,da piše knjige i da nestane u zaboravu svakodnevnih političkih budalaština koje se dešavaju u Srbiji.Jednostavno, takav Šešelj bi negirao sam sebe.
Mnogo je realnije očekivati da će se ,nakon pobedničkog,trijumfalnog povratka u domovinu,odmah uključiti u politiku iz više razloga.
Prvi,jer se uželeo politike.Drugi,jer je idealno vreme za njegov nastup.Srbija vapi za novim demagogom.Treće,jer želi vlast.Četvrto,jer mora da poravna neke političke račune i, poslednje, jer mora da se osveti Tomi i Aci za izdaju,dok je on nemoćan  čamio u zatvoru.

Šta može da postigne Šešelj?

Mada su se političke okolnost dosta promenile,čitav politički ambijent u koga se vraća Šešelj njemu uzuzetno odgovara,idealan je za njegov povratak, i on će to vrlo vešto da iskoristi.Prevareni i opljačkani građani su razočarani demokratijom i tranzicijom, tako da Šešeljevo insistiranje na čvrstim rešenjima, može da naiđe na veliko odobravanje građana.Njegove zapaljive demagoške parole mogu mu doneti odmah 12% biračkog tela,jer će za njega glasati i izbezumljeni mali čovek,koji nikada ne glasa za Šešelja,ali će sada glasati iz inata,objašnjavajući to svoje glasanje sledećim rečim:“ Neka,neka ..Neka im Šešelj jebe kevu lopovsku.“

Kakva će kampanja biti Šešeljeva?

Jednostavna.On je pobedio međunarodnu svetsku javnost, sam se suprostavio njihovoj moći i sada se usmerava da spasi Srbiju od propasti.On smatra da je jedini koji to može da uradi.Građani tzraže –pravdu!. Šešelj će im obećati pravdu.Umesto metiljave demokratije, on će zagovarati  uvođenje čvrste ruke.
Dovoljno je samo da obeća narodu da će da pohapsi sve tajkune,prvo,naravno Miškovića,pa sve ostale, redomjednog po jednog,,da će da im nacionalizuje svu  imovinu,da će ispitati poreklo imovine svih političara i da će im,kada on bude na vlasti, svu tu imovinu oduzeti i  da  će je podeliti narodu.Baš tako, podeliću vam svima ono što vam je oteto.
To je sasvim dovoljno za početak pobedničke kampanje .U opštem rasulu, građani će glasati za Šešelja i daće mu mandat da ispuni svoja predizborna obećanja.
Istorijski gledano, svaki državnik koji preuzme vlast bi isto to uradio.

Zašto je onda Šešelj demagog?

 

SHARE