ДРУШТВО БЕЗ ПОЛИТИЧАРА
Политичар је криминалац који ради по закону.
Законе доноси према потреби своје странке и тајкуна.
Политичар и криминалац се, ипак, разликују, криминалац држи реч.
Криминалац има свој кодекс кога се придржава.
Политичар нема никакав морал.
Спреман је да мења мишљења, уверења и политике у зависности од тренутних, личних интереса.
Политичар има два лична интереса : власт и новац.
Власт му даје моћ којом лечи своје комплексе.
Сви политичари су искомплексирани скотови који се баве политиком да би владали људима и показали своју моћ.
Политичар воли власт исто онолико колико воли и новац.
Похлепа и грамзивост су карактерне особине политичара.
Политичар је паразит који живи од туђег рада.
Политичар ништа не ствара у друштву, него се бави прерасподелом створеног.
Пошто политичар прерасподељује створено, онда он највише узима за себе.
Онима који су стварали друштвено добро оставља сасвим мало, тек толико да могу некако да преживе.
Политичари сплеткаре и свађау грађане само да би сакрили да су сувишни и непотребни у друштву.
Политичар је манипулатор који користи представничку демократију да би остварио своје личне интересе.
Представничка демократија и парламентаризам су данас потпуно обесмишљени, јер су искључиво у интересу политичара и странака.
Политичари, попут брокера на берзи, који управљају приватним капиталом акционара и тако се богате, управљају повереним гласовима грађана.
Одлуке које политичари доносе нису у интересу грађана, него искључиво у интересу политичара.
Представничка демократија и парламетаризам политичких странака су данас превазиђени.
У електронском добу политичари су нам непотребни.
Када би данас укинули политичаре и укинули представничку демократију странака у парламенту, друштво би осетило велико олакшање.
Не само да би се растеретили свакодневног слушања дебилних изјава лажљивих политичара, него бисмо направили велике уштеде у буџету.
Представничка демократија је нефикасна, нерационална, непродуктивна и сувише кошта грађане.
Шта је решење?
Пишем годинама о томе.
Једино решење да одбранимо Републику од злоупотреба превараната политичара и да заштитимо Демократију од шпекулација политичких странака је да развијемо НАПОСРЕДНУ ДЕМОКРАТИЈУ.
Електронско доба је идеално за увођење електронске непосредне демократије.
Шта то конкретно значи?
Значи, да би се друштво динамично развијало и да бисмо брзо изашли из зоне сиромаштва, у коме се данас налази 4,3 милиона грађана, потребно је да имамо стручне, искусне, експлозивне људе са референцом који могу да покрену привреду и направе двоцифрене стопе привредног раста.
Те људе струке и знања, пословних веза и контаката, који знају да праве паре на тржишту, професионално ангажујемо као менаџере на рок до године дана и плаћамо их према учинку од остварене реализације.
Немају плату него добијају проценат од повећанја БДП или повећања добити јавних предузећа.
Ти менаџери су најамници који раде према усвојеним економским програмима, јавност прати резултате њиховог рада квартално и годишње и мења их чим резултата нема.
Тако се избегава свака празна политичка прича, јер се мери само учинак извршне власти.
Истовремено, манаџери су радом на проценат потпуно мотивисани и своје личне приходе увећавају на начин да увећавају приходе читаве заједнице.
У савременом светском бизнису више се не ради за плату.
То је прошлост.
Сви менаџери раде на проценат од реализације.
Радно време више уопште не постоји.
Свако ради према соптвеним плановима и програмима.
На крају, меримо резултате и делимо ако је нешто створено.
Извршну власт, дакле, у друштву више не треба да чине политичари.
Значи, политичари нам не требају да воде државу јер за то нису стручни и не знају да воде велике и сложене системе.
Менаџере бирамо на основу стручних референци из CV и они добијају простор да раде у оквиру постављене и договорене економске политике у држави.
Јавност контролише рад менаџера свакодневно.
Политичке и економске програме развоја државе се доносе на дужи рок, до краја XXI века, и на краћи рок до 10 година.
Политички и економски програми се доносе на основу предлога стручне и научне јавности у држави и након одржане јавне расправе у трајању од десет дана.
О томе политичари не одлучују, јер о томе ништа не знају, пошто су некометентни да суде о предложеним плановима, мерама и решењима.
Политичке и економске програме усваја Скупштина свих пунолетних грађана Србије.
Садашња посредна парламентарна демократија се замењује и сви грађани Србије постају посланици.
Немамо више плаћене политичке кловнове који се забављају у политичком циркусу и добро живе на рачун сиромашних пореских обвезника.
Сви грађани Србије на референдуму се лично изјашњавају о питањима која су стратешки важна за развој државе и друштва.
Ево и конкретног примера.
