Početna Tekstovi ДРВОСЕЧА

ДРВОСЕЧА

8073
0
SHARE

 

ДРВОСЕЧА

 

Возим од Фоче преко Рогатице до Малог Зворника.

Врелина.

У Соколцу ме стопира један мушкарац.

Средњих година.

 

  • -Добар дан.
  • -Добар дан,
  • -Идете ли за Власеницу?
  • -Идем.
  • -Могу ли са Вама?
  • -Може! Улази!
  • -Хвала љепа…Уф, јес, вала, угријало. Жеже добро. Веле сутра ће бити још топлије.
  • -Хоће.
  • -Уф..грије и брига га није…Ође у колима лади..љепо.. Ви идете за Београд?
  • -Да.
  • -Видим београдска регистрација….ја…љепа варош…Велика. Био сам једном давно у Београду, баш давно, велика варош, велика, има два милиона чељади?
  • Па, рецимо да има преко дана.
  • Ја,ја.. има, има..како неће имати кад се онолики свијет сјатио па сви оће у Београд. Ево, ође, у нас, сад да питаш ове младе све би пошло за Београд, та немеремо сви у Београду живјети, неко мора бити и на селима, жалосна нам мајка, пропадоше нам села, ево, ође у нас, све опустило, нема,болан, ко браве и говеда да чува, сви ударили у неку политику, јебем ти политику, пропадосмо,болан, начисто…
  • -Пропадосмо.
  • -Покрадеше нас ови политичари, нико неће да се увати нешто да ради, само ударило у политику, јебем ти проклету политику…извини, пријатељу, што псујем смучило ми се све, радим, болан, као магарац, вучем, теглим дрва из шуме, сијечем, мучим се и не могу да преживим, једва крај са крајем састављам, не могу дијецу да ошколујем, а гледам политичаре, није имао пас за шта да га уједе, пропалица, дигли родитељи руке од барабе, кад он ушао у политику, накрао се, има куће и на селу и у граду, дијецу школује у Београду, вози бијесна кола, јебо мајку своју…извини, молим те….не могу да се уздржим..
  • -Ништа…
  • -Јебем ти крваву мајку, гледам битангу како је све богатији, а народ пропаде, начисто пропаде, нема посла, нема љекова, нема зуба, нема шта да једе, бедни и несретни наш народ, шта смо дочекали, срце оће да ми пукне од муке, јебем му сунце жарко..извини…јопе ја лајем…не би смијо, жена стално виче наме,не псуј,аветињо, не лај, ја не могу, ето, уби ме, не могу ову губцу да затворим, не могу да шутим, стисло ме нешто ође, у грудма, стисло, брале, па притиска због те неправде и јада, шта је ово, пријатељу, видим паметан си човјек, шта се ово са нама дешава, ђе иде овај свијет, ништа ти ја не разумијем,ја сам дрвосјеча, немам школе, не разумијем политику, али видим да ништа не ваља и да неће на добро да изађе.
  • -Неће.
  • -Ја,ја…неће,неће..оволко зајебавање народа неће изаћ на добро, платиће неко главом ову зајебанцију, тако је вазда било, народ трпи,трпи, али кад се дигне, онда сијече главе, нема милости, не зна народ за тамјан, полуди од толке неправде и мора неђе да искали свој бијес, ево, пљуни ме ође у уста, ође, ако све тако не буде, ја сам неписмен човјек, али осјећам да ће тако бити, ви учени људи то боље знате од мене, ти си завршио велике школе?
  • -Јесам.
  • -Е, да..видим ја..боље ти то знаш од мене…боље, али и ја неког врага знам, видим ја шта се ради, видим ја куда ово иде, нема нама среће са оваквим несретнијем политичарима, нема нама живота са тим пропалицама …извини, пријатељу… ја млатарам овом језичином ко крава репом, да Ви нисте неки политичар?
  • -Нисам.
  • -Ја, добро је…ја будала ни не питам, али, шта ћу, види се , болан, да ниси политичар, те барабе не би ни стале да ме повезу, јебе се њима за народом, само да они ждеру и да узимају, јебем им сјеме покварено, знаш, брале, да сам ја нека власт, ја бих знао шта би радио са њима…
  • -Шта би радио?
  • -Јебо би им матер!
  • -Ха-ха!
