Početna Sadržaj Osvetljenja DR.MLAĐEN KOVAČEVIĆ

DR.MLAĐEN KOVAČEVIĆ

884
0
SHARE

DUGOVIMA U PREPOROD PRIVREDE?

Влада, с једне стране, помаже извоз кредитима а с друге, обвезницама апресира динар и дестимулише извоз, тврди Млађен Ковачевић. Пре неколико дана Влада Србије остварила је још једну победу у борби против светске, а и домаће кризе. Потпредседник Владе Божидар Ђелић вратио се из Луксембурга са “највећом до сада финансијском ињекцијом извозном сектору Србије”, а у ствари кредитом Европске инвестиционе банке. ЕИБ ће дати зајам од 750 милиона евра од чега је 500 милиона намењено за “Фиат аутомобили Србија” а 250 милиона ће се, преко комерцијалних банака, пласирати највећим извозним фирмама са каматом од четири – пет одсто. Посебно је занимљива, имајући у виду да је ово предизборна година, изјава Ђелића да ће од тога 30 милиона евра отићи на подршку медијима.
Пре неколико дана Влада Србије остварила је још једну победу у борби против светске, а и домаће кризе. Потпредседник Владе Божидар Ђелић вратио се из Луксембурга са “највећом до сада финансијском ињекцијом извозном сектору Србије”, а у ствари кредитом Европске инвестиционе банке. ЕИБ ће дати зајам од 750 милиона евра од чега је 500 милиона намењено за “Фиат аутомобили Србија” а 250 милиона ће се, преко комерцијалних банака, пласирати највећим извозним фирмама са каматом од четири – пет одсто. Посебно је занимљива, имајући у виду да је ово предизборна година, изјава Ђелића да ће од тога 30 милиона евра отићи на подршку медијима.Мањински власник улаже више?

 

Од оних 500 милиона за “ФАС”, српски буџет гарантује за 200 милиона, док ће италијански “Фиат” гарантовати за 100 милиона, а италијанске државне агенције за 200 милиона евра.

Када сте инвеститор од стратешког значаја и за земљу из које долазите и за земљу у коју улажете, можете са једном петином улагања (100 милиона евра) бити двотрећински власник компаније (“ФАС”). Осим тога, до сада је “Фиат” као већински власник уложио у “Заставу” око 99,5 милиона евра, док је Република Србија као мањински власник уложила 231,5 милиона евра и још 49 милиона у некретнинама и опреми.

Убрзано задуживање као успех?

После највећег задуживања у једном дану, које је представљено као највећи пословни успех, Србија је наставила да се задужује великом брзином а са приближавањем избора, сва је прилика, да ће се задуживање још и убрзати.

Према најавама Бранислава Тончића, директора Управе за јавни дуг, Србија ће до краја године емитовати еврообвезнице на међународном финансијском тржишту у вредности од једне милијарде долара. Такође, за десетак дана задужиће се за још 100 милиона евра кроз трогодишње обвезнице, и то у еврима.

Према подацима Народне банке, спољни дуг Србије на крају марта износио је 22,7 милијарди евра, од чега је 13,8 милијарди приватни дуг, а 8,86 милијарди евра дуг јавног сектора.

Кредит који је узет од ММФ-а служио је за јачање девизних резерви. Међутим, од октобра 2008. до краја 2010. године НБС је на девизном тржишту потрошила око 3,5 милијарде евра. Те девизе су отишле у џепове шпекуланата и увозника”, напомиње Ковачевић.

Према најавама Бранислава Тончића, директора Управе за јавни дуг, Србија ће до краја године емитовати еврообвезнице на међународном финансијском тржишту у вредности од једне милијарде долара.

Такође, за десетак дана задужиће се за још 100 милиона евра кроз трогодишње обвезнице, и то у еврима.
Раст дуга већи од раста производње

Највећи поверилац тренутно је Међународни монетарни фонд коме дугујемо 1,475 милијарди евра. Следи Светска банка са 1,35 милијарди евра, а затим владе земаља које чине Париски клуб са 1,55 милијарди евра.

Европској инвестиционој банци која је одобрила 750 милиона евра кредита, држава већ дугује 888 милиона евра, локалне самоуправе 131,7 милиона, а банке и предузећа 173 милиона евра.

Економиста Млађен Ковачевић истиче да је у претходне две године отплата спољног дуга достигла 11 одсто БДП-а, док је БДП остварио раст од свега 1,8 одсто, који се такође налази под упитником након корекције БДП-а за 2009. годину од стране Завода за статистику.

“Постоји универзално правило да ако је маса отплата главнице и камата у једној години већа од прираста БДП-а, та земља је веома задужена. Такође, од силних задуживања и продаје предузећа јако мало средстава је отишло у енергетику и инфраструктуру док је све остало отишло на текућу потрошњу кроз буџет. Када предузећа узимају кредит у страној валути, она гледају да те паре уложе у посао који ће им донети већу стопу профита него што су трошкови камата. Држава се задуживала код међународних финансијских институција и влада других земаља по четири, пет одсто али није улагала ни у шта. Кредит који је узет од ММФ-а служио је за јачање девизних резерви. Међутим, од октобра 2008. до краја 2010. године НБС је на девизном тржишту потрошила око 3,5 милијарде евра. Те девизе су отишле у џепове шпекуланата и увозника”, напомиње Ковачевић.

Државни органи не спомињу и још један дуг, а то је гаранција за сваки депозит у банкама до 50.000 евра. Уколико једна или више банака дође у проблеме, њихову штедњу мораће да враћа држава а укупна девизна штедња тренутно је преко седам милијарди евра.
Према његовим речима, мало другачија је ситуација са кредитима Светске банке и Европске банке за обнову и развој јер се намењују конкретним пројектима. Ипак, можда је баш та оштра контрола разлог за честе жалбе из Светске банке да средства чекају спремна али да државне институције касне или немају никакве пројекте којима би конкурисали за те паре.

Извоз ће стати

Ковачевић истиче да је малим извозним предузећима често потребна кредитна подршка док сачекају да им се плати извозни посао и да зато већина земаља која се фокусира на извоз, има и државне, такозване експорт импорт банке.

“Код нас се држава с једне стране труди да помогне извоз а с друге стране, продајом обвезница привлачи девизе код себе, јача динар и тако дестимулише извоз. То што извоз још расте последица је тога што се извозни послови уговарају на неколико месеци или годину дана и извозници имају обавезе које морају да испуне. Ако се јачање динара настави и у другој половини године, извоз ће стати, а са њим и индустријска производња”, упозорава Ковачевић.

На крају, ни у једној рачуници спољног или јавног дуга држава не узима у обзир трошкове денационализације. Велики број наследника имовине је у иностранству и њима требају девизе а не динари. И ако им држава буде исплатила дуг у динарима, они ће их одмах променити за евре или доларе и направиће лом на девизном тржишту. Државни органи не спомињу и још један дуг, а то је гаранција за сваки депозит у банкама до 50.000 евра. Уколико једна или више банака дође у проблеме, њихову штедњу мораће да враћа држава а укупна девизна штедња тренутно је преко седам милијарди евра.

 

SHARE