ЏЕЈСОН ХИКЕЛ
„ МАЊЕ ЈЕ ВИШЕ“
Права књига у право време распада неолибералног капитализма.
Књига која ће показати како је настао капитализам и како данас пропада, док уништава читаву планету.
Књига која документовано побија неолибералну догму о напредку.
Књига која нуди системска решења, за разлику од лажних реформи постојећег олигархијског тоталитаризма.
Мени је ова књига много помогла да ојача моје политичке идеје о директној демократији и меритократији, као и идеју о новој економији која ће бити усаглашена са природом.
Због оваквих нових политичких и економских идеја доживљавам најпрљавије, најподлије и најодвратније нападе од авлијанера Узурпатора, који су напудрани да лају и реже на све што негира успостављени неофашизам у Србији.
Обиље документарне грађе, података и истраживања показују саму суштину настанка експлататорског, колонијалног, бандитског и геноцидног капиталистичког система, који уништава природу и човека, који угрожава опстанак планете и који ће, ако ништа не променимо, ако се угушимо у наметнутом конформизму, незамерању и индивидуалном самозаваравању, да коначно доведе и да самог биолошког нестанка човека.
Можда смо то и заслужили.
Можда су и пре нас биле још развијеније цивилизације које су, због губљења разума, глупости, похлепе и егоизма, кажњене и морале су да нестану.
Пекићевски речено, погрешан избор смера кретања цивилизације нас је довео на сам руб понора и нестанка.
Ако већ падамо у провалију цивилизацијске пропасти, онда би требали да машемо из све снаге рукама, можда ћемо да научимо да летимо и да се тако сами спасимо биолошког уништавања.
Како да направим приказ књиге?
Определио сам се да таксативно извучем кључне податке, који на најбољи начин поткрепљују ауторове ставове да морамо да променимо систем, јер проблем је накарадан тоталитарни систем капитализма, коме се људи прилагођавају и који нас је довео у данашњу цивилизацијску трагедију.
Определио сам се за интервју са књигом.
Реците нам да ли је ова књига о пропасти?
„ Није. Ово није књига о пропасти. Ово је књига о нади. О томе како са економије засноване на доминацији и екстракцији прећи на економију засновану на реципроцитету са живим светом.“ / стр.12/
О нади? Објасните.
„ Ништа не постоји само за себе. Индивидуалност је илузија. Живот на овој планети је мрежа испреплетаних међузависности. / стр.257/
Године истраживања одраста донела су ми нешто што нисам очекивао -наду.“ / стр.235/
Анимизам?
„ Да, анимисти препознају друге врсте као субјекте, који имају свој субјективни, чулни доживљај света, баш као и ми људи. Друге врсте се сматрају особама управо зато што су субјекти. Зато што бити субјект значи бити особа.“/ стр.242 /
Мислите на животиње, биљке, Земљу?
„ Зар древни народу нису Земљу посматрали као Мајку? Зар нису биљке и живитиње сматрали својим рођацима? Дрвеће и ми смо, у правом смислу, рођаци. Дрвеће сарађује. Комуницира. Дели. Биљке осећају, виде, чују, миришу и на све то одговарају. Шетња кроз шуму, према истраживањима научника, снижава крвни притисак, ниво кортизола, брзину пулса и друге показатеље анксиозности и стреса. Све је повезано.“ / стр.232 /
Каква је данас ситуација са нашом цивилизацијом?
„ Научници УН су открили да је квалитет 40% светског земљишта озбиљно нарушено.Обрадиво земљиште нестаје 100 пута брже него што настаје.Подаци показују да се 34% светских рибљих фондова убрзано исцрпљују због прекомерног излова.Морске врсте нестају двоструко брже од копнених.Стопа изумирања врста данас је хиљаду пута виша од нормалне позадинске стопе.Од 1970.г. број птица, сисара, гмизаваца и водоземаца опао је за више од пола. Четвртини свих врста прети изумирање.“ / стр 14-16/
Биолошки геноцид?