Грађани Србије у непосредном начину одлучивања не доносе одлуку како ће се организовати, рецимо, рад клиничких центара у Србији, то ће да раде професионални менаџери у медицини, него ће грађани Србије да одлучују каква ће да буде здравствена заштита у друштву и који ће проценат БДП да се издваја за здравство да би се обезбедило да сви грађани имају бесплатну основну здравствену заштиту и да здравство буде у функцији сваког грађанина.
Стручњаци предлажу решења и конкуришу са својим решењима да се наметну као будући менаџери, ко је, наравно, за тај професионални ангажман заинтересован, док грађани БИРАЈУ која су то најбоља решења за њих.
Не бира више посланик у Скупштини уместо нас грађана, него директно грађанин.
То је огромна разлика у спровођењу демократији и више ми, грађани, нећемо да наше суверено право да бирамо и да будемо бирани преносимо на политичке странке и професионалне политичаре паразите који манипулишу нашим бирачким правом и злоупотребаљавају га у страначке и личне интересе.
Истовремено, пошто је све јавно и све се дешава на друштвеним мрежама, сваки грађанин може, у зависности од својих знања, искуства, воље и могућности, да се лично ангажује и доприноси просперитету заједнице.
Његово лично ангажовање значи да не мора да буде у странци или удружењу грађана, јер му то не одговара и нема поверења према таквом начину организовања, него може сам да предлаже, конкурише и одлучује у слободном друштву у коме нема политичких монопола и манипулација.
Овакав начин организовања ће ослободити ОГРОМНУ ПОЛИТИЧКУ ЕНЕРГИЈУ у друштву и показати сву индивидуалну креативност и квантни ум наших паметних, вредних и способних грађана, које политички паразити данас вређају и понижавају на сваком месту.
Предлажем да се направи САВЕТ МУДРАЦА, који ће бити састављен од 30 најумнихиј људи из земље и расејања, које ће грађани бирати директном демократијом и чији ће задатак бити да прати, контролише, саветује и обавештава грађане о стању у друштву и одбрани Републике и спровођењу Демократије.
Сви чланови САВЕТА МУДРАЦА радиће бесплатно, јер је велика почаст за свакога ко припада Савету да буде именован да ради за добробит заједнице.
Када се изврше темељне промене у САНУ , где предлажем да имамо само 12 академика, и ситемске промена на УНИВЕРЗИТЕТУ, које је легло незнања, непотизма, нерада и неефикасности, добићемо две изузетно значајне институције које ће, из својих друштвених надлежности, усмеравати, пратити, контролисати и учествовати у структуралном преображују друштва.
Садашња Народна сккупштина радиће свакога дана, укључујући и викенде док не изађемо из кризе, од 9,00 до 20,00 и имаће свој национални канал, да сви грађани могу да прате расправе, и биће отворена за тематска излагања за све грађане Србије и расејања.
Сваки грађанин добија право да у 5 / пет/ минута уживо у садашњој Народној скупштини изнесе своје предлоге и решења о бољој организацији државе и друштва.
Расправе ће бити тематске и своје предлоге грађани ће достављати и путем електронске поште професионалним тимовима менаџера, који ће управљати државом.
Предсеник државе ће се мењати сваки дан и он ће бити протоколарна личност која тога дана представља државу.
Сваки грађанин има право да се кандидује за председника државе и доставља своју радну биографију.
Електронским гласањем одређује се годину дана унапред ко ће ког датума да буде протоколарни председник државе.
Бити председник државе је почаст за свакога грађанина и та функција неће бити плаћена.
На овакав начин организације државе и друшта успећемо да одбранимо Републику од тирана и Демократију од политичара, јер ћемо имати мешовити облик владавине у коме ће се одлучивати непосредном демократијом за конкретне људе у заједници, док ћемо, истовремено, имати духовну елиту и стручњаке који ће обезбедити друштву високу компетентност, професионализам и ефикаснот у управљању и организовању државе.
Ово је пут нашег спаса.
Друштво без политичара.
Ослобођени грађанин који сам бира.
Непосредна демократија слободних људи.
Да ли је могуће друштво без политичара?
Јесте, ако сваки грађанин у глави преломи и избаци политичаре паразите из свог живота.
Да ли је технички могуће друштво без политичара?
Јесте, мој стручни IT тим има сва техничка решења.
Преко 64 % домаћинстава већ има компјутере.
Потребно је уложити новац да преостала домаћинства компјутеризујемо.
И то је инвестиција која ће се покрити из великих уштеда које ћемо остварити укидањем политичара.
Господо другови,
Ослободимо се политичара!
Не гласајте за политичаре!
Гласајте само за себе!
Удахните дубоко и узмите оно што вам припада.
Протерајте страх! Нисте више сами!
Ваш глас одлучује!
Београд, 24.11.2017