  • -Немој се смијати! Ја бих њима све узео! Све! Све што имају би вратио народу! Све! Доњо би закон о кон..конфискализацији..
  • -Конфискацији.
  • -Е, тај, тај! Тај закон би доњо, па им законом све узео. Јебем им матер, лопови! Само им треба имовину узети и вратити сиромашном народу. Ништа друго!
  • -Слажем се.
  • -Нема ту самном зајебавања! Само ми дај власт! Сијекао би ја, брале, као сјекиром.Нема милости! Нема опрашатања! Дођи побро вамо. Шта си има прије политике, шта имаш сада? Охо! Дај шта има жена, дијеца, бабе, таште, прије и кумови. Све би ја њи пописо. Е,сада, када све знам, све ти и узимам. Све што си ото од народа. Оно што си имо прије политке, то је твоје. То нико не дира. Све друго се враћа народу.
  • -Ако се буне?
  • -Ко да се буни? Нема нико да се буни! Они знаду да су лопови. Морају да врате што су отели. То није њиово. У мене не би било затвора. Не, не. Те барабе не шаљем у затвор..
  • -Зашто?
  • -Да леже о мом трошку у затвору и да им остане имовине. Е, то немере! Не, не! Треба њи тућ тамо гдје их највише боли…
  • -Где?
  • -Имовина! То им узимам и они су готови. Готови! Нема им спаса! Пропадају одма и мањи су од макова зрна. Шта ће ми у затвору? Иди ти, брале, на биро и тражи посо. Ево, код мене у шуми, увијек траже дрвосјече. Нема људи, сви бјеже. Нека сјече дрва, мајку им јебем покварену. Нека зараде плаћу и нека од те плаће живе. То њима треба. Све остало је, да извиниш, свирање курцу!
  • -Може ли се тако уредити држава?
  • -Јашта! Тако се уводи ред! Нема ту врдања! Напуниш фондове за раднике и пензионере и ојачаш народ. Нема ту никакве мудрости.
  • -Ко ће то да уради?
  • -Е, ко? Ко? Ево, ја ћу! Има још људи који то знају да ураде.Неко мора. Не вреди кукати и запомагати. Ја овај наш народ не разумијем. Кука на политичаре, а онда изађу и гласају за њи..
  • -Није народ крив.
  • -Јес, крив је! Немој бранити народ. Што гласа за те лопове? Продају свој глас за двадцет марака.Ја би тога политичара који плаћа двадцет марака обесио за прво дрво. За пример другима! Јебо ти матер своју, отимаш паре од тога народа и онда их неком сићом поткупљујеш.Народ жалостан узима. Ја не би узео љеба не имо да једем.Али народ ко народ! Покварили смо се и ми. Неваљамо!
  • -Нису ни други бољи.
  • -Нису. Још гори су од нас. Причамо овако, између нас, не ваљамо ни ми, искварили смо се, али су други још гори. И свет се искварио. Неће нико да ради…
  • -Како неће? Ако га добро платиш, народ ће радити.
  • -Ма, неће! Видиш ли ти ове љепоте на Романији? Ђе има вака љепота? Ниђе! Могли би да гајимо стоиљада брава. Могли би, али не гајимо. И све да неко доћера све те браве ође, ко ће их чувати? Нема ко, болан! Сви побјегоше. Неће нико да буде чобан. Неће нико на село.Неће! Више воли у град да буде просјак, но газда на свом имању.
  • -Шта да радимо?
  • – Нисам ја учен да речем шта да радимо. Има ту паметније глава. Али, мене када би питали, ја би то ријешио по кратком поступку.
  • – По кратком поступку?
  • – Ја,болан. Шта има ту да се много прича. Диго би, брале, плаће сељаку, раднику, љекару, учитељу, војнику и жандару. Диго би им плаће да буду задовољни, да раде и чувају државу. Све ове из администрације би ишћерао из државне службе. Шта ће нам? Дијецу би од малена учио да раде и штеде, да чувају овце и да броје новце. Политичару би дао плаћу као обичном раднику. Ако држава добро послује повећава му се плаћа, ако не радиш добро нема плаће.
  • – А Народна Скупштина?
