Sve naše dnevne i nedeljne novine, kao i televizijske stanice obeležile su dvodnevni boravak velike holivudske zvezde Nikol Kidman na Kosovu. Ova poseta je deo njenih aktivnosti kao ambasadora dobre volje Razvojnog Fonda UNICEFA i podrške uspostavljanju dijaloga žena koje pripadaju različitim etničkim zajednicama.Poznata glumica je po rečima Flore Mazule na Kosovo došla da bi iz neposredne blizine čula glas žena sa Kosova.Sama Nikol Kidman je cilj svoje posete označila kao mogučnost razgovora sa ljudima.”Ovde sam da učim kako bih mogla da pomognem vašoj zemlji u ovom presudnom vremenu za budućnost.Da razgovaram sa ljudima,čujem njihove priče i obrazujem se i da budem vaš glas ukoliko vam je potreban”.Holivudska zvezda se prošetala centrom Prištine,a u nedelju je obišla Đakovicu..Ona se pored predstavnica albanskih žena srela i sa predstavnicama malobrojnih srpskih žena na Kosovu.
Politički angažman čuvenih holivudskih glumica nije neka posebna novina.On se pre svega ogleda u humanitarnom radu i podršci održavanja dijaloga u kriznim područjima sveta.Posle Bosne sada je očigledno Kosovo na redu da bude poželjna i marketinški dobro pokrivena destinacija za obavljanje savremenih političkih safarija.Nema potrebe da se iskrenost i dobra volja u angažmanu Nikol Kidman dovodi u pitanje.Ono što u našim političkim prilikama posebno privlači pažnju je činjenica da su na ovom svojevrsnom političkom safariju uzele učešće i poznate aktivistkinje za odbranu ljudskih prva i održiv dijalog Sonja Biserko i Nataša Mičić.One su tako u stvari postale prave zvezde ovog putešestvija i političkog hepeninga i medijatorke “dijaloga “ između srpskih žena dovedenih iz enklava i holivudske zvezde željne razgovora i učenja.Ove aktivistkinje su inače poznate po svojoj poslovičnoj objektivnosti i političkoj korektnosti , što su demonstrirale u pravom svetlu i ovoga puta.U ovom susretu na delu je pravi holivudski projektovan scenario koji treba da propagira političku korektnost i multietničnost i izlazak srpskih žena iz njihovih enklava kako bi se uspostavio dijalog a politički safari dobio svoj pravi i toliko željeni smisao.A kako u objektivnoj interpretaciji Nataše Mičić i Sonje Biserko izgleda život srpskih žena na Kosovu i mogučnost uspostavljanja politički korektnog multietničkog društva, mogli smo da se uverimo iz izjava koje su dale povodom ovog turističkog obilaska Kosova.
”Razgovarali smo o načinu integrisanja srpskih žena i Srba u kosovsko društvo i razbijanju enklava koje su necivilizovani pojam u 21.veku.Srpske žene su izrazile želju da ostanu ovde i ja sam ih u tome podržala.Srbi koji žive na Kosovu svesni su da su žrtve politike Beograda koji želi da pravi tenzije, jer se na taj način hrane konzervativne i nacionalne snage.Nacionalizam je prisutan u Srbiji, ali je on pukao i više nema šta da ponudi i jedino što je preostalo je da se Srbi koji žive na Kosovu prave žrtvePoručila sam im da je je i Srbima i Albancima potrebni pomirenje,suživot i multietničko Kosovo i da je život važniji nego granice i teritorije a to žene dobro razumeju.Sa srpskim ženama sam razgovarala o njihovom integrisanju u kosovsko društvo, jer je to jedini način za opstanak ukoliko žele da ostanu na Kosovu”.
Sonja Biserko je u svom poznatom maniru objektivnog posmatrača događaja na Kosovu ovog puta ipak za nekoliko kopalja nadmašila svoju saputnicu na ovom kosovskom političkom safariju.”Razgovarali smo o njihovom položaju:Već duže sarađuje mreže ženskih grupa Albanki sa ženama srpske nacionalnosti, ali to u medijima nije objavljivano.Srpkinje posečuju Albanke,druže se , idu u bioskop, restorane i šetaju Prištinom koju dugo nisu videle, ili su prvi put došle u taj grad.Te žene su željne da izađu iz svojih enklava.Žene iz srpskih enklava pričale su o slobodi kretanja, brizi o tome gde će njihova deca ići u obdanište, o izmeštanju škola iz enklava,mogućnosti da deca idu u mešovito obdanište.One su ispričale kako političare iz Beograda koji tu prolaze ne zanimajuu ljudi iz enklava.Nijednom ih ,kažu, nije posetila Sandra Rašković, o njima govori samo na nacionalnoj osnovi.A njih zanima svakodnevni život.Albanke s kojima smo razgovarale spremne su da im pomognu.To je ženska solidarnost koja je u našim uslovima vrlo važan aspekt zajedničkog života zbog toga što se muškarci, očigledno znatno teže odlučuju na takav korak”.
Iz ovih reči može se zaključiti da je na Kosovu prava idila i da nije nikako poželjno i politički korektno reći da u enklavama na Kosovu žive pretežno Srbi, da oni ne poseduju elementarna ljudska prava i da nema uslova za uspostavljane dijaloga i slobode kretanja.To su neporecive činjenice iz života Srba na Kosovu, ali one se ne uklapaju u ideološku mantru političke korektnosti istaknutih aktivistkinja i zato i nisu u fokusu njihove pažnje.Za njih je važno da pokažu da upravo ove njihove holivudske parade jedino mogu da ukažu na težak položaj srpskih žena u enklavama.Ali to njima i samo služi da bi se i dalje govorilo o predominaciji srpskog nacionalizma, Beogradu kao remetilačkom faktoru inače skladnog i holivudski sjajnog suživota na Kosovu i romantičnim šetnjama po Prištini.Radi se o klasičnoj političkoj manipulaciji i zlopotrebi nastojanja da se uspostavi dijalog na Kosovu.On sigurno neće biti nikada uspostavljen niti će biti moguće održati ga ako njegovi promoteri budu ove istaknute aktivistkinje čiji je jedini cilj da na ovom političkom safariju uberu još poneki politički poen i potvrdi njihova uloga u borbi protiv srpskog nacionalizma..Verujem da je za srpske žene na Kosovu koje žive u srpskim enklavama na Kosovu od posebne važnosti i značaja što im je Nataša Mičić pružila podršku da i dalje ostanu u njihovim enklavama.Ali , zato će im ona na svojim političkim safarijima zajedno sa Sonjom Biserko omogučiti da se se prošetaju Prištinom i tako im otvoriti put za integraciju u politički korektno i multietničko kosovsko društvo.A biće im povremeno omogučeno da upoznaju neku od holivudskih zvezda kako bi razbile čamotinju i dosadu u svojim neintegrisanim enklavama.Tako ove istaknute aktivistkinje i zamišljaju svoj politički angažman kao politički safari na kojima će one biti glasogovornice srpskih žena iz srpskih enklava koje imaju žarku želju da se integrišu u skladno kosovsko društvo ali im to ne uspeva jer ih Beograd koristi da bi od njih pravio žrtve i tako podsticao srpski nacionalizam .Interesantno je da u svim medijskim izveštajima nije bilo moguće čuti a ni pročitati nijedan autentični glas srpskih žena koje još uvek žive na Kosovu.Ali zato smo mogli da slušamo ova nesuvisla i otužna tumačenja istaknutih aktivistkinja kao svojevrsnih novinskih izveštača sa još jednog uspešnog politički korektnog safarija.
20 Oktobar 2006 godine
Beograd