„ Нажалост.Иако скоро пола века знамо да је на коцки и људска цивилизација, није било напретка у отклањању проблема.Никаквог. То је изузетан парадокс. Будући нараштаји ће нас се сећати, чудећи се како смо могли, тачно и детаљно, да знамо шта се догађа, а да ипак не решимо проблем.“/ стр.26/
Где је онда проблем?
„ Посреди је економски систем који вековима доминира на читавој планети – капитализам.“ / стр.27/
Шта је проблем?
„ Оно што капитализам чини другачијим од осталих економских система у историји јесте то што је заснован на – императиву сталног ширења.“
/ стр.27 /
Привредни раст?
„ Овај РАСТИЗАМ како бисмо могли да га назовемо, једна је од најхегемонистичкијих идеологија у савременој историји.“ / стр.31 /
Опседнутост растом?
„ Економија опседнута растом, па и уз чисту енергију, и даље нас води у и пропаст.“ / стр.30 /
Процентуално како то изгледа?
„ Три одсто раста значи дуплирање светске економије на 23 године па се, тако дуплирана, она поново дуплира за 23 године и тако изнова и изнова.“
/ стр.28 /
Где је крај?
„ То не би био проблем да се БДП ствара из ваздуха, али не ствара се. БДП је уско повезан са употребом енергије, ресурса и отпада, до нивоа на коме на коме већ увелико премашујемо оно што су научници назвали безбедним планетарним границама, са разорним последицама по животињски свет.“
/ стр.30/
Можете ли да наведете примере?
„ Потрошња сировина у свету је 1980.г. достигла 35 милијарди тона годишње, расте 2.000.г на 50 милијарди тона и 2017.г је достигла невероватних 92 милијарди тона.Научници процењују да планета може да издржи укупни материјални отисак до највише 50 милијарди долара годишње. Данас премашујемо ДУПЛО.Према садашњем темпу, уколико наставимо по старом, до половине века, могли би да премашимо 200 милијарди тона годишње. То је готово дупло више од нивоа на коме смо сада и преко три пута више од нивоа безбедне планетарне границе.Нико не зна које ћемо преломне тачке достићи до тада.“ / стр.100/
Емисије угљеника?
„ Током прве половине 20 века, годишње емисије угљеника порасле су са 2 милијарде на 5 милијарде тона. Током друге половине, емисија је пет пута повећана, достигавши 25 милијарди тона до 2.000. г. И наставила је да расте, упркос низу међународних климатских самита, да би достигла 37 милијарди тона у 2019.г.“
Ко највише загађује планету?
„ Богате земље и богати људи. У Африци или на Блиском истоку просечна потрошња пластике износи 16 кг по становнику, док је у у Западној Европи 9 пута већа потрошња и износи 136 кг годишње. Исто се уочава и када је реч о материјалном отиску. Земље са ниским дохотком утроше само око 2 тоне материјалних добара по особи годишње. Земље са нижим средњим дохотком око 4 тоне, а оне са вишим средњим дохотком око 12 тона. Земље са високим дохотком троше много више : просечно око 28 тона по особи годишње.“ /стр.103 /
Шта кажу еколози? Који је безбедан ниво трошења материјалних добара?
„ Еколози кажу да је безбедан ниво материјалног отиска 8 тона по становнику.
Осам тона?!? Па, развијене земље 3,5 пута више троше и загађују?
„ Када би богате земље трошиле на ниво светског просека, уопште не бисмо премашивали планетарну границу.Живели бисмо и радили отприлике у границама биокапцитета наше планете, уместо да гледамо еколошкој пропасти у очи.“ / стр.103/
Долази ли нам еколошка пропаст?
„ Када би читава планета трошила колико и богате земље, биле би нам потребне четири планете Земље.“ / стр.105/
Страшно! Како то објашњавате?
„ Капитализам нас је избацио из равнотеже са живим светом?“ / стр.46/
Појасните.
