ДРУШТВЕНИ ДОГОВОР
Не могу више да читам текстове и слушам жалопојке паразита политичара и криминалних тајкуна како Срби неће да раде.
Срби се стиде да раде!
Срби су лењи!
Срби су најгори народ на свету!
Све је то једна смишљена подвала која се пласира намерно да убије народ у појам.
И видим да им то, за сада, полази за руком.
Апатија и безнађе се раширило међу Србима и сумануто уверење да смо заиста најгори народ на свету.
Молим вас, не наседајте на те политичке манипулације и преваре.
То једноставно није тачно.
Данас пишем о платама.
И желим да скинем ту подлу и лажљиву пропаганду о Србима нерадницима.
Пишем као топ менаџер који је три деценије запошљавао на хиљаде људи.
Различитих националности, вере и раса.
Пишем о ономе о чему се не пише и не говори.
Пишем и указујем који је пут нашег избављења из ове националне трагедије.
Претходно, морам да објасним основне постулате добро уређене државе и здравог друштва.
Нема успешног посла без добро осмишљене и планиране пословне стратегије.
Нема успешне пословне стратегије без доброг пословног управљања.
Успешан пословни менаџер не може ништа да постигне у својој стратегији ако нема добре извршиоце, раднике, који спроводе његову стратегију.
Нема доброг радника без добре плате.
То су постулати, који морају да се запамте.
За сва времена.
Циљ компаније је да на слободном тржишту, за кога се деценијама борим, победи,у општој конкуренцији, и оствари профит.
Менаџер професионално управља капиталом и људским ресурсима како би остварио тај циљ.
Менаџер и радник нису у сукобу, како то приказује политички олош, желећи да себе наметну у том посредовању између Капитала и Рада, него су менаџер и радник на истом заједничком задатку.
Менаџер зна да свој циљ никада неће остварити без ангажовања добрих радника.
Манаџер прави такву пословну калкулацију да његови радници имају добре плате, да су задовољни својим платама, јер тада највише може да извуче из њиховог рада, односно тада је њихов рад најпродуктивнији.
Интерес, дакле, менаџера, који заступа Капитал, је да направи добре пословне односе са људима из света Рада и да избегне сваке сукобе са светом Рада, јер то је непотребно трошење времена и енергије, који су му потребни за борбу на светском тржишту.
Добри пословни односи су они у којима су све стране задовољне у послу.
Које су то стране?
Капитал, који зарађује и увећава своју вредност на реалном тржишту, поштујући све законске оквире и своју одговорност према друштву.
Менаџер, који зарађује од оствареног реалног успеха компаније, за разлику од неолибералних бангстера који отимају на преварама и фалсификатима надуваног виртуалног балона.
Радник , који зарађује добру плату од које може добро да живи и може да штеди новац за будућност.
Држава, која убира порезе и доприносе од компанија и радника који раде и која рационално троши буџетска средства, како би остављала што више прихода компанијама и радницима, уместо да им отима новац и нерационално троши новац пореских обвезника.
Услов напредка друштва је да се успостави склад у односу на ове четри стране у послу.
У Србији тај склад није успостављен и зато пропадамо.
Држава, предвођена политичким олошем, који нуди своје грађане као јефтину радну снагу на светском тржишту, само да би политичари добили своје провизије, и капитал, нарочито страни, који добија од државе субвенције и све привилегије, удружили су се да експлатишу Рад и тако себи обезбеде екстра профите.
У таквим погрешно постављеним условима привређивања, менаџери немају простора да делују и мењају привредни ситем, него гледају само своје пословне интересе.
Жртве овакве погубне државне политике су људи из света Рада, који продају своју радну снагу.
Пошто су синдикати уништени, јер политичари и Капитал поткупљују синдикалне лидере, који своју синдикалну борбу претварају у своје личне пословне интересе, онда је свет Рада остао потпуно незаштићен, обесправљен и најгоре експлоатисан.
Последице такве државне политике је појава ендемског сиромаштва у друштву, које се геометријском прогресијом шири.
Брже од сиромаштва у друштву се само шири социјални криминал, који не може да се контролише и који разара друштво у темељу.
Србија је данас, због свега што смо погрешно радили од 1990.године, упала у то најгоре стање разарања бити самог друштва.
Излаз из овог стања могуће је успостављањем ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА између Државе, Капитала и Рада, где сви учесници могу да остваре своје интересе у привредном развоју Србије.
Менаџери се брзо уклапају у постигнути друштвени договор.
Након рушења издајничког режима и преузимање управљања државом од стране ВЛАДЕ НАЦИОНАЛНО СПАСА мора се одмах радити на успостављању ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА.
Тај Друштвени договор ће омогућити да Србија постигне брзи привредни раст и да тако омогући свим учесницима Договора да остваре своје интересе.
Када је погача велика, онда је свако парче, које се дели, велико.
И сви су задовољни у тој подели.
Када је погача мала, онда се сви сукобљавају у поделама.
Значи, сви морамо да радимо да нам погача буде што већа.
А то нам једино могу обезбедити привредници.
Политичари су само паразити који нам сметају.
Београд, 23.07.2017
