Početna Tekstovi i kolumne Svedok Dužnièko ropstvo

Dužnièko ropstvo

834
0
SHARE

Primoran sam da ponovo, po ko zna koji put, pišem o dužnièkom ropstvu. Dugo je trebalo režimskim ekonomistima, ljubiteljima svake vlasti i nameštenih konsultantskih poslova, da priznaju kako zemlja hrli u dužnièku krizu. Pre nekoliko godina bio sam usamljen u otvorenom apelu našoj javnosti da su lažni reformatori opasni tipovi koji æe državu dovesti do propasti radi zadovoljenja nekih svojih, malih, sitnih, šibicarskih interesa. Pored namernog uništavanja nacionalne privrede kroz banditsku privatizaciju i divlju liberalizaciju domaæeg tržišta, jedan od naèina da se konaèno i trajno reši srpsko nacionalno pitanje je uvoðenje države u ropske kandže meðunarodnih poverilaca.

Ako izuzmem predivnog i poštenog profesora Mlaðana Kovaèeviæa, našeg najveæeg struènjaka za meðunarodnu trgovinu, koji je bespoštedno kritikovao nestruènost nove vlasti, naroèito asistenta za guvernera i ministra, svi ostali estradni ekonomisti prodali su svoja sumnjiva struèna uverenja za šaku politièkih, nameštenih konsultantskih poslova. Zašto su æutali? Zašto su branili jedan pogrešan i nakaradan ekonomski koncept bez razvoja? Zašto danas tako bojažljivo prièaju o opasnim godinama koje nam se približavaju? Zašto ne urliknu nad tragiènom sudbinom rasprodate srpske privrede?

Sve što sam pisao i govorio, nažalost, se obistinilo. Meðutim, uprkos kriku vapijuæeg u pustinji, tržišni fundamentalisti u legalistièkoj vladi, koja više nema podršku biraèa, nastavljaju i dalje da zadužuju zemlju. Zašto Koštunica i njegovi manjinski trabanti to dozvoljavaju? Graðani Srbije moraju da znaju da se, posle otpisa – Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, dug ponovo poveæa i danas iznosi 14,99 milijardi dolara. Ponavljam, tokom 2004 godine zadužili smo se dodatnih 2,4 milijarde dolara. Da li je neko graðane Srbije pitao o tim novim zaduživanjima? Interesantno je da u poslednjem kvartalu dug raste za 944 miliona dolara srednjoroènih i dugoroènih zajmova, a oko 230 miliona dolara kratkoroènih kredita. Još interesantnije je da smo se samo u decembru zadužili 713 miliona dolara. Novim zaduživanjem uspeli smo da vratimo ceo dug od 611 miliona dolara u 2004, ali tokom 2005 dospeva na naplatu 1,54 milijarde dolara, glavnica 1,07 milijardi dolara i kamata od 472 miliona dolara, pa æe biti vrlo interesantno da pratimo kako æe se u ovoj godini servisirati tolike obaveze.

Ukoliko i uspemo nekako da namaknemo ta sredstva, makar legalisti preobuèeni u šifrovane eksperte nastavili i dalje da nas zadužuju, ostaje potpuno nerazjašnjeno kako æe se vraæati dugovi u 2006. i 2007. godini kada se oni konstantno uveæavaju. Prošlogodišnji dotok stranih investicija od mršavih 394 miliona dolara, kao i usporena privatizacija, ne mogu više biti znaèajan izvor na koji mogu pouzdano da se oslone narkotizovani reformatori. Zašto narkotizovani? Pa, ponašaju se kao ovisnici od opojnih sredstava koji su spremni sve da preduzmu kako bi makar na tren produžili agoniju.

Politièari na vlasti imaju istu životnu filozofiju. Spremni su sve nas da žrtvuju samo da bi još neku nedelju, još neki mesec produžili svoju vladavinu. Životinjskim instinktom oseæaju da više neæe imati prilike da uèestvuju u manjinskom zamajavanju naroda. Zato – zadužuj se što više! Neka oni posle tebe lupaju glavu kada budu stigli anuiteti za naplatu. Zato – kradi što više jer više nikada neæeš biti u takvoj prilici, da ti je sve dozvoljeno i da nema odgovornosti za one koji su pre tebe taj isti kriminal èinili.

Dugovi rastu, a privreda ostaje nepokrenuta. Nakon prošlogodišnjeg lažnog rasta industrijske proizvodnje, kada je za novu osnovicu uzeto 300 privatnih preduzeæa koji prethodne godine nisu uzimani u obraèun, januarski rast proizvodnje od svega 0,5 odsto najbolji su dokaz da su reforme Potemkinova sela uobraženih i nevaspitanih, samozvanih eksperata. Rast spoljnotrgovinskog deficita na rekordnih 7,43 milijardi dolara i skok inflacije na 30 odsto, za prva dva meseca inflacija je veæ dostigla 4,2 odsto, pritisci birokrata iz MMF-a da se hitno rasproda 65 preduzeæa u državnom vlasništvu u kojima se nalazi skoncentrisano 83 odsto svih gubitaka privrede, sve, dakle, kad se uzme u analizu naše ekonomske situacije, onda graðani zaista moraju biti duboko zabrinuti za sudbinu svog, ionako krhkog, životnog standarda.