„ Капитализам је настао на раменима организованог насиља, масивног осиромашивања и системстског уништавања самодовољних одрживих заједница.“ / стр.53/
Конкретно?
„ Племство, свештенство и трговачка буржоазија ујединили су се против сељачке аутономије и поново спустили наднице. Масовно и насилно су их истерали са земље. Тај процес је познат као – ОГРАЂИВАЊЕ! Током три века, ограђена су многа пространства Британије и остатка Европе, док су милиони протерани са земље. Уље на ватру отимачине долила је реформација.“ / стр.51/
Да ли је било отпора том насиљу?
„Наравно, сељачке заједнице се нису предале без борбе. У Немачкој је једна организована побуна 1525.г. окончана масакром над 100.000 сељака. Историчари су период од 1350 до 1500 г. описали као „ златно доба европског пролетаријата“. Период еколошког обнављања. А онда је уследило ограђивање и терор.“ / стр.49-51/
Зар Адам Смит то није назвао првобитна акумулација капитала?
„ Јесте, тврдећи да је настала напорним радом и штедњом неколицине. Али, то је идилична прича из уџбеника економије.То је била – ПЉАЧКА! Карл Маркс је инсистирао на термину – примитивна акумулација, како би истакао варварску природу насиља.“ / стр.52/
Како је напредовало ограђивање?
„ Након револуције у Енглеској 1688.г, када је буржоазија стекла контролу над Парламентом и моћ да ради шта жели, увела је серију закона чиме је покренут до тада најбржи и најдалекосежнији талас ОТИМАЧИНЕ. Између 1760 г. и 1870.г. ограђено је, тј. отуђено је три милиона хектара земље, што је чинило шестину територије Енглеске. До краја тог раздобља нестали су готово сви заједнички поседи у земљи.“ / стр.54 /
Мрачна епизода ?
„ Уништење енглеског сељаштва коинцидирала је са индустријском револуцијом. Бројно и очајно становништво, које је остало без имовине, слило се у градове, где је постало извор јефтиног рада.“
Које су биле последице?
„ Први век индустријске револуције драматично је снизио очекивани животни век, на ниво из времена куге у 14. веку.У Манчестеру је животни век пао на свега 25 година.Први векови капитализма створили су беду у мери непојмљивој пре капитализма.“ / стр.54/
Како је колонизација утицала на раст капитализма?
„ Обим колонијалне отимачине је био невероватан. Од раног 16.века до раног 19.века колонизатори су из планина Анда однели стотине милиона килограма сребра. Данас би то сребро вредело 165.000 милијарди долара.Не рачунајући злато које је извучено из Јужне Америке. Када је реч о раду у рудницима и платажама Америке, поробљено је 5 милиона староседелаца и добар део те популације је збрисан. Додатних 15 милиона душа је пребачено из Африке / укрцало се у Африци 100 милиона душа – примедба БД /, да су плаћени минималном данас надницом донели би 97.000 милијарди долара нове вредности. Британци су изнели из Индије у периоду 1765.г до 1938.г. износ од 45.000 милијарди долара.“ / стр. 56 – 57 /
За то време глобални Југ је пропадао?
„ Последице су биле катастрофалне, док је европски капитал растао , удео глобалног Југа у светској производњи од 1750.г. до 1900 г. срозао се са 77% на свега 13%.“ / стр. 58 /
Шта нам је онда донео капитализам ?
„ Дуги успон капитализма је, од 1500 године до индустријске револуције, свуда донео социјалну пошаст.“ / стр.160 /
Шта нам можете да кажете о вештачким оскудицама?
„ Заговорници капитализма веровали су да је неопходно осиромашити људе како би се остварио економски раст.“ / стр. 61 /
Извините, ко су ти заговорници? Дајте да их именујемо да наша јавност зна.
„ Философ и богаташ Џон Лок је признао да је ограђивање било крађа, али морално оправдана, јер је омогућила прелазак на интезивне комерцијалне технике које су повећале пољопривредну производњу. Тако је и колонизацију правдао. Унапређење и напредак човечанства су постали оправдање за отимање.“ / стр.59 /
Ко још?
„ Дејвих Хјум 1752.г. је писао да се увек у време оскудице, ако није екстремна, види да сиротиња ради више и уситину боље живи.“ / стр.61/
Свашта! Зашто је онда оскудица када се боље живи?
„ Никакву корист од раста продуктивности нису присвојили сами радници.Наднице су опале. Добит је завршила у џепу власника средтава за производњу.“ / стр. 60 /
Наравно! Можете ли да нам наведете пример изазивања вештачке оскудице?
„ Током полседње четвртине 19.века , на врхунску британске империје, 30 милиона Индијаца је умрло у масовној глади коју је историчар Мајк Дејвис назвао „ викторијански холокауст“. Страдали су беспотребно, јер је чак и на врхунцу глади постојао нето вишак хране.Заправо, индијски извоз житарица се утростручио у том периоду, са 3 милиона тона 1875.г. на 10 милиона тона у 1900.г.“ / стр.62 /
Зликовци! Зар нису увели и порез на со?
„ Јесу. Со је била бесплатна и лако доступна свима дуж читаве индијске обале. Ипак, Британци су наплаћивали право на то. Јавно богатство жртвовано је зарад приватног, а заједничка добра жртвована су зарад раста.“ / стр.62 /
Значи, ограђивање, колонизација и вештачке оскудице су довели до богатства европског капитализма?
„ Европски капитализам је уништио самоодрживе заједнице и створио масу јефтине радне снаге. Рецимо, колонизатори су палили воћњаке и летине да би људе који су некада живели од озобиља које пружа земља, приморали да раде за плату и да њоме купују храну од Европљана.“/ стр.64/
Ништа се није променило ни данас. Европски човек је уништио анимизам?
„ Нажалост. Староседеоци су веровали да су сва жива бића међусобно повезана и да деле исти дух или суштину. Они су пазили да од живих екосистема не узимају више него што могу да обнове, али и да узврате заштитом и обнављањем земљишта.“ / стр.65 /
Ко је био идеолог уништавања анимизма?
„ Главни идеолози су били Френсис Бејкон / 1561 -1626 / и француски мислилац Рене Декарт / 1596 -1650/.
Шта су заступали?
„ Бејком се залагао за затирање идеје о живом свету и њеном замењивању новом етиком, која не само да што дозвољава већ и велича експлоатацију природе. Природа за њега није била Мајка, него обична блудница. Он је науку видео као оружје против природе.“ /стр 69-70 /
А Декарт?
„ Декартовим рукама је, на два дела, пресечена целина коју чине људи и остатак живог света. Овако вишење је било познато као ДУАЛИЗАМ, док је Декартова теорија о материји постала позната као механичка философија. Тако се дуализам запатио у европској култури.Једном када је природа постала ствар, могло је да се њој учини било шта.У корист капитала уклоњена су сва етичка ограничења. Земља је постала својина. Жива бића постала су ствари. Екосистеми су постали ресурси.“ / стр.71/
А радна снага?
„ Декарт је инсистирао : „Ја нисам своје тело.“Раздвојио је ум од тела.Тело је, баш као и природа, било груба материја, са функцијама попут машинских.Рад је постепено лишен смисла, задовољства и талента. Изгнаници са земље , обесправљени ограђивањем, више нису били људи са правима, већ маса радне снаге, коју треба дисциплиновати и контролисати у име капиталистичког раста.“ / стр.75 /
Кант је имао сличан став?
„ Кант је тврдио да нељудска бића су само средство за остваривање циља. Циљ је човек.“ / стр. 71 /
Тако је утемељен капитализам?
„ Својим темељним принципима, капитализам се поставио као непријатељ самог живота. Живи свет треба покорити силом науке и разума.“/ стр.79 /
Капитализам не може да опстане без економског раста?
„ Економски раст постаје гвоздени закон чији смо сви таоци.“ / стр.86/
Треба нам стални економски раст?
„ Нашли смо се у апсурдном стању да нам треба сталан економски раст, само да бисмо избегли друштвени слом.“ / стр.94 /
Зато расту дугови?
„ Дужничка замка је једна од највећих замки императива раста. Навукли смо лудачку кошуљу.“ /Стр.95 /
Неодржив је економски систем капитализма?
„ Систем ради за капитал, а не за људе. Економски раст уништава целовит екосистем.“ / стр.115 /
Шта треба да урадимо?
„ Морамо да одустанемо од тренутне брзине пораста тражње за енергијом.“ / стр.137 /
Како?
„ Није економски раст по себи важан- важна је расподела богатства, као и мера у којој је оно уложено у јавне услуге. И након одређеног нивоа, виши БДП потпуно престаје да буде потребан за раст квалитета живота.“ / стр.158/
Зар економски раст БДП-а не доводи раст квалитета живота?
„ Истраживања су озбиљно оспорила лажну једнакост између економског раста и људског напретка.“ / стр.159 /
Можете ли да нам наведете конкретне примере?
„ Узмимо за пример очекивани животни век.“ / стр.163 /
Одлично. Какви су подаци?
„ САД имају БДП по становнику 59.500 долара, што их чини једном од најбогатијих земаља света. Американци могу очекивати да ће живети 78,7 година. Али, Јапан има 35% нижи доходак и просечан животни век од 84 године. Јужна Кореја има 50% нижи доходак и очекивани век од 82 године. Посебан случај је Костарика, која има нижи доходак за 80%, али је животни век 80 година, док једна област – Никоја, која је најсиромашнија, има просечан животни век од 85 година.“ /стр. 163 -164 /
Која је тајна њихове дуговечности када су тако сиромашни?
„Њихова дуговечност није последица начина исхране, нити гена, већ нечега потпуно неочекиванох – ЗАЈЕДНИЦЕ.“ / стр.171 /
Заједнице? Објасните.
„ Никоје имају присне односе са својим ппородицама, пријатељима и комшилуком. Осећају се повезаним чак и у старости. Осећају се цењеним. Заправо, најсиромашнија домаћинства имају најдужи животни век, зато што имају највеће изгледе да живе заједно и међусобно се подржавају.“/ стр.171 /
Дивно! Радујем се да је тако. Нажалост, заједница је данас нестала.
„Подаци о срећи су упечатљиви. Треба да обратимо пажњу на људски осећај СМИСЛА. Људи се осећају да воде смислен живот онда када могу да изразе саосећање, да сарађују, повезују се и ставарју заједницу.“ / стр.170 /
Како остварити заједницу када је неједнакост све већа?
„ Услов је смањење неједнакости у друштву, улагања у универзална јавна добра и праведнија расподела дохотка и могућности.Спуштање неједнакости умањује утицај на екологију.“ / стр,172 /
Пример?
„ Најбогатији 1% светске популације емитује 30 ПУТА више него доњих 50%.“ / стр. 172 / Најбогатији 1% глобалне расподеле присвајају 19.000 милијарди долара или 1/4 светског БДП-а.“ / стр.180 /
Који је закључак?
„ Долазимо до радикалног закључка : свака политика која умањи дохотке најбогатијих биће корисна за природу.“ / стр.173 /
Изгледа да је правда једно од решење нашег спаса?
„ Правда је противотров за императив економског раста и кључ за решавање климатске кризе.“ / стр.175 /
Када поредимо у односу на, рецимо, стање пре четири деценије, каква је ситуација у друштву?
„ Данас је стопа сиромаштва виша, а реалне наднице су ниже него пре четири деценије. Упркос деценијама економског раста. Друштво је НАЗАДОВАЛО.“ / стр.175 /
Како је то могло да се догоди?
„ Тако што су велики део новог богатства који је економски раст произвео преузели богати.Сви смо гурнути у машину економског раста, са смртним последицама по нашу живу планету, само да би богата елита могла постати још богатија. Из угла људског живота, то је јасна неправда. Али из угла екологије, још је горе – посреди је ЛУДИЛО.“ / стр.176 /
Шта је, дакле, решење?
„ Привреду треба организовати око потреба људи и екологије, а не обрнуто.“ / стр.177 /
Нова економија?
„ Економија у чијем средишту је човек и, са акцентом на правди, добробити и самодовољности.“ / стр. 177 /
Колико би требало новца да се искорени сиромаштво?
„ Пребацивањем 10.000 милијарди долара сувишног дохотка са најбогатијег процента свим сиромашним у свету тренутно бисмо окончали сиромаштво.“ / стр.180 /
Колико се процењује богатство тих 1% најбогатијих у свету?
„ Процена је да поседују – 158.000 милијарди долара.“ / стр.181 /
Знаћи, требало би да се њима одузме 6,39% од њиховог капитала?
„ Толико! Циљ треба да буде благостање људске заједнице.Капитализам заснован на императиву непресталног ширења је угрозио људе и природу.“/ стр190 /
Како бисте дефинисали одраст?
„Одраст је планирано смањење употребе сировина и енергије како би се привреда вратила у равнотежу са живим светом на безбедан, праведан и правичан начин. / стр. 36 /
Како то остварити у пракси?
„ Први корак је превазићи ирационално уверење да све привредне делатности увек морају да расту.Можемо створити економију која је организована око љјудског бољитка, а не око бескрајне акумулације капитала.“ / стр. 37-38/
Залажете се за посткапиталистичку економију?
„ Економија заснована на људском благостању и еколошкој стабилности, а не на сталној акумулацији капитала.“/стр. 192 /
Који је конкретан први кпорак?
„ Укинути планирано застаревање. То значи да компаније, у покушају да повећају понуду, теже производњи добара која се кваре и захтевају замену након релативног кратког времена.Рецимо, произвођачи сијалица су основали картел и скратили су радни век класичне електричне сијалице са просечних 2.500 сати на хиљаду или чак мање. Планирано застаревање је општа одлика капиталистичке производње.“
/ стр. 194 /
Како то решити?
„ Једноставно. Прописима захтевати од произвођача да издају гаранције које покривају максимални могући радни век производа. Већ постоји технологија неопходна да производ траје два до пет пута дуже него данас.“ / стр.196/
Други корак?
„ Сасећи оглашавање. Већина реклама дизајниране су тако да наведу људе на ирационалне одлуке.Изложени смо инвазији реклама. То је напад на нашу свест. Колонизација наших умова. Пуно је начина да се ограничи моћ оглашивача. Законски се може сузбити употреба психолошких манипулативних техника.“ / стр.199 /
Трећи корак?
„ Уместо власништва над средствима, увести корисништво. Успоставити комшијске радионице, где би опрема била на располагању свима, према потребама. Дељење справе између десет домаћинстава десетоструко снижава тражњу, уз уштеду новца, времена и енергије.“ / стр.200 /
Четврти корак?
„ Зауставити бацање хране. Запањујуће је да 50% произведене хране у свету – око 2 милијарде тона – сваке године се баци. Јужна Кореја је забранила да се храна баца на депоније, па домаћинтва и ресторани морају сувишну храну одлагати у наменске посуде за компостирање, што се наплаћује по тежини.“ / стр.202 /
Пети корак?
„ Смањити обим еколошки деструктивних делатности. Смањивање производње говедине, на рачун повећања биљне производње. Смањити обим наоружања, приватних авиона, величине кућа, пластике и свих других производа који загађују природу и троше велике количине енергије. Залажем се да се прогресивно компанијама наплаћује употреба енергије и ресурса, па те приходе делити као једнаке дивиденде свим грађанима.“/ стр. 204 /
Залажете се и за смањивање радне недеље?
„ Апсолутно! Можемо да скратимо радну недељу са 47 часова на 30 или можда чак 20 часова.Показују студије које показују да су код људи који раде краће забележени виши нивои људског благостања“ / стр.207 /
Године 1930. британски економиста Џон Мајнард Кејнс предвиђао је да се радна недеља спусти на свега 15 часова.
„ Раст продуктивности није искоришћен за ослобађање људи од рада., већ да би се подстицао стални економиски раст у корист најбогатијих. Обећање истинске слободе потпуно је изневерено.“ / стр.209 /
Вечити циници ће запитати – да ли је то заиста могуће?
„ Неправда не може да реши проблем створен неправдом.“ / стр.205 /
Мора се смањити неједнакост у друштву?
„ Краћа радна недеља би се финансирала смањивањем неједнакости.“ /стр.210/
Које је решење да се смањи толика неједнакост у приходима?
„ Могуће решење је да се уведе максимални однос зарада. Рецимо на однос 10:1. Може да се уведе порез на богатство. Мора да почне деакумулација капитала .Економија би се са непотребне разменске вредности приближила употребној вредности. То би истовремено смањило политичку моћ капитала и повећало би квалитет демократије.“
/ стр.212 /
Шта предлажете са нараслим дуговима?
„ Одржива економија захтева отписивање дугова.Нарочито отписивање неправедних дугова.“ / стр.220 /
Новац?
„ Новостворени новац би се делимично могао давати у облику универзалног основног дохотка, та идеја постаје све популарнија. Банке би, наравно, и даље могле да позајмљују новац, али би за њега морале да имају 100% покриће у резервама.“/ стр.223 /
Шта кажете о идеји директне демократије?
„ Године 2014. тим научника са Харварда и Јејл објавио је запажену студију о томе како људи доносе одлуке који се тичу природне средине. Резултати су импресивни. Чак 68% појединаца бира да свој удео у заједничким ресурсима користи ОДРЖИВО, узимајући само онолико ресурса колико може да се регенерише и жртвујући могућу добит да би будуће генерације могле да напредују.“ / стр.226 /
То је охрабрујуће.
„ Јесте. Када је од ове групе затражено да одлучује колективно, путем директне демократије, десило се нешто интересантно.Оних 68% успели су да надвалдају себичну мањину и одрже њихове деструктивне импулсе под контролом. Заправо, демократско одлучивање је подстакло себичне појединце да гласају за одрживе одлуке, јер су схватили да су у свему томе заједно.“ / стр. 226 /
Шта нам то говори?
„ Елите су успеле да заробе наше демократске системе.САД је данас пре плутократија него демократија. Другим речима, капитализам има тенденцију да буде антидемократски, док демократија има тенденцију да буде антикапиталистичка.“ /стр.231 /
Како онда до посткапиталистичке економије?
„ Путовање ка посткапиталистичкој економији почиње најбазичнијим чином демократије.“ / стр.231 /
Шта да радимо?
„ Идеју о ширењу да заменимо идејом о интеграцији. Спиноза је истицао да универзим мора проситећи из неког првобитног узрока, односно то значи да је све материја, да је све ум и да је све Бог. То је све супротно Декартовим идејама, које су подстицале моћ цркве, правдале капиталистичко израбљивање природе и људског рада и морално одобравале колонијализам.“ / стр 244 /
Спиноза је због тога био брутално прогањан.
„ Јеврејске власти у Амстердаму издале су против њега ХЕРЕМ, што је био чин ескомуникације из заједнице. Избегавала га је сопствена родбина и доживљавао је физичке нападе. Једног дана га је на степеништу синагоге убо нападач. Али то га није одвратило. Задржао је подерани огртач који је имао на себи када је нападнут и носио га је из пркоса.“ / стр. 246 /
Шта морамо да научимо од староседелачких народа?
„ Морамо научити да себе поново видимо као део шире заједнице живих бића.Ако се наш приступ одрасту не буде заснивао на овој врсти етике, промашили смо суштину.“ / стр.249 /
Где се данас налазимо?
„ На почетку смо дубоке промене свести.“ / стр.263 /
Порука читаоцима?
„ Мање је више!“
Београд, 7534.г. цветањ
