ДВЕ СТОЛИЦЕ
Читам Драмосеров интервју немачким новинама, након састанка са канцеларом Шолцом.
Такво јавно полтронисање Немачкој је несхватљиво за Србе, који су у вековном сукобу са Немцима.
Лицемерно понашање и кукавичко лагање Драмосера је срамотно за Србију.
Историјско искуство Срба са Немцима је врло негативно.
Интервју је показао да Драмосер уопште не разуме шта се догађа у свету.
Он и даље блебеће о седењу на две столице.
Како се може да буде члан ЕУ, што је, како он признаје, циљ Србије и да се , истовремено, буде војно неутралан.
Две су његове лажи изречене.
Прво, према последњим истраживањима режимских агенција, грађани су против уласка Србије у ЕУ.
Према мојим истраживањима 72% грађана Србије се противу уласку у ЕУ, док 85% грађана не жели улазак у НАТО.
Значи, није циљ Србије улазак у ЕУ .
То је велика превара.
Друго, војна неутралност у оквиру ЕУ је немогућа.
Некада неутралне Швајцарска, Шведска и Финска, траже да уђу у НАТО.
Зашто?
Агресивна америчка политика тражи потпуно поробљавање Европе, јер следи даљи сукоб Америке и Русије.
То значи, када би Србија начинила историјску грешку у приступила ЕУ, морала би да уђе у НАТО.
Пролазак прошле недеље НАТО возила и војске кроз Србију, да би се снабдела Украјина за даљи рат са Русијом, неће бити довољан ангажман покорене Србије.
Окупатори ће тражити да Срби буду топовско месо у рату са Русијом.
Тако би Срби први пут били у рату са Русима.
Велеиздајничка политика Драмосера води нас у том сигурном правцу.
Хоће ли на то пристати грађани Србије?
Видећемо у наредним недељама и месецима.
Једно је сасвим сигурно, немогуће је седети на две столице.
Руси би нам то и опростили.
Схватили су да је Драмосер издајник, лажов и лудак.
Али, они поштују изборну вољу грађана Србије.
Крсташи не опраштају седење на две столице.
Драмосер мора да испуни њихове наредбе.
Ако не буде испунио, следи одмазда крсташа.
Покушаће поново да доведу некога ко ће бити кооперативнији.
Ми то не смемо да дозволимо.
Зато је важно да грађани јавно покажу шта мисле о ЕУ и НАТО.
Драмосера остављамо крсташима.
Београд, 7531.год. цветњ