  • – Плаће ко радници у производњи. Народ нека гласа за посланике.За конкретног човјека. Ако тај не ваља, народ нека га смени. Ако краде, нека псето пребију.Увео би, за прво вријеме, док се не уведе ред, стари закон цара Душана. Лоповима нека се отсецају руке, уши…
  • – Строг си?
  • – Јашта, болан! Треба свако да зна да нема зајебавања са државом и народном имовином.Тако ће се брзо увести ред у државу.Процвјетала би држава у мене. Ове курветине по телевизијама би све посло у производњу. Нека раде, мајку им јебем, а не да ми шире краке по телевизији и дијецу нам кваре.
  • – Ха-ха.
  • – Немој се , болан, смијати. Направили од државе куплерај. Овај наш ође лопов, онај ваш тамо луд. Народ пропаде. Ђе нам је вијера прађедовска? Ђе нам се срце јуначко? Мијењају странке ко усране гаће. Боже ме сачувај! Слушам неку ноћ онога вашега лудака, каже нека је Енглеска изашла, ми идемо у унију. Јебала те унија!
  • – Ха-ха!
  • – Ја, болан, луд човјек. Енглези , старе курве, изашли на вријеме. Јебе им се за пропалом унијом. Он срља и иде у унију. Боже помози! Слуша Швабе. Какве црне Швабе? Када су Срби слушали Швабе? Вазда су нас газили и убијали. Јебем ти жарко сунце, окрени се Русији и другим народима на истоку, има тамо бољег живота него на усраном западу, ђе мушкарац спава са мушкарцем. Фуј! Иду гологузи улицама и траже да мушкарац жени мушкарца. О, јебем ти живот, какво је ово доба да се мушкарци јебу. Сачувај ме Боже! Шта ти мислиш, хоће ли бити рата?
  • – Бојим се да хоће.
  • – Ја! И ја мислим да хоће. Мора да буде рата. Мора да се прочисти прљава крв.Ушо неки ђаво у народе. Све се помамило. Полудило. Силују дијете од три године. Јебем ти крваву мајку, силује болесник дијете. Убиј скота на мијесту! Немој му ни судити! Видиш да је свијет отишо у три пичке материне. Нема нам спаса. Мора да избије неки рат. Хвала милом Богу и Путину. Он ће нас спасити.
  • – Мислиш да нас може спасити?
  • – Мора! Ми би били сатрвени да није Русије и Путина. Одавно би они мајку Србију расчеречили.Не да Путин. Бог му дао здравље! Наоружо се мајкан и немере му нико више. Срећа наша! Онај ваш лудак, слуша Брисел. Јебо те Брисел! Видиш, болан, да су пропали. Видиш ли, несрећо, да пропаде Америке. Газе оне јадне црнце као нас Србе. Е, сада ћеш, побро, видите, када црнац устане и други обојени. Јеба ће мајку оним банкарима. Читам да онај болесник банкар има сто година и да шести пут мења срце. Прдоња матори! Добиће и он по гузици! Неће довијека! Ничија није довијека горела! Готови су, каубоји! Пропали су ко браћа Грци. И онај ваш магарац њаче о унији. Јебем ти унију! Неће унија да извлачи она дрва из шуме уместо мене. Узеше нам све. Оће,болан, и душу да нам узму. Е, душу не дамо! Јебем ти живот без душе! Не дам душу!…ја се запричо, кад пре стигосмо?
  • – Где ћеш да те оставим?
  • – Тамо код оних кола..хвала ти пуно. Хвала ти приајтељу и извини.
  • – Зашто?
  • – Извини на мом блебетању, шта ћу, једино ми је ова језичина остала, мука ми је, болан, од свега, хоћу од муке да се поједем, све ме боли, највише душа, она ме пече, убија, не могу више ово да дурам, све ми се смучило, тучем по оном дрвету, мислим проће ме, али не пролази, јад је све већи, јебем му сунце, шта се ово са нама дешава, извини пријатељу, извини по стотину пута, опрости на сметњи, лакше ми је да се изјадам, много ми је лакше, хвала ти ко брату рођеном, хвала на вожњи, хвала на пажњи, поздрављам те и желим ти срећан пут, жив и здрав био, ти и твоји најмилији, живела нам мајка Србија, довиђења и хвала.
  • -Довиђења.

 

Затвара врата.

Настављам према Београду.

Дрвосече треба да воде државу.

Уместо ових лопова и лудака.

 

Београд, 12.07.2016

SHARE