Potrošaèka korpa je sve praznija. Uprkos agresivnoj propagandi tržišnih fundamentalista kako graðani nikad bolje nisu živeli. Evo nekoliko interesantnih pokazatelja za poreðenje. Period je februar 2004 – februar 2005. Juneæe meso sa kostima – 1 kg poskupelo je sa 206,30 din na 315,88 din, svinjsko meso sa kostima poskupelo je sa 197,16 din na 329,85 din po kilogramu. Koliko je to procenata? Zar je to jednocifrena inflacija? Maslac je poskupeo sa 305,21 din na 365,06 din, a suva slanina sa 286,58 din/kg na 357,04 din za kg. Ako se plašite holesterola ne morate da jedete meso i slaninu, ali zbog hladnoæe i produžene zime morate da se grejete. Tu æe vas doèekati nova poskupljenja. Gas je poskupeo za 43 odsto, dizel za 35 odsto i ugalj za 50 odsto. Najavljuje se poskupljenje struje i približavanje evropskim cenama, mada se standard sve više približava afrièkim merilima.

Ako putujete, pripremite se za nove cene putarina. Ona æe poskupeti za 50 odsto u narednih nekoliko dana. Onda æe pred turistièku sezonu ponovo poskupeti za 50 odsto i na kraju pred završetak poslovne godine imaæemo još jedno poskupljenje od 50 odsto. Na taj naèin ministar za kapitalne investicije obeæava da æemo se izjednaèiti sa evropskim cenama putarina. Naravno, ministar nam nije objasnio kako æe graðani da plaæaju te evropske cene.

Hoæemo li nekad dobiti evropsku produktivnost i evropske plate? Na ova pitanja nijedan ministar ne zna da odgovori. Kako praviti svetski proizvod i izvoziti domaæu robu? Ministar za kapitalne investicije tvrdi da mu je najviše žao što se bavio politikom. Interesantno je da tako isto misle i Nenad Èanak i Radoman Božoviæ. Uzimam još njih dvojicu jer su nedavno objavljene njihove izjave da ih politika više ne zanima. Šta su ti politièari bez volje za politikom imali pre ulaska u vlast? Hoæe li neko napokon da progovori o kapitalu novobogataša? Otkuda Miškoviæu, recimo, takva poslovna imperija kada je, uzeæu taj primer, posle mene krenuo u privatni biznis? Zašto obrt od 800 miliona evra nemaju drugi privatnici koji su bili velike gazde kada je Miškoviæ poslušno donosio sobne papuèe Familiji? U èemu je tajna brzog uspeha srpskih oligarha? Kolika je profitna stopa bila dok su nagomilavali toliko bogatstvo?

Na sva ova pitanja neko æe morati vrlo brzo da naðe prave odgovore. Odgovore æe pronaæi oni koji budu pronašli nestale dugove. Podseæam vas da je pre dve decenije raðena studija za nerazvijene zemlje i tada je objavljeno da se tri èetvrtine novca koji doðe u zemlju u vidu kredita vraæa u razvijeni svet kao privatni kapital politièke oligarhije i njenih tajkuna. Dinkiæ je folirao kada je u spotu glumio nesalomive, zajedno sa svojim nekadašnjim pajtašima, danas je svima jasno da je napravljena demokratska pljaèka Srbije u kojoj su uèestvovali politièari na vlasti. Dinkiæa danas Miškoviæ predlaže za premijera.

Kariæi se javno ne slažu sa tim predlogom, ali ako im legalisti na vlasti dozvole prodaju Mobtela onda su sve koalicije moguæe. Ministar privrede Bubalo nas umiruje da nema ništa od prodaje Mobtela jer on nije našao na sajtu ništa o pomenutoj kompaniji koja se pominje kao kupac. Ideolog verbalnog legalizma prima u audijenciju predstavnike kupca zajedno sa ambasadorom, ali poslovodstvo kupca demantuje svoju umešanost u kupovinu preduzeæa koje se nalazi pred sudskim sporom. Niko ne zna šta se dešava. Premijer Koštunica širi neobaveštenost i neupuæenost. Premijer se ne meša u svoj posao. Èeka da se privreda sama pokrene. Ili, èeka da se privrednici sami snaðu. Matrozu su èinovnici Vlade, na pitanje šta æe biti sa njima u procesu restrukturiranja, kratko odgovorili – snaðite se!

Poruka je bila vrlo jasna. Vlada nema nikakvu ideju kako da se pokrene privreda. Mnogi u vladi nisu dorasli da vode ni STR. Premijer je zaokupljen pitanjima oko Haga, mada je otvoreno izjavio, pre neku godinu, da je Hag za njega trinaesta rupa na svirali. Otkuda odjednom takav zaokret? Šta se to desilo da Koštunica promeni svoj prvobitni stav? Da li su dugovi trinaesto prase ove Vlade? Zašto je Koštunica dozvolio da ga prevare šibicari iz šifrovane organizacije u rasulu? Koštunica nas je za godinu dana zadužio 2,4 milijarde dolara. Da li zna Koštunica koliki je to novac? Ko æe da vraæa tolike dugove? Gde se troše toliki dugovi?

Zašto opozicija u parlamentu ne obori Vladu koja ima svega 11 odsto podrške graðana? Ko neprestalno kalkuliše? Analitièari tvrde da æe ova Vlada potrajati. Tome se najviše raduju enklave u Vladi. Biæe još dosta vremena za trgovinu. Cene preletaèa stalno poskakuju. Srbija nema vremena za èekanje! Srbiji se žuri! Problem je što graðani neæe da idu za prevarantima koji su se obogatili posle petooktobarske kontrarevolucije. Otkud tim nosaèima kovèega novac? Ko njih plaæa? Srbija je pred Velikim Praskom. Poèinje otopljavanje!

Svedok, 15. mart 2005

SHARE