DUEL
Branko Dragaš, 07.10.2013
Oduvek sam smatrao da je zadatak inteligencije da bude kritična prema vlasti. Umesto prazne priče, inteligencija treba da ponudi rešenja. U tome se inteligencija razlikuje od drugih naklapala i dokonjaka. Inteligencija govori prave stvari u pravo vreme. Ako to ne govori kada treba, onda nije inteligencija. Nije dostojna toga naziva. Naknadna pamet je besmisleno trućanje.
Naročito je važno izneti kritički stav kada je neki političar najmoćniji. Miloševića je trebalo napadati kada je bio najjači, danas ga napadati nije uputno. Oni koji ga nisu napadali kada je bio najmoćniji danas moraju da ćute. Isto važi i za ostale političke moćnike. Koji imaju moć samo dok su na vlasti. Kada padnu sa vlasti, postaju – sline.
O Miloševiću sam sve rekao 1988 do njegovog pada. Otvoreno, javno i bez straha. Smatrao sam da je to moja patriotska i intelektualna obaveza.
Nakon toga, novu vlast sam stručno kritikovao, jer sam video da sprovode nametnuti neoliberalni koncept i ništa ne znaju o državnim poslovima koje su oteli od naroda. Oličenje te makijavelističke vlasti bio je premijer Zoran Đinđić. Pozvao sam ga da, na miru, pred RTS kamerama, kao dugogodišnji prijatelji, ukrstimo koplja i da građani vide dve različite koncepcije. Nakon toga, građani neka presude čija je koncepcija za njih bolja.
Nikada do tog duela nije došlo. Đinđić nije smeo da izađe na megdan. Novosadska TV Most i voditelj Bojan Panaotović je ostavio otvoren stalni poziv da organizuje taj naš duel. Nije bilo odgovora. Onda je ostale DOS-ove janjičare redom prozivao. Godinama. I niko nije imao petlju da suočimo koncepcije. Tako su prošle godine i tako smo propali.
O Koštunici na vlasti ne vredi govoriti. Čovek je jednostavno neupotrebljiv bio za bilo kakvu raspravu. Uobražen,umišljen, dosadan, usporen i odan svojim saradnicima, kojima je omogućio da nastave sprovođenje pogrešnog koncepta ekonomskog uništavanja Srbije i kojima je stvorio uslove za nesmetanu dalju pljačku Srbije. Njegova današnja zabrinutost za sudbinu Srbije se završava na besmislenim i skupim svečanostima u Sava Centar, gde se nacionalna inteligecija takmiči u svom pokazivanju rodoljublja i pljuvanju u dalj, dok čekaju priliku da obore trenutnu vlast i da oni, ponovo, nastave tamo gde su bili prekinuti.
O blentavom Borisu Tadiću i njegovim spinovanim savetnicima sam sve rekao.On jedino duel može da vodi sam sa sobom pred ogledalom.
Danas je najmoćnije čovek u državi Aleksandar Vučić. Nazvao sam ga Aca Prvi Dramoser zbog patetike i demagogije kojom osvaja birače, nudeći im šarenu lažu stalnih obećanja. Političar koji ništa nije radio u životu osim što se bavio politikom. Čovek bez jednog dana radnog iskustva u struci ili na tržištu, koji je dobio stan od države u vreme bombardovanja, kada smo mi ostali bili na ratištima, taj šešeljevac i šovinista nam danas, podržan od EU i Druge Srbije, zbog izdaje Kosmeta, drži predavanja o radu, štednji, tržištu i konkurenciji. On nam preti, podiže glas, mršti se, ljuti i nastavlja da blebeće o stvarima o kojima ništa ne zna. Šta taj lik zna o svemu tome? Ništa.
Okupirao je sve medije i podredio ih svom kultu ličnosti. To kako se novinari odnose prema njemu je, posle svega što smo doživeli, zaista sramno. To podilaženje, licemerno ulagivanje, puženje i vrćenje repom je nedostojno novinarske profesije. Kulturan čovek se stidi da to gleda. Jučerašnja emisija na Prvoj televiziji pokazala je svu obest novog gospodara Srbije i licemernu prevrtljivost barda novinarskog ulizništva Bujoševića. Aca Prvi Dramoser je energično tražio od novinara da mu iznese ekonomska rešenja za punjenje praznog budžeta, koja su to rešenja, tražio je da mu to preplašeni novinar kaže. Novinar umesto da ga prekine i predloži da u sledećoj emisiji pozovu domaće ekonomske stručnjake, o kojima Aca Dramoser govori sa nipodaštavanjem, da on sa njima, koji ga otvoreno kritikuju i smatraju nestručnim, raspravi o tim pitanjima, novinar se uplašio, povukao i sakrio iza novog reklamnog bloka.
Danas mediji objavljuju da Aca Prvi Dramoser izaziva na duel odjednom, pošto je on radikalno napredan, tri njegova oponenta : Đilasa, Čedu Jovanovića i Koštunicu.
Zašto njih? Pa, to je svađa u okviru iste porodice. To nam nije interesantno da gledamo. Građani ništa iz toga neće naučiti. Te likove već previše dugo gledamo u javnosti. Oni ne mogu da donesu ništa novo. Oni su potrošeni i ofucani likovi naše tranzicione propasti.
Mnogo je bolje da Aca Prvi izađe na megdan ljudima koji znaju ekonomiju i privredu i da ukrste mišljenja. Recimo, mogao bi da se sučeli sa čovekom koji je u njegovoj stranci, koji je i poslanik, da ne idem dalje, sa mojim prijateljem Miodragom Nikolićem, koga svi zovemo po njegovoj fabrici FEMAN iz Jagodine. Poslovan je čovek koji ima odličnu fabriku, uspešan je i opozicionar od 1990 godine, kada je Aca Dramoser oštrio koplja za ratove.
Voleo bih da vidim taj duel oko ekonomije.
Ima još interesnatnih poslovnih ljudi koje bih kandidovao, ali neću da iznosim njihova imena jer se ne bave politikom.
A ukoliko Aci Dramoseru ne odgovaraju ovakvi protivnici u duelu, spreman sam da pomognem. Mislim da bi to bilo gledaocima izuzetno interesantno.